Šta nam govore oznake na deklaracijama?

Svaki roditelj bi trebalo da, pre kupovine dečije hrane, pročita deklaraciju koja predstavlja lični dokument svake namirnice koji otkriva njeno poreklo, namenu i sastav.

Obavezni deo koji svaka deklaracija sadrži je: naziv hrane, spisak sastojaka u kojima su boldiranim slovima ili naglašenim fontom obeleženi alergeni, količina pojedinačnih sastojaka ili kategorija sastojaka, neto količina hrane, datum minimalne trajnosti, posebni uslovi čuvanja, naziv i adresa subjekta u poslovanju hranom pod čijim imenom se hrana stavlja u promet a registrovan je u Republici Srbiji, mesto-odnosno zemlja porekla, uputstvo za upotrebu – kada je to potrebno.

Spisak sastojaka predstavlja listu svih sastojaka po opadajućem redosledu, uključujući aditive i enzime, koji se koriste u proizvodnji ili pripremi hrane, a prisutni su u gotovom proizvodu, čak i u promenjenom obliku. U okviri spiska sastojaka, potrebno je navesti procentualnu zastupljenost određenih sastojaka ukoliko se on nalazi u nazivu proizvoda ili ako se naglašava rečima, slikama ili crtežima.

Složeni sastojak koji se sastoji od dva ili više sastojaka može biti naveden u listi sastojaka pod svojim nazivom, uz obavezan spisak njegovih sastojaka prema opadajućem redosledu, osim ako ga u gotovom proizvodu ima do 2%, ne računajući aditive i alergene. Aditivi se označavaju navođenjem kategorije i naziva aditiva ili njegovog E broja. Arome se navode na deklaraciji oznakom arome/e. Neto količina se izražava u jedinicama mase.

Oznake hranljive vrednosti proizvoda (nutritivna tablica) nam govore koliko je hranljivih materija sadržano u 100 g odnosno 100 ml proizvoda. Sve hranljive materije se navode u gramima, a energetska vrednost u kJ/kcal. Obavezno je navođenje količine sledećih hranljivih materija: masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Energetska vrednost i količine hranljivih materija dodatno se mogu izraziti po porciji/potrošačkoj jednici hrane, ali ne umesto 100 g/ml hrane.

Nutritivna tablica je obavezna na proizvodu koji sadrži prehrambene (nutritivne) i zdravstvene izjave. To su izjave „izvor kalcijuma“, „visok sadržaj vlakana“, „nizak sadržaj masti“, „bez holesterola“, „smanjen sadržaj …“, „povećan sadržaj …“, „obogaćeno …“ i dr. Proizvod koji nosi nutritivnu izjavu „bez šećera“  znači da taj proizvod ne sme sadržati više od 0,5g šećera na 100g ili 100ml, proizvoda, dok proizvod koji ima izjavu „mala količina šećera“, ne sme imati više od 5g šećera na 100 g proizvoda ili 2,5 g na 100 ml, ako je proizvod tečnost.

Izjava „bez dodatog šećera“ znači da taj proizvod ne sadrži nikakve dodate monosaharide ni disaharide, niti drugu hranu koja se koristi zbog svojih svojstava zaslađivanja. To znači da se ne smeju u taj proizvod dodavati ni zaslađivači. Ukoliko proizvod sadrži zaslađivače potrebno je u nazivu proizvoda istaći „sa zaslađivačima“. Svaka nutritivna izjava ima uslov pod kojim se može naći na proizvodu.

Upravo nutritivna tablica daje deklaraciji najvažniju ulogu: uticaj na zdravlje populacije. Jasni navodi hranljive vrednosti svakog proizvoda mogu predstavljati korisna i motivaciona sredstva u nastojanju da se izborimo sa gojaznošću i hroničnim bolestima povezanim sa ishranom.

Kako bismo znali koliku količinu pojedinih namirnica trebamo konzumirati, prvenstveno trebamo znati koliko energije trebamo dnevno uneti hranom, s obzirom na našu starost, pol, aktivnost. Prosečni odrastao čoveka treba dnevno da unese hranom 2000 kcal i to raspoređeno na sledeće hranljive materije: masti 70g, zasićenih masti 20g, ugljenih hidrata 260g, šećera 90g, proteina 50g i soli 6g.

Greške u deklarisanju su posledica toga da je danas deklaracija postala moćno marketinško oruđe i često se na njoj nalaze naučno neutemeljene, tendenciozne i netačne izjave. Najčešće greške, pored tendencioznih izjava, su neadekvatno deklarisani alergeni, izostavljanje podataka o fizikalnim svojstvima hrane kao i nepostojanje obaveznih izjava koje dopunjuju naziv proizvoda. Dakle, nije važno samo ono što piše na deklaraciji, već i ono što ne piše, a trebalo je biti napisano!

dr.sc. Danica Zarić

direktor IHIS Nutricionizma, članice IHIS Naučno-Tehnološkog Parka

(U saradnji sa Nutrino Srbija)