Kada se daje heparin u trudnoći? Koje trudnice treba da ga primaju? Kome će biti prepisan i da li se daje isključivo ambulantno ili u kućnim uslovima?
Trudnice koje su sklone trombofiliji, odnosno imaju pojačano zgrušavanje (koagulacija) krvi, veoma često deo ili čitavu trudnoću provedu na terapiji niskomolekularnim heparinom (Fraxiparine, Clexane, Fragmin…). Time se sprečavaju neželjene posledice ovog poremećaja na majku i na plod tokom trudnoće.
Više o trombofiliji u trudnoći pročitajte u posebnom tekstu.
NA SLICI: mesta na telu na kojima se primenjuje heparin u trudnoći
Heparin je antikoagulant (sprečava zgrušavanje krvi) koji se daje u obliku injekcija, svakodnevno tokom trudnoće sve do 6 nedelja nakon porođaja. Ovaj lek se mimo trudnoće koristi za lečenje dubokih venskih tromboza, plućne embolije i drugih oboljenja.
Heparin postoji u različitim oblicima, varira dužina molekularnog lanca, kao i molekularna težina. Niskomolekularni heparini imaju trajnije dejstvo i moguće ih je primenjivati samo jednom dnevno, dok ujedno uglavnom ne utiču na broj trombocita i trombin.
Heparin trudnici prepisuje hematolog specijalizovan sa probleme trombofilije u trudnoći. Hematolog određuje dozu imajući u vidu brojne analize kao i telesnu težinu trudnice i prati razvoj trudnoće i dejstvo terapije. (PubMed)
Hematolog će povremeno tražiti da trudnica uradi dodatne analize krvi, uključujući i nivo D-dimera, proteina koji se nalazi u krvi i govori o riziku za trombozu. Nivo D-dimera u trudnoći je prirodno povišen, a kod pacijentkinja na terapiji heparinom ne sme preći dvostruku vrednost od referentne.
Heparin se primenjuje subkutano, u masno tkivo stomaka, nadlaktice ili butine. Trudnice ga najčešće same primenjuju ili svakodnevno odlaze u zdravstvenu ustanovu kako bi primile injekciju. Injekcije su unapred pripremljene – špric je već napunjen sadržajem i jednokratno se koristi (baca se nakon ubrizgavanja sadržaja). Injekcije imaju kratku i tanku iglicu i primena je jednostavna i uglavnom bezbolna. Mesto uboda se najpre očisti alkoholom nakapanim na tupfer, a zatim se koža blako pritisne između palca i kažiprsta. Heparin se ubrizgava polako, kako bi se izbegle neželjene promene na koži. Ponekad se na mestu uboda stvaraju masnice.
Imajte na umu da su ovo osnovne informacije o primeni heparina, i da je za sve detalje i vašu situaciju potrebno da se konsultujte sa vašim lekarom i farmaceutom.
Heparin i ponovljen spontani pobačaj – Oko 1% žena ima ponavljajuće spontane pobačaje, a može postojati više faktora koji imaju uticaj da do toga dolazi. U 50-75% slučajeva nažalost se ne može utvrditi uzrok spontanog pobačaja. Izvor Kada se utvrdi uzrok, može se pristupiti lečenju koje poboljšava šanse da se ostvari uspešna trudnoća.
Objavljen: 15. jul 2015. godine, ažuriran: 19. novembar 2024. godine
Više o tome koji su lekovi dozvoljeni i kako se uzimaju u trudnoći možete pročitati ovde: Lekovi u trudnoći – Koji lekovi su bezbedni u trudnoći?
Napisala: Tamara Petković Medicinski pregledala: dr Olga Ličina Možda se pitate kakve veze imaju baš vitamin B6 i plodnost, ali svi vitamini, minerali i hrana koju jedemo imaju svoju funkciju i važni su telu. Kada je u pitanju sterilitet, bilo da se radi o ženama ili muškarcima, neadekvatna ishrana može da dovede do poteškoća, kada je…
Da li ste se ikada pitali kako beba diše u stomaku? Jedna od najfascinantnijih činjenica o trudnoći jeste da beba u materici ne diše plućima. Iako joj se pluća razvijaju tokom svih devet meseci, ona ne udiše vazduh kao nakon rođenja. Umesto toga, sav kiseonik koji joj je potreban za život i razvoj dobija preko…
Beta HCG, humani horionski gonadotropin, naziva se i hormon trudnoće. Njega luči tkivo posteljice bebe, a u dijagnostici može da posluži za potvrđivanje postojanja trudnoće i praćenje njenog toka. Nivo beta hCG u krvi Njegovo lučenje može da se registruje već kada je embrion u osmoćelijskom stadijumu, odnosno samo dan nakon implantacije. Na dan kada…
Možda se pitate kakve veze imaju baš vitamin B6 i plodnost, ali svi vitamini, minerali i hrana koju jedemo imaju svoju funkciju i važni su telu. Kada je u pitanju sterilitet, bilo da se radi o ženama ili muškarcima, neadekvatna ishrana može da dovede do poteškoća, kada je začeće u pitanju.
Posteljica je mnogo više od organa koji obezbeđuje hranljive materije. Ona je i „pluća“ bebe tokom trudnoće, omogućavajući neprekidnu razmenu kiseonika i ugljen-dioksida između organizma majke i fetusa.
Beta HCG, humani horionski gonadotropin, naziva se i hormon trudnoće. Njega luči tkivo posteljice bebe, a u dijagnostici može da posluži za potvrđivanje postojanja trudnoće i praćenje njenog toka.
Sve metode imaju svoje prednosti i ograničenja. U ovom članku istražićemo različite metode koje vam mogu pomoći da prepoznate plodne dane i optimalno iskoristite period začeća.
Implantacijski grčevi su jedan od raniih znakova trudnoće i događaju se određenom broju žena. Oni se događaju upravo u vreme kada oplođena jajna ćelija, odnosno blastocista uspeva da se ugnezdi u sluzokožu materice kako bi nastavila da raste.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Mnogo žena se susrelo sa situacijom na samom početku trudnoće, kada odu na ultrazvučni pregled, a plod se ne vidi. Ovo ne mora odmah da znači da nužno postoji problem.
Sve o zrelosti posteljice. Da li će i koliko uticati te šta za trudnoću znači zrelost posteljice, možete pročitati u ovom teksta.
Česte su dileme trudnica o tome šta ako je posteljica postavljena napred ili na zadnjem zidu. Ima li razike i uticaja na nešto?
Krv majke dolazi do posteljice kroz krvne sudove materice i okružuje sitne resice posteljice, koje su ispunjene bebinim krvnim sudovima. Upravo na tom mestu odvija se razmena – kiseonik i hranljive materije prelaze ka bebi, dok se ugljen-dioksid i otpadni produkti vraćaju u krvotok majke.
Posteljica istovremeno hrani bebu, omogućava joj da dobije kiseonik, štiti je od pojedinih štetnih uticaja i proizvodi hormone koji održavaju trudnoću. Sve ove funkcije odvijaju se neprekidno, tokom svih devet meseci.
Hepatitis B je ozbiljna virusna infekcija koja napada jetru i može imati dugoročne posledice i za majku i za dete ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme. Ipak, zahvaljujući savremenim metodama prevencije, danas je moguće u ogromnom broju slučajeva sprečiti prenos infekcije sa majke na bebu.
