Kada se roditelji susretnu sa poremećajem hiperaktivnosti kod dece, veoma su zabrinuti i uglavnom vide samo negativne strane. Međutim, postoje brojne prednosti ADHD-a te se i na njih treba fokusirati.
Važno je naglasiti da se poremećaj hiperaktivnosti može javiti i kod odraslih, a ne samo kod dece. Svako može dobiti dijagnozu hiperaktivnosti tokom života, ali simptomi moraju biti prisutni do 12. godine. Moguće je da neko ne sazna do odrasle dobi, ali se simptomi moraju javiti još u detinjstvu.
Osobe sa ADHD-om mogu razviti različite neverovatne veštine poput toga da će možda biti optimističniji i kreativniji od drugih što će im omogućiti da se istaknu u određenim oblastima.
Sve se češće priča o rezilijentnosti i kako je to veoma korisna veština koju retki ljudi urođeno poseduju, a mnogi idu na kurs kako bi je savladali.
Rezilijentnost je sposobnost ljudi da se na zdrav emotivan i fizički način nose sa problemima, krizama i stresom u životu. Istraživanja (*1) pokazuju da je više od polovine dece sa hiperaktivnošću rezilijentno.
Ova veština deci sa poremećajem hiperaktivnosti može pomoći da se lakše nose sa poteškoćama sa kojima će se susretati, a koje moraju prevazići. Osobe sa ADHD-om su već izložene tome da ne mogu da prate neke stvari koje drugi ljudi rade pa tako stiču sposobnost da se brže oporavljaju. Jedna studija (*2) navodi koliko ovi ljudi i deca imaju izraženu samosvest.
Pojedine osobe sa ADHD-om znaju da uživaju u avanturama i neplaniranim događajima koji im život čine bogatijim i zanimljivijim. Obzirom da često impulsivno reaguju, oni daju prednost spontanim aktivnostima i ne dovode u pitanje dugoročne planove ili potencijalne opasnosti zbog kojih se drugi često ustežu da se upuste u avanturu.
Izuzatna fokusiranost na zadatak je jedna od osobina osoba sa ADHD-om. Oni mogu sate provesti skoncentrisani na zadatak koji obavljaju sa izuzetnom efikasnošću. Rezultati koje postižu bivaju odlični i veoma kvalitetni. (*3)
Ljudi sa ovim poremećajem su odlični sagovornici. Istraživanja su pokazala da mogu imati viši nivo socijalne inteligencije, prepoznavanja, osećaja i empatije, te humora nego što je to uobičajeno. Ovi ljudi uglavnom imaju pozitivniji prisup svemu, kreativne ideje za rešavanje problema, te samim tim i više uspeha u društvu, što je jedna od velikih prednosti ADHD-a.
Visok nivo energije je definitivno jedan od pokazatelja, ali i jedna od prednosti ADHD-a. Većina ljudi samo gleda negativan aspekt ove osobine, posebno ako ste roditelj deteta koje ima poremećaj hiperaktivnosti. Međutim, to istovremeno znači i da su ovi ljudi odlični u sportu i drugim aktivnostima koje zahtevaju veliku količinu energije.
Još jedna od prednosti ADHD-a je kreativnost koja je česta, posebno ako postoji zadati cilj. Ovi ljudi često razmišljaju drugačije, iz druge perspektive, i samim tim lakše dolaze do rešenja problema koje je na prvi pogled nemoguće rešiti.
Bilo da se bave sportom ili će biti uspešni u svom poslu, ali ljudi sa poremećajem hiperaktivnosti imaju odlične šanse za uspeh, ako se ona bude kanalisala na pravi način. Nemaju svi sposobnost da budu ekstremno fokusirani na zadatak ili da sagledavaju problem iz drugačije perspektive. Uz sve to, visok nivo energije koju imaju omogućava im da obave teške i zahtevne zadatke efikasnije od drugih.
Brojni vrhunski sportisti imaju ADHD i možda im je baš ovo stanje omogućilo te fantastične rezultate.
Osobe sa ADHD-om nekada smatraju previše pričljivim i ometajućim, pa je važno da vremenom nauče da kanališu svoje ponašanje, ali i da optimizuju snagu i troše energiju. Njihova slaba tačka može biti izvršavanje zadataka koje uključuje organizovanje vremena, kontrolu emocija, veštinu planiranja i donošenja odluka, te učenje na ranijim greškama.
Najbolji način da se ovaj poremećaj drži pod kontrolom, odnosno adekvatno kanališe jeste da se stvori okruženje u kome će pojedinac moći da iskaže svoje prednosti i napreduje. Uz pomoć planiranja vremena, lista zadataka i tehnika opuštanja moći će da umanji izazove vezane sa ADHD-om.
Pročitajte: Poremećaji koji mogu da prate ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod deteta)
Objavljen: 23. jul 2021. godine, ažuriran: 13. maj 2024. godine
ADHD kod žena i devojčica
Literatura:
Rođeni na ovaj datum u ljubavi traže osobu koja će razumeti njihovu složenost i emotivnu dubinu. Ne zadovoljavaju se površnim odnosima, njima je potrebna duhovna i intelektualna povezanost.
Razumevanje rizika i prevencija srčanih bolesti tokom menopauze može značajno doprineti očuvanju kardiovaskularnog zdravlja tokom ovog životnog perioda.
Dobra vest: insulinska rezistencija se može usporiti ili čak preokrenuti uz promene u načinu života, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Često se dešava da lekari ne mogu naći uzrok pobačaja. Kod samo polovine parova uzrok bude otkriven, a ako vi niste taj slučaj, ne preostaje vam ništa drugo osim da budete hrabri i nastavite dalje jer istraživanja pokazuju da 70% parova kod kojih ne uspe da se utvrdi uzrok na kraju ipak ostvari normalnu trudnoću.
Akne se najčešće pojavljuju u pubertetu i kod žena u PMS-u ili u toku menstruacije. Razlog tome su hormoni, koji imaju jednu od ključnih uloga kada su bubuljice u pitanju.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Mnogi roditelji se pitaju kada je vreme da njihovo dete progovori, da li dovoljno priča u odnosu na vršnjake, da li u redu da ga samo oni razumeju i da nepravilno izgovara glasove.
Kod tinejdžera, kao i kod odraslih, mnogo benefita mogu imati dnevne dremke. Koliko je sna potrebno tinejdžeru tokom dnevne dremke? Ne više od 30 do 45 minuta. Ako duže budu spavali preko dana, nekada će se osećati još umornije.
Zamislite se u detetovoj situaciji. Vaš mozak je obratio informaciju. Vi znate šta želite, ali nemate moć govora, ne znate da pišete ili objasnite pantomimom. Kako biste se osećali?
Naučnici smatraju da je DNK odgovoran za 80% visine ljudi, dok je preostalih 20% uticaj drugih faktora. Ovo znači da ljudi koji su visoki imaju šanse da im dete bude visoko, odnosno ako su niski, da bude nisko, ali se do određenog procenta na to može i uticati.
Na pitanje naše čitateljke, odgovorile su stalne saradnice portala Manuela Kamikovski, psiholog, i Marija Ranisav, logoped. One su, u nastavku teksta, svaka iz svog ugla, dale svoje viđenje stvari i preporuke.
Preporuka lekara jeste da dete ne bi trebalo da sedi napred pre navršenih 12 godina. Izuzetak su deca do tri godine, okrenuta suprotno od smera vožnje i u automobilu gde je vazdušni jastuk isključen na prednjem sedištu.
