Dopamin je neurotransmiter, hemijska supstanca koja prenosi signale između nervnih ćelija (neurona) u mozgu i drugim delovima tela. Igra ključnu ulogu u kontroli motoričkih funkcija, regulaciji emocija, donošenju odluka i osećaju zadovoljstva i nagrade. Dopamin je poznat kao „hormon sreće“ jer je njegov nivo povezan sa osećajem motivacije i zadovoljstva.
Latinski naziv i hemijska oznaka
Latinski naziv za dopamin je Dopaminum, dok je njegova hemijska oznaka C8H11NO2. Dopamin spada u grupu kateholamina, koji su derivati aminokiseline tirozina.
Njegovo hemijsko ime je 4-(2-aminoetil)benzen-1,2-diol, a često se označava i kao DA (skraćenica za Dopamine).
Šta on luči?
Dopamin se luči pretežno u mozgu, ali i u nekim delovima tela. Proces njegovog lučenja uključuje složeni biosintetički put i aktivaciju specifičnih ćelija:
Sinteza dopamina – nastaje od aminokiseline tirozin, koja se unosi putem ishrane. Proces uključuje sledeće korake:
Hidrolizacija tirozina: Enzim tirozin-hidroksilaza pretvara tirozin u L-DOPA (levodopa), što je ključni prekursor dopamina. Ovaj korak je ograničavajući u sintezi dopamina.
Dekarboksilacija L-DOPA: Enzim DOPA-dekarboksilaza pretvara L-DOPA u ovaj hormon.
Lučenje u specifičnim strukturama mozga:
Substantia nigra (crna supstanca): Deo srednjeg mozga, ključan za kontrolu pokreta. Neuroni iz ovog područja šalju dopamin do bazalnih ganglija.
Ventralni tegmentalni region (VTA): Luči ga u mezolimbičkom i mezokortikalnom sistemu, povezano sa nagradnim sistemom i emocijama.
Hipotalamus: Iz hipotalamusa inhibira lučenje prolaktina iz hipofize, čime reguliše funkciju mlečnih žlezda.
Periferno lučenje – U malim količinama proizvodi i u nadbubrežnim žlezdama, gde je deo sinteze hormona stresa (kateholamina), kao što su adrenalin i noradrenalin.
Regulacija lučenja – Lučenje zavisi od:
Spoljnih stimulusa: Pozitivna iskustva, nagrada, ili motivacija stimulišu njegovo lučenje.
Unutrašnjih mehanizama: Hormonska ravnoteža, prisustvo stresora ili upotreba određenih lekova utiču na njegov nivo.
Enzima za razgradnju: Nakon što izvrši funkciju, razgrađuje se pomoću enzima MAO (monoamin oksidaza) i COMT (katehol-O-metiltransferaza).
Kako ovaj hormon utiče na ljude?
Ima širok spektar uticaja na ljude, jer je ključni neurotransmiter koji učestvuje u mnogim neurološkim i fiziološkim procesima:
Motivacija i sistem nagrade – ovaj hormon je centralni neurotransmiter u mezolimbičkom sistemu nagrade, koji se aktivira tokom prijatnih aktivnosti poput jela, seksualne aktivnosti i uspeha. Njegov porast stvara osećaj zadovoljstva i motiviše ljude da ponove te aktivnosti. Prekomerna stimulacija ovog sistema povezuje se s adiktivnim ponašanjem, uključujući zavisnost od droga i kockanja.
Pokreti i motorička kontrola – U bazalnim ganglijama, on je ključan za kontrolu pokreta. Njegov nedostatak je povezan sa neurološkim poremećajima poput Parkinsonove bolesti, gde dolazi do ukočenosti mišića, tremora i gubitka motoričkih funkcija.
Regulacija emocija – Ima značajnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Manjak se povezuje sa depresijom, dok su abnormalno visoki nivoi zabeleženi kod maničnih epizoda i određenih oblika šizofrenije.
Učenje i pamćenje – Podržava kognitivne funkcije poput učenja, donošenja odluka i pažnje. Njegova uloga u „učenju putem nagrade“ pomaže ljudima da prepoznaju obrasce koji vode ka pozitivnim ishodima.
Hormonska regulacija – Iz hipotalamusa inhibira lučenje hormona prolaktina iz hipofize, čime sprečava laktaciju kod žena koje nisu trudne ili ne doje.
Stres i preživljavanje – Kao deo reakcije na stres, on pomaže telu da se izbori sa izazovima. On stimuliše lučenje adrenalina i noradrenalina, koji su ključni za „bori se ili beži“ odgovor.
Percepcija i senzorne funkcije – Promene u dopaminskim putevima povezane su s poremećajima percepcije, kao što su halucinacije kod šizofrenije. Takođe utiče na osećaj zadovoljstva kroz čula, uključujući ukus i miris.
Da li se razlikuje uticaj na muškarce i žene?
Da, uticaj na muškarce i žene se razlikuje zbog bioloških razlika, hormonalnih interakcija i specifičnih puteva ovog hormona u mozgu. Evo glavnih razlika:
Hormonski uticaj
Kod žena, estrogen ima značajnu ulogu u modulaciji dopaminskih receptora i lučenju dopamina. Tokom menstrualnog ciklusa, promene u nivou estrogena mogu uticati na dopaminske funkcije, poput motivacije, raspoloženja i nagrađivanja. Visok nivo estrogena povećava dopaminsku aktivnost, dok nizak nivo može doprineti depresiji ili anksioznosti.
Kod muškaraca, testosteron može uticati na dopaminski sistem, posebno u kontekstu agresije, nagrade i seksualne motivacije. Viši nivoi testosterona mogu povećati dopaminsku aktivnost u određenim delovima mozga.
Razlike u sistemu nagrade – Istraživanja su pokazala da žene mogu imati jaču dopaminsku aktivaciju u odgovoru na nagrade koje uključuju društvenu interakciju i emocionalnu povezanost, dok muškarci imaju jaču aktivaciju prema nagradama vezanim za takmičenje ili izazove. To može biti posledica evolucijskih uloga i hormonalnih razlika.
Uticaj na zavisnosti
Kod žena, hormonalne fluktuacije tokom menstrualnog ciklusa mogu povećati rizik od zavisnosti u određenim fazama ciklusa, posebno kada su estrogen i progesteron nisko.
Kod muškaraca, dopaminski sistem može biti otporniji na hormonalne promene, ali su skloniji zavisnostima koje uključuju rizik, takmičenje i impulzivnost.
Žene, zahvaljujući interakciji estrogena i dopamina, mogu imati bolju verbalnu memoriju i pažnju u određenim fazama ciklusa.
Muškarci su skloniji boljim prostornim i vizuelnim zadacima, što se može povezati sa dopaminskom aktivnošću u specifičnim regijama mozga.
Rizik za neurološke bolesti
Žene su pod većim rizikom za depresiju i anksioznost, delom zbog razlika u dopaminskim i serotoninskim putevima.
Muškarci su skloniji bolestima povezanim s ovim hormonom, poput Parkinsonove bolesti i šizofrenije, što je delimično posledica veće degeneracije dopaminskih neurona u starijoj dobi.
Ove razlike ukazuju na složenost dopaminskog sistema i njegovu interakciju sa polnim hormonima i specifičnim biološkim faktorima.
Da li postoji određeni uticaj i problemi kada su deca u pitanju?
Ima značajan uticaj na decu i njihov razvoj, a disbalans ovog neurotransmitera može izazvati određene probleme, kako u razvoju, tako i u ponašanju. Evo nekoliko ključnih tačaka:
Uticaj na razvoj mozga kod dece – Dopamin je ključan za razvoj centralnog nervnog sistema kod dece. On utiče na: učenje, motivaciju i razvoj socijalnih veština.
Problemi vezani za disbalans ovog hormona kod dece – Disbalans u mozgu kod dece može doprineti raznim neurološkim i psihijatrijskim stanjima: ADHD, autizam, tikovi i Touretteov sindrom.
Uticaj na ponašanje: impulsivnost, traženje nagrade i povezanost sa emocionalnom regulacijom.
Ishrana kod dece – Pravilna ishrana bogata aminokiselinom tirozinom (koja se nalazi u hrani poput jaja, mleka, piletine, i orašastih plodova) može doprineti adekvatnoj sintezi dopamina kod dece. Nedostatak tih hranljivih materija može smanjiti nivo ovog neurotransmitera.
Lečenje i prevencija
Terapija lekovima: Kod dece sa dijagnozom ADHD ili tikova, lekovi koji utiču na dopaminski sistem često pomažu u regulaciji simptoma.
Terapije ponašanja: Deca s problemima povezanim s ovim hormonom često imaju koristi od bihejvioralnih terapija, koje im pomažu da usvoje zdravije obrasce ponašanja.
Redovna fizička aktivnost: Vežbanje stimuliše lučenje ovog hormona i pomaže u poboljšanju kognitivnih funkcija i raspoloženja kod dece.
Koje su referentne vrednosti dopamina?
Referentne vrednosti razlikuju se u zavisnosti od vrste uzorka (krv, urin, cerebrospinalna tečnost) i laboratorijskih metoda koje se koriste za merenje. Evo opštih smernica:
U krvi (plazmi)
Normalne referentne vrednosti u plazmi obično su:
<30 pg/mL (pikograma po mililitru).
Povišene vrednosti mogu ukazivati na poremećaje poput feohromocitoma (tumora nadbubrežne žlezde) ili stresnih stanja.
U urinu
Merenje u 24-časovnom uzorku urina koristi se za procenu funkcije simpatičkog nervnog sistema. Normalne vrednosti su:
52–480 µg/24 h (mikrograma po 24 sata).
Povećane vrednosti mogu biti povezane sa bolestima poput hipertenzije, dok snižene vrednosti mogu ukazivati na neurodegenerativne poremećaje.
U cerebrospinalnoj tečnosti (CSF)
Ova analiza se koristi za istraživanje neuroloških poremećaja. Normalni raspon dopamina u CSF je:
0,5–30 pg/mL.
Faktori koji utiču na merenje:
Lekovi (poput antidepresiva, psihostimulansa ili antipsihotika) mogu promeniti nivo hormona.
Ishrana bogata tirozinom može povećati njegov nivo.
Fizička aktivnost i stres mogu privremeno povećati nivo.
Preporučuje se konsultacija s lekarom ili specijalistom kako bi se vrednosti pravilno interpretirale u kontekstu specifičnih simptoma i medicinske istorije.
Da li se nekada preporučuje analiza nivoa dopamina?
Analiza nivoa se ne sprovodi rutinski, ali se može preporučiti u specifičnim situacijama kada postoje sumnje na određene medicinske ili neurološke poremećaje. Evo glavnih razloga i indikacija: kod sumnje na neurološke poremećaje (kao što su šizofrenija, Parkinskova bolest, tikovi ili distonije), procene tumora nadbubrežne žlezde, kod poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, poremećaja nagrade i zavisnosti, određenih hormonskih poremećaja, procene autoimunog nervnog sistema.
Koji su simptomi niskog nivoa? Koji su simptomi visokog nivoa ovog hormona?
Simptomi niskog i visokog nivoa zavise od njegovih funkcija u mozgu i telu. Ovaj hormon je ključan za motivaciju, nagradu, raspoloženje, pažnju i motorne funkcije. Promene u njegovom nivou mogu izazvati različite probleme:
Optimalan nivo je ključan za normalno funkcionisanje. Simptomi niskog ili visokog nivoa ovog hormona često zahtevaju medicinsku procenu, jer mogu biti povezani s raznim stanjima, poput depresije, bipolarnog poremećaja, šizofrenije, ADHD-a ili neuroloških poremećaja.
Više o različitim vrstama hormona, njihovom uticaju i analizama možete čitati u kategoriji HORMONI ⇓
Redakcija portala izveštava o novim događajima, istraživanjima, informacijama. Prenosi vesti i ustupa prostor.
Sve vaše sugestije i predloge možete nam poslati na office@demetra.rs
Žena blizanci u 2026. uči jednu ključnu stvar: ne moraš biti dostupna svima i svemu da bi bila uspešna. Ovo je period sazrevanja, naročito za žene koje istovremeno nose posao, porodicu i emocionalni teret.
Zdravstveni problemi se obično ne javljaju u prvoj trudnoći Rh negativne majke i Rh pozitivnog fetusa. Ovo se dešava jer telo ima manje šanse da razvije previše antitela, ali ako se lečenje ne primeni u prvoj trudnoći, tokom druge trudnoće može da se razvije previše antitela.
Sindrom nemirnih nogu (RLS) je stanje povezano sa dopaminskim sistemom i zalihama gvožđa u organizmu. Iako izgleda kao da dolazi “niotkuda”, obrok može da bude okidač.
Iako su nekada bila kontroverzna zbog sadržaja holesterola, savremena istraživanja pokazuju da konzumacija umereno može biti deo zdrave ishrane za većinu ljudi, bez značajnog uticaja na rizik od srčanih bolesti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), prekinut snošaj ima tipičnu stopu neuspeha od oko 20% godišnje. To znači da će otprilike 1 od 5 parova koji koriste ovu metodu kao jedinu kontracepciju doživeti neplaniranu trudnoću u toku jedne godine.
Probiotici služe da smanje probleme sa varenjem kao što je dijareja koja nastaje kao posledica upotrebe antibiotika ili kod ulceroznog kolitisa. Međutim, sva istraživanja vezana za probiotike su još uvek u toku.
