Pre genetskog testiranja embriona: 7 stvari koje treba imati u vidu pre genetskog testiranja embriona

Već smo pisali o kontraverznoj temi – preimplantacijsko genetsko testiranje embriona. Zašto se radi i šta treba imati u vidu pre genetskog testiranja embriona? Ljudi koriste ovaj postupak, posebno kada se radi o starijim ženama, koje su imale ponovljen spontani pobačaj, kako bi se smanjio rizik od novog pobačaja. Podasci nedavnih studija pokazuju značajno veće stope uspeha vantelesne oplodnje, kada se radi ovaj postupak.

Opšte je poznato da su genetske abnormalnosti vodeći uzrok neuspelih implantacija i spontanih pobačaja. Skrining embriona omogućava lekarima da odaberu najbolje embrione. Međutim, treba imati sve aspekte u vidu.

Šta treba imati u vidu pre genetskog testiranja embriona?

1. Razlika između PGS i PGD – postoji razlika između dva tipa ispitivanja. Jedno je predimplantacijski genetski skrining (PGS), dok je drugo preimplantacijska genetska dijagnostika (PGD). PGS se najčešće koristi za hromozomske abnormalnosti, odnosno da li beba ima 23 para hromozoma i ne identifikuje specifične pokazatelje bolesti. PGD se koristi za specifična genetska stanja kao što su neke vrste karcinoma, cistična fibroza i druga nasledna medicinska stanja. Mada je ovo retko, jer se ona mogu pokazati kasnije.
2. Od kada se rade genetska testiranja? – Ova testiranja se rade još od devedesetih godina prošlog veka, ali je proces mnogo napredovao od tada. Sada su procedure mnogo efikasnije, a stope uspeha se poboljšavaju. Očekivano je da će u budućnosti ove metode još napredovati.
3. Koje su šanse da se embrion ošteti? – genetski skrining se uglavnom obavlja kada je embrion star 3 do 5 dana, u zavisnosti od postupka koji se koristi i šta se želi analizirati. Lekar će vam objasniti koji postupak planira da uradi, šta možete očekivati i kako može uticati na rezultat implantacije embriona. Genetsko testiranje ne šteti embrionu i nema povećanog rizika kod embriona koji su prethodno testirani.
4. Koje su šanse da je embrion hromozomski abnormalan? – Dosadašnja testiranja su pokazala da su embrioni koji se koriste prilikom vantelesne oplodnje abnormalni u 50-70% slučajeva. Ukoliko ne planirate višeplodnu trudnoću, najbolje je da se vrati jedan embrion koji nema hromozomske anomalije i tako potencijalno povećate šanse za začeće.
5. Sa čime se možete suočiti? – Kada donesete odluku da ovo radite, možda ćete se suočiti sa raznim komentarima ljudi iz okruženja. Mnogi će imati ili razloge protiv ili pričati različite teorije zavere. Imajte na umu da vi samo činite sve kako bi uspeli da se ostvarite kao roditelj i mirno radite ono što smatrate ispravnim.
6. Da li je PGD zamena za prenatalno testiranje? – NE. Ova metoda je samo dijagnostički indikator. Trudnoća će morati da se prati i rade testovi kada za njih dođe vreme, kao i inače. Dijagnostički prenatalni test, kao što je amniocenteza i dalje može biti potreban.
7. Ko bi trebalo da razmisli i šta treba imati u vidu pre genetskog testiranja embriona?
8. Žene starije od 38 godina koje idu na vantelesnu oplodnju.
9. Bilo koja žena koja je više puta imala vantelesnu oplodnju koja je bila neuspešna ili je nakon nje doživela spontani pobačaj.
10. Žene koje su imale više od 3 spontanih pobačaja za redom, a sve druge analize para su u redu i ne pokazuju da postoji drugi problem koji sprečava zdravu trudnoću.

_Literatura:

1. _{ACOG: Preimplatation Genetic Testing – https://www.hfea.gov.uk/treatments/embryo-testing-and-treatments-for-disease/pre-implantation-genetic-testing-for-monogenic-disorders-pgt-m, februar 2020. godine}
2. _{Reproductive Resource Center Kansas City: Considering Genetic Testing – https://www.rrc.com/considering-genetic-testing-for-your-embryo-here-are-7-things-to-consider}

_{Objavljen: 25. decembar 2023. godine, ažuriran: 30. decembra 2023. godine}