Neuobičajeni simptomi endometrioze: 8 znakova endometrioze o kojima se ne priča

Pored znakova endometrioze koji su uobičajeni, postoje i neuobičajeni simptomi endometrioze, odnosno oni o kojima se manje govori. Radi o se bolovima u nervima i gastrointestinalnim problemima, između ostalih.

Koji su neuobičajeni simptomi endometrioze?

Endometrioza se mimo materice može razviti i na drugim delovima tela, samim tim može izazvati i neke simptome koji ne spadaju u uobičajene. Kada se tkivo endometrijuma razvije na drugim organima izvan karlice, nekada su zahvaćeni i urinarni sistem, nervi i gastrointestinalni trakt.

Najčešći simptomi endometrioze su bolne menstruacije i bolovi u karlici. Neuobičajeni simptomi endometrioze su:

1.      Umor kao neuobičajen znak endometrioze

Umor je manje spominjan simptoma, a praćen je bolom i ostalim simptomima. Može da utiče na kvalitet života veoma negativno i ne treba ga zanemarivati. Posebno imajući u vidu da neretko postoji veza između umora, stresa na poslu, depresije i nesanice. Pročitajte: Spavanje kod žena

2.       Simptomi organa za varenje

Gastrointestinalni simptomi nisu toliko retki, zapravo oni su česti koliko i ginekološki znaci koji se često spominju, kod žena kojima su creva zahvaćena. Žene koje imaju endometriozu imaju 13 puta veću verovatnoću da se žale na bolove stomaka od ljudi koji nemaju to stanje. ^{Izvor: PubMed}

Simptomi organi za varenje su obično: dijareja ili zatvor, grčevi, nadimanje, povraćanje, rektalni bol i otežano pražnjenje.

3.       Bol nerava

Oko 40% žena koje imaju endometriozu osećaju neuropatski bol koji se javlja u butinama, a opisuje se kao peckanje ili probadanje. Ovaj bol može biti i rezultat operacije endometrioze.

4.       Bol prilikom seksualnog odnosa

Bol prilikom odnosa je još jedan od mogućih simptoma endometrioze, ali taj bol može biti i simptom nekih drugih stanja. Bol prilikom duboke penetracije pogađa oko 50% žena, a može se javiti i u predelu vulve, te vaginalnom kanalu ili predelu karlice.

5.       Bol u grudima

Endometrioza grudnog koša je najčešća izvan područja karlice i utiče na pluća i dijafragmu. Tokom menstruacije se u tom slučaju ponekad javljaju: bol u grudima, skupljanje krvi u grudima i iskašljavanje krvi.

6.       Problemi urinarnog trakta kao neuobičajeni simptomi endometrioze

Žene sa endometriozom mnogo češće prijavljuju probleme urinarnog trakta, a oni se manifestuju bolnim mokrenjem. Obično se ovaj bol opisuje kao osećaj pečenja koji se javlja i prilikom infekcije urinarnog trakta, a bol je jači ujutru, kada je bešika puna.

Pored bola se mogu javiti i otežano mokrenje, osećaj da vam se često mokri i da je bešika puna, kao i osećaj bola kada se bešika napuni.

7.       Pojava krvi u urinu

Pojava krvi u urinu tokom menstruacije može biti znak endometrioze bešike, ali se javlja kod samo 20% žena sa endometriozom bešike.

8.       Bol u kuku

Bol u kuku kao neuobičajen znak endometrioze je zapravo posledica endometrioze bubrega iako se ona retko dešava.

Koja stanja mogu izazvati ove simptome, a da se ne radi o endometriozi?

Endometrioza je bolest koja zahteva komplikovaniju dijagnostiku i može uticati na druge organe i imati više simptoma. Sa druge strane, neka stanja mogu da izazovu slične simptome:

• miomi,
• inflamatorna bolest karlice,
• zapaljenska bolest creva ili sindrom iritabilnih creva,
• ciste na jajnicima,
• intersticijski cistitis ili upala urinarnih kanala,
• adenomioza i
• stenoza grlića materice.

Migracija tkiva endometrijuma u različite organe i strukture tela može prouzrokovati da endometioza ima širok spektar simptoma pored hroničnog bola u karlici. Važno je da se pronađe tačan uzrok dobrom dijagnostikom kako se ne bi postavila pogrešna dijagnoza.

Žene treba da otvoreno razgovaraju sa lekarom i da ne izbegavaju da se požale na sve ozbiljnije probleme sa kojima se susreću. Endometrioza je posebno teška za postavljanje precizne dijagnoze jer simptomi variraju. Prvi korak je manuelni ginekološki pregled, a zatim i ultrazvuk odnosno laparoskopija.

Lekar će vam preporučiti opcije pomoću kojih se simptomi mogu držati pod kontrolom ili lečiti. Najbolje bi bilo da vodite evidenciju simptoma jer ćete na taj način i lekaru olakšati postavljanje prave dijagnoze.

_{Objavljen: 22. maja 2023. godine, ažuriran: 2. decembra 2024. godine}