Preduzetnica – Jasenka Lazić

Jasenka lazić je reedukator psihomotorike, defektološki dijagnostičar, direktor  i osnivač Centra za podsticajnu negu u Novom sadu. Autor kuvara za decu i odrasle „Hrana zdrava,hrana fina (bez glutena i kazeina)“ i stručni saradnik portala Demetra. Posvećenost i strast u radu sa decom usmerava na prevenciju razvojnih ( psihomotoričkih, kognitivnih, emocionalnih ) poteškoća, ranom razvoju i ranom podsticaju dece, edukaciji roditelja i stvaranju holističke sredine i pristupa deci, kako bi se razvili njihovi puni potencijali.

Kada ste odlučili da osnujete Centar za podsticajnu negu?

Radeći dugi niz godina u državnim institucijama u vreme kada nije postojala inkluzija, u vreme kada je inkluzija bila samo ideja, pa i u vreme kada je ona počela da se realizuje u obrazovno-vaspitnim institucijama, shvatila sam iz „prve ruke“ da cela ta ideja jeste utemeljena na pozitivnim i ohrabrujućim osnovama, ali da dalji koraci njene primene nisu povoljni kako po decu sa razvojnim poteškoćama i njihovim roditeljima, tako ni po društvo u kome se nalazimo.

Ceo sistem je čini mi se, još uvek kaskav i pun rupa, te sam poželela da sa jedne strane proaktivnije i produktivnije pomognem svima, a sa druge strane da postanem sam svoj gazda, kako bih tu pomoć mogla da pružam onako kako sam je ja zamislila, a ne kako papirologija kaže…

Tako sam korak po korak, veoma sporo i detaljno počela da gradim prvo tim ljudi oko sebe koji na ovu ideju gledaju na isti način. Tako je nastao tim Centra za podsticajnu negu , koji su sanjali i dosanjali o jednom ušuškanom mestu na kome će svaki bebac, svako dete, svaki dečak i devojčica, kao i njihovi roditelji dobiti celovit, holistički, profesionalni podsticaj razvoju, rastu, igri, osmehu, učenju i napredovanju. Želja nam je da budemo tu uz one kojima je potreban podsticaj, nega, briga, lepa reč, profesionalna pomoć, edukacija, usmerenje, savet i zagrljaj.

Sve ovo ostvarujemo kroz naše programe prevencije, tretmana I psihološke podrške, kako deci, tako I roditeljima, kao I celom socijalnom okruženju deteta o kojem je reč.  Mi timski pristupamo proceni, prevenciji I stimulaciji ranog razvoja,kao I razvoja sve dece, svih uzrasta I svih dostignutih nivoa, mogućnosti I sposobnosti.

Rana stimulacija je izuzetno sveobuhvatna tema i podrazumeva mnogo toga, ali i jedan jedini zajednički kvalitet, a to je da stimulacija mora da postoji.

U zavisnosti od samog deteta, uzrasta, potencijala i razvojno dostignutog nivoa, obrazuje se i osmišljava i plan stimulacije i podrške. Inicijalno, kretala sam se od onoga što nedostaje u sistemu podrške ( kao što je više tretmana i više terapeuta na jednom mestu,u istom prostoru, timski rad sa detetom, praksa okrenuta porodici….) preko onoga što ja želim da pružim i radim do onoga šta dobijam kao feedback roditelja koji dođu kod nas. Za sada uspevam u toj ideji i to mi čini svaki dan nasmejan.

Kako se javila ideju za kocke? Da li je posledica toga što ste primetili da tako nešto nedostaje na našem tržištu? Ili je ovo baš Vaša inovacija za koju smatrate da će biti od pomoći deci?

Podsticajne kocke su nastale na neki način kao logična posledica dugogodišnjeg rada sa decom, kao i osluškivanja tržišta i traganja za nečim što bi zadovoljilo moje kriterijume koje dobra igračka treba da ima. Kao terapeut ne mogu dovoljno da istaknem važnost razvoj čula dodira u najranijem dobu, te mnoge igračke u mom Centru imaju najpre tu namenu. Ali, dolazeći u dodir sa decom koja su slabovida, zatim bebama koje sve prirodno istražuju oralne, dakle, stavljanjem u usta, te podsticajnog i zabavnog načina učenja brojeva…

Shvatila sam da ne mogu da nađem na našem tržištu igračku koja bi ispunjavala sve to i kako je i moj kuvar nastao ustvari, zahvaljujući samoj deci i potrebama koje ona imaju, tako je došlo i do osmišljavanja Podsticajnih kocki.

Volim da istaknem tu istinu da Podsticajne kocke nisu moj proizvod, nego zajednički proizvod „moje“ dece i mene.

Koliko danas u Srbiji ima smisla baviti se preduzetništvom?

Ako bih pokušala filozofski da odgovorim na ovo pitanje, onda bih svakako rekla da smisao ne zavisi od vremena i prostora, nego od nas samih. Baviti se nečim što ima smisla je prilično relativno i individualno, u zavisnosti od toga šta je za koga smisao. Ja sam još uvek mlada u preduzetničkim vodama, učim, nadograđujem se, menjam se, rastem…

Ali, moj smisao bavljenja ovim poslom, pronađen je i ispunjen onoga trenutka kada sam videla da se deca i njihovi roditelji osećaju dobro u našem Centru, da osećaju podršku koju pružamo, da smo kvalitetni i kompetentni, da imam i razvijam zdravu komunikaciju sa svojim timom, da zajedno idemo samo napred, da rastemo, i da se lično ja radujem svakom sledećem danu i izazovu.

Naravno da preduzetnički posao ima i svoju težinu, kao i svaki drugi, prepreke, izazove, teskobe. Verujem da u nekom bolje organizovanijem sistemu i društvu možda jeste lakše biti mladi preduzetnik, ali, ponavljam, verujem i da najveći deo zavisi od nas samih i od toga da li ćemo se u to otisnuti motivisani srcem ili nečim drugim.

Da li ste imali podršku ljudi iz neposrednog okruženja da pokrenete sopstveni posao?

Da, apsolutno. Ja sam, kao što rekoh, deceniju čitavu provela u radu sa decom sa poteškoćama u razvoju pre nego što sam se odlučila da započnem svoj posao, pa je to možda i uticalno da moji najbliži već dobro znaju koliko volim svoj posao i veruju da imam ispravne motive, želju i snagu da istrajem u svojoj ideji. Sa druge strane, meni to takođe, olakšava svaki izazov sa kojim se susrećem u ovom poslu, znajući da iza mene stoje moji ljudi koji veruju i pomažu kada zapne.

Kako izgleda jedan Vaš uobičajen radni dan?

Obzirom da sam još uvek mlada u preduzetničkom poslu, moj svaki radni dan, evo i posle tri i po godine je pomalo haotičan. Ustajem prilično rano i odvajam deo jutra za mejlove, račune, odgovaranja na upite sa društvenih mreža, proveravanje rasporeda tog dana, beleženje nekih važnih stvari, koje treba da obavim u toku dana.

Zatim odlazim na posao i posvećujem se tretmanima sa decom. U zavisnosti od dana, tretmani zauzimaju najveći deo dana, uobičajeno od 9h ujutru do 18h posle podne. Nakon toga, slede neke druge operativne stvari, zakazivanja novih tretmana, nabavke opreme i materijala ukoliko treba, komunikacija sa knjigovođom, slanje paketa, kreiranje objava za društvene mreže, itd….

Zapravo, moj radni dan nema početak i kraj, jer sam imam dosta uloga u Centru koje se prepliću i svaka od njih ima svoje radne zadatke, ali najvažniji deo dana mi je svakako direktan rad sa decom i kroz njega crpim energiju za sve ono pre i posle.

Jasenka Lazić je i stručni saradnik portala Demetra, a svoja pitanja joj možete poslati na defektolog@demetra.rs. Njena dosadašnja pitanja i odgovore možete čitati ovde: Pitajte defektologa

---

Ukoliko želite da osvojite jedan od 3 kompleta podsticajnih kocki koje je za vas pripremila Jasenka Lazić, učestvujte u nagradnoj igri na Instagramu – KLIK.