Hidrogen u kućnoj apoteci

Kada spominjemo hidrogen (vodonik peroksid – H2O2) obično prvo pomislimo na farbu za kosu. Istina je da se on kod nas najčešće kupuje kao dodatak farbi za kosu. Druga najčešća upotreba rastvora od 3% je za čišćenje ušiju. Ali, on se može koristiti i u druge svrhe.

Šta je vodonik peroksid?

On je sastojak mnogih izbeljivača, sredstava za čišćenje, antiseptika i dezinfekcionih sredstava, kao i boja. Važno je da se koristi u adekvatnoj koncentraciji, kako ne bi došlo do problema. Uobičajene koncentracije su:

• 3% – uobičajena koncentracija za upotrebu u domaćinstvu i u kućnoj apoteci,
• 6% i 9% – koristi se u farbama za kosu i proizvodima za izbeljivanje zuba,
• 33% – koristi se za hranu, ali čovek nikada ne bi trebao ni da pokuša da konzumira hidrogen ove koncentracije,
• 90% – koristi se u industriji.

Važno je imati na umu da vodonik peroksid može da izazove iritacije čak i u malim koncentracijama, te ga treba koristiti sa određenom vrstom opreza.  

 

Kako može sve da se koristi hidrogen?

Kako se koristi za farbanje kose?

Njegova najčešća upotreba je definitivno za kosu. Dodaje se bojama za kosu za izbeljivanje ili bojenje. Vodite računa da koristite ga prema uputstvu, kako ne biste oštetili kosu i ispekli teme. Najveći procenat rastvora koji se koristi za farbanje kose je 12%, ali bi bilo najbolje da se držite onog od 6% kako ne biste previše oštetili svoju kosu i kožu glave. Prečesta upotreba na kosi će dovesti do njenog isušivanja i krtosti.

Čišćenje ušiju uz pomoć hidrogena

Lekari savetuju da začepljeno uvo slobodno možete pokušati da otčepite troprocentnim rastvorom. Medicinski izraz za ušni vosak je cerumen. Hidrogen može da ga rastopi i zbog toga ga mnoge kapi za uši sadrže.

Potrebno je da 2 puta dnevno u uvo sipate malo rastvora i sačekate par minuta da prestane da peni. Prirodno je da ćete osećati pravljenje mehurića u uhu. Onda višak pokupite papirnom maramicom. Nekada je potrebno do 7 dana da se uvo otpuši, a ako ne uspete, moraćete da odete kod otorinolaringologa da vam tamo otpuše uši. Postupak će biti lakši jer je rastvor već omekašao cerumen.

Važno je imati na umu da ovaj rastvor koristite sa oprezom jer neželjeni efekti mogu biti:

• pojačan bol u uhu,
• pojava zujanja u ušima,
• privremeni gubitak sluha,
• pojava vrtoglavice.

U ove svrhe se koristi isključivo troprocentri rastvor i ne treba ga upotrebljavati prečesto. Česta upotreba će dovesti do iritacija i može dovesti do drugih komplikacija. Osim toga, nekada može nastati i oštećenje bubne opne u ekstremnim uslovima i situacijama. L

Čišćenje rane hidrogenom

Sipajte 3% rastvor na ranu i videćete kako peni. On tako ubija bakterije, ali to će sa ranom uraditi i sapun i voda. Može nadražiti kožu i produžiti vreme zarastanja, ali ako u blizini nemate čistu vodu i sapun, onda je ovo odlično rešenje. Pročitajte više o tome kako se čisti rana!

 

Hidrogen za afte, upaljene i otečene desni

Ako vam se dogodi da su desni otečene ili upaljene, probajte da ih ispirate mešavinom hidrogen peroksida od 3% i vode u razmeri pola-pola. Promućkajte oko 30 sekundi, a zatim ispljunite. Možete isto probati i sa rastvorom slane vode, a ako ne bude pomaka u roku od 7 dana, obratite se stomatologu.

Afte se uspešno saniraju ovim rastvorom, svakako ćete imati problem sa njima nekoliko dana, ali će ga ispiranje hidrogenom dva puta dnevno skratiti i olakšati vam vreme dok ne prođu u potpunosti.

Pored toga, važno je da vam ne pređe u naviku da ga korisite prečesto, kao i da ne smete prekoračiti koncentraciju od 3%. Istraživanja su pokazala da on zaista može pomoći u lečenju bolesti desnih u akutnoj fazi. ^{Izvor: Nature.com}

Ako slučajno progutate ovo sredstvo jače od koncentracije 3%, a posebno preko 30%, može doći do ozbiljnih gastroitestinalnih problema. Savetuje se da budete oprezni da ga ne progutate, udahnete ili da vam ne uđe u oko.

Izbeljivanje zuba hidrogenom

Nemojte na svoju ruku koristiti proizvode za izbeljivanje zuba. Čak ni svi stomatolozi to neće uraditi dovoljno efikasno, a da u potpunosti očuvaju zdravlje vaših zuba. U apotekama postoji više proizvoda na bazi hidrogena koji se koriste za izbeljivanje, ali je svakako najbolja opcija da to radite u dogovoru sa svojim stomatologom.

Kao sredstvo za uklanjanje bubuljica

Koristi se u kozmetologiji upravo u sredstvima koja služe za saniranje bubuljica. Deluje kao i benzoil peroksid. Međutim, ako sami koristite ovaj proizvod često, može doći do isušivanja kože, koje će prouzrokovati još gore stanje. Ne bi bilo dobro da ga koristite ni ako imate ožiljke ili osip na licu.

VAŽNO: Nikada ga nemojte piti kao što postoje saveti iz domena alternativne medicine. Ovo nije lek za rak, niti lek za bilo koju bolest. Držite se proverenih lekova i saveta svog lekara.

Kada ne treba koristiti vodonik peroksid?

Iako je vodonik peroksid lako dostupan i često se nalazi u kućnoj apoteci, postoje situacije kada ga ne treba koristiti bez saveta lekara. Nemojte ga koristiti:

• na dubokim ubodnim ranama;
• na velikim opekotinama;
• kod ozbiljnih posekotina koje zahtevaju ušivanje;
• u očima ili u njihovoj neposrednoj blizini;
• u uhu ako sumnjate na puknuće bubne opne ili ako iz uha curi sekret;
• za ispiranje telesnih šupljina osim ako to nije izričito preporučio lekar.

Kod ozbiljnijih povreda mnogo je važnije što pre isprati ranu čistom tekućom vodom i potražiti medicinsku pomoć nego koristiti različite antiseptike.

Zašto hidrogen peni?

Mnogi se iznenade kada sipaju hidrogen na ranu ili ušni vosak i vide intenzivno penušanje.

To se događa zato što enzim katalaza, koji se nalazi u krvi i tkivima, razlaže vodonik peroksid na vodu i kiseonik. Mehurići koje vidite zapravo predstavljaju oslobođeni kiseonik.

Iako se nekada smatralo da upravo to penušanje znači da hidrogen „ubija bakterije“, danas se zna da pena nije pokazatelj koliko je sredstvo efikasno niti da rana zbog toga bolje zarasta.

Da li je hidrogen dobar za dezinfekciju?

Vodonik peroksid može uništiti veliki broj bakterija, virusa i gljivica, zbog čega se koristi kao dezinfekciono sredstvo za određene površine i medicinsku opremu. Međutim, za svakodnevnu dezinfekciju kože pre manjih medicinskih zahvata ili ubrizgavanja injekcija danas se češće koriste preparati na bazi alkohola ili hlorheksidina, jer manje oštećuju zdravo tkivo.

Da li sme da se koristi za dezinfekciju voća i povrća?

Na internetu se često mogu pronaći saveti da se voće i povrće peru vodonik peroksidom kako bi se uklonile bakterije ili pesticidi.

Stručne zdravstvene organizacije ne preporučuju ovu praksu kao rutinski postupak. Za većinu namirnica sasvim je dovoljno temeljno pranje pod mlazom tekuće vode. Upotreba hemijskih sredstava može ostaviti ostatke na hrani ako se ne isperu pravilno.

Kako pravilno čuvati vodonik peroksid?

Vodonik peroksid nije stabilno jedinjenje. Pod uticajem svetlosti i toplote postepeno se razlaže na vodu i kiseonik, zbog čega vremenom gubi efikasnost. Zbog toga ga treba čuvati:

• u originalnoj tamnoj bočici;
• dobro zatvorenog;
• na hladnom i tamnom mestu;
• van domašaja dece.

Ako je rastvor dugo stajao otvoren ili mu je istekao rok trajanja, njegova efikasnost može biti znatno manja.

Najčešće greške pri korišćenju hidrogena

Iako deluje bezazleno, vodonik peroksid nije sredstvo koje treba koristiti bez ograničenja.

Najčešće greške su:

• korišćenje većih koncentracija od preporučenih;
• prečesto ispiranje usta ili desni;
• svakodnevno čišćenje rana hidrogenom;
• sipanje u uši bez prethodne procene da li postoji upala ili oštećenje bubne opne;
• mešanje sa drugim hemijskim sredstvima za čišćenje.

Ako nakon upotrebe primetite jak bol, pečenje, crvenilo, otok ili druge neuobičajene simptome, prekinite korišćenje i obratite se lekaru.

Rezime 

Vodonik peroksid je koristan preparat koji ima svoje mesto u kućnoj apoteci, ali samo kada se koristi pravilno i u odgovarajućoj koncentraciji. Danas se za mnoge namene, poput rutinskog čišćenja rana, preporučuju blaže metode koje manje oštećuju zdravo tkivo. Zato hidrogen treba koristiti promišljeno, pridržavati se uputstava i izbegavati savete sa interneta koji preporučuju njegovu oralnu upotrebu ili primenu u svrhe za koje nije namenjen.

_{Objavljen: 9. januar 2020. godine, ažuriran: 10. jul 2026. godine}