Ovarijalni ciklus – Reproduktivna sposobnost kod žena ogleda se u cikličnoj aktivnosti koja uslovljava rast i razvoj dominantnog folikula. Uobičajeno je da jajnici produkuju jedan dominantni folikul koji rezultira u pojedinačnoj ovulaciji tokom jednog menstrualnog ciklusa.
Dominantni folikul je odgovoran za produkciju estradiola tokom folikularne faze menstrualnog ciklusa, a nakon ovulacije on se transformiše u žuto telo koje luči progesteron tokom lutealne faze ciklusa.
Uloga estradiola i progesterona u procesu reprodukcije odnosi se na pripremu materice za implantaciju embriona. Ovarijalni ciklus se može podeliti u 3 etape ili faze: folikularnu, fazu ovulaciju i lutealnu fazu.
Folikularna faza je faza rasta i razvoja folikula koja traje oko 14 dana. Regresijom žutog tela iz prethodnog ciklusa i padom koncetracije progesterona i estradiola dolazi do pojave menstrualnog krvarenja a sa padom nivoa estradiola podstiče se sekrecija FSH. Ovaj proces podstiče formiranje grupe antralnih folikula za novi menstrualni ciklus.
Međutim sam proces folikulogeneze je složen i obuhvata dugi period pre formiranja spomenute grupe folikula za novi menstrualni ciklus.
Folikulogeneza je dug proces koji od nastanka primordijalnog folikula do razvoja u preovulatorni stadijum traje skoro 12 meseci. Folikulogeneza se može podeliti u dve faze:
preantralna (gonadotropin nezavisna) i
antralna (gonadotropin zavisna).
Preantralna faza karakteriše se rastom i diferencijacijom oocita i kontrolisana je lokalnom produkcija faktora rasta putem autokrinih i parakrinih faktora. Antralna faza je regulisana putem FSH, LH i faktora rasta koji stimulišu proliferaciju ćelija i moduliraju aktivnost gonadotropina. U antralnom folikulu razlikujemo oocitu, zona pellucidu, granuloza ćelije, bazalnu membranu, teka eksternu i teka internu.
Sam početak folikularne faze je praćen rastom FSH, dok od sredine folikularne faze dolazi do povećana receptora za LH. U preovulatornoj fazi (10-14 dana) beleži se rast estradiola, dolazeći do preoculatornog skoka, smanjuči koncentraciju FSH, a dolazi do povećanja LH do ovulatornog skoka. Opadanje FSH smanjuje se sposobnost rasta manje diferenciranih folikula te se uočava pojava atrezije manjih folikula.
Ovarijalni ciklus: Ovulacijska faza
Visoke vrednosti gonadotropina se uočavaju 24-36 h pre ovulacije, gde se potom uočava pad usled smanjena količine estradiola uslovljenog morfološkim promenama u folikulu koji lutenizira I prelazi na dominantnu proizvodnju progesterona.
Ovulacija je fenomen koji traje kratko (60 do 90 sekundi).
Ovulacija označava prskanje zrelog folikula i odigrava se 36h sati posle LH skoka. Prskanje folikula nastaje usled metaboličkih promena u zidu fokikula, povećanog intrafolikularnog pritiska, dejstva proteolitičkih enzima i delovanjanjem prostangladina i kateholamina.
Ovarijalni ciklus: Lutealna faza
Nakon prskanja folikula granuloza ćelije postaju vakualizovane i u njima se nakuplja žuti pigment lutein. Prsnuti folikul kolabira i postaje naboran dok se šupljuna ispunjava krvnim koagulomom. Pravilno formiran korpus luteum (žuto telo) luči sve tri vrste steroidnih hormona: androgene, estrogene i gestagene hormone.
Nakon ovulacije žuto telo pod dejstvom LH proizvodi sve više progesterona. Progesteron dejstvuje tako što inhibira rast novih folikula. Pravilno funkcionisanje žutog tela zavisi od prethodnog razvojnog puta folikula, jer niske vrednosti FSH I estradiola dovode do manjeg broja granuloza ćelija i receptora za LH, čime se umanjuje sposobnost pravilnog funkcionisanja korpus luteuma.
Pored toga žuto telo luči i inhibin A, koji dodatno inhibira FSH, na ovaj način se sprečava nova folikulogeneza. Maksimalna funkcija žutog tela beleži se između 9 i 11 dana. Ukoliko ne dođe do trudnoće, žuto telo ima životni vek 14 dana. Histološki degenerisano žuto telo predstavlja corpus albicans. Pročitajte: Žuto telo (corpus luteum) – Šta je cista žutog tela i defekt žutog tela?
Računanje nedelja trudnoće i računanje meseci trudnoće nam se nekada čini komplikovanim. Svaka trudnica sada prvo računa koja je nedelja trudnoće, dok se ranije prvo pitala: “U kom sam mesecu trudnoće?” Nekada su trudnice starost trudnoće računale uglavnom po mesecima. Na pitanje o starosti trudnoće, čuli biste odgovor: ”Punih četiri i ušla sam u peti…
Šta je HPV virus, kako se prenosi, koji su simptomi kod žena i muškaraca, da li izaziva rak i kako se zaštititi? Saznajte sve o HPV infekciji. U ovom tekstu 1 Šta je HPV virus?1.1 Simptomi HPV infekcije1.1.1 Genitalne bradavice1.1.2 Druge vrste bradavica1.2 Kako se prenosi HPV?1.2.1 HPV kod dece1.2.1.1 Kako se dijagnostikuje HPV?1.2.1.1.1 Papa…
Menopauza je prirodna faza života kroz koju prolazi svaka žena, ali uprkos tome i dalje je okružena brojnim zabludama. Mitovi o menopauzi su veoma česti. Mnoge žene ulaze u perimenopauzu i menopauzu bez dovoljno informacija o tome šta se dešava u njihovom telu, zbog čega simptomi često izazivaju zabrinutost, nesigurnost ili osećaj da su „prepuštene…
Računanje nedelja trudnoće i računanje meseci trudnoće nam se nekada čini komplikovanim. Svaka trudnica sada prvo računa koja je nedelja trudnoće, dok se ranije prvo pitala: “U kom sam mesecu trudnoće?” Nekada su trudnice starost trudnoće računale uglavnom po mesecima. Na pitanje o starosti trudnoće, čuli biste odgovor: ”Punih četiri i ušla sam u peti mesec!” ili ”U osmom sam mesecu!”. A onda smo počeli da se se rukovodimo nedeljama i pitamo: “ako sam 6. mesec trudnoće koja je to nedelja”.
Većina ljudi će tokom života doći u kontakt sa HPV virusom, a da toga neće ni biti svesna. Ipak, pojedini tipovi HPV-a mogu dovesti do raka grlića materice, penisa, anusa ili grla. Kako se prenosi, koji su simptomi i kako se zaštititi? Donosimo vodič koji bi svaka žena i svaki muškarac trebalo da pročitaju.
Danas se o menopauzi govori više nego ranije, ali internet i društvene mreže i dalje šire brojne netačne informacije. Zato je važno razlikovati činjenice od mitova i razumeti šta zaista možete očekivati tokom ovog životnog perioda.
Kućni test za trudnoću je brz i jednostavan način da proverite da li ste trudni. Saznajte kada ga raditi, koliko je pouzdan i šta znače pozitivni i negativni rezultati.
Iako se neka od ovih iskustava mogu činiti sasvim uobičajenim, ona imaju veliki razvojni značaj. Kroz njih mladi uče kako da procenjuju rizike, snose posledice svojih izbora i grade samopouzdanje.
Kućni test za trudnoću je brz i jednostavan način da proverite da li ste trudni. Saznajte kada ga raditi, koliko je pouzdan i šta znače pozitivni i negativni rezultati.
Kvalitetna saradnja sa ginekologom pre začeća može smanjiti stres, sprečiti nepotrebne pretrage i pomoći da u trudnoću uđete informisane i pripremljene.
Kod žena koje imaju problem sa anovulatornim ciklusima, on dovodi do ovulacije u 70-85% slučajeva. Ipak, treba imati u vidu da se trudnoća ostvari kod 40-50% žena, ali nakon 12 meseci korišćenja ovog leka, ova stopa je čak 80%.
Vantelesna oplodnja (VTO), poznata i kao IVF, već decenijama menja živote parova koji se suočavaju sa problemom neplodnosti. Ono što je nekada bilo poslednja opcija, danas je sve češće prvi izbor, ne samo iz medicinskih, već i iz životnih, odnosno „tajming“ razloga.
Neki ljudi iz velike želje ili nužde moraju da računaju na planiranje trudnoće. Beba nastaje u činu vođenja ljubavi pri čemu se jajna ćelija oplodi. Ali to mora da bude u pravo vreme i pod pravim uslovima.
