Običaji za Badnji dan

Za Badnji dan se pravi i Bodnjački kolač. Negde je to česnica, a negde beskvasna pogača koja se premaže medom. Kolač se lomi za večerom, nikako seče.

Uveče se sprema i božićno pečenje za sutrašnji ručak, a to je obično prasetina, ređe jagnjetina.

U nekim krajevima Srbije do dana današnjeg zadržan je običaj „korinđanja“, odnosno pevanja božićnih pesmica. Na „korinđanje“ najčešće idu deca, u pratnji najstarijih članova porodice, u kasnim popodnevnim satima, pre nego što započne predbožićna večera. „Korinđaši“ uglavnom obilaze porodice iz komšiluka i veselim pesmicama čestitaju Badnji dan i predstojeći Božić. Narodni običaji kažu – što „korinđaši“ glasnije pevaju, to donose više sreće domu koji posećuju. Domaćini im daju orahe, voće i slatkiše.

Osnovna simbolika Božića je mir i praštanje, pa prema običaju, onaj ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan sa njim treba da se pomiri, a takođe ko je od nekog nešto pozajmio, treba na ovaj dan da vrati.

Uz Badnji dan je vezano i nekoliko poslovica: „Nije svaki dan Badnji dan“, znači da je na Badnji dan velika sreća, što drugih dana u godini ne mora biti; „Vezani su ko Božić i Badnji dan“, što se govori za one koji su nerazdvojni.

Pročitajte: Datum Uskrsa od 2022. do 2039. godine

_{Objavljen: 6. januar 2016. godine, ažuriran: 6. januar 2023. godine}Save

Save

Save