U  rubrici „Gost bloger“ na portalu Demetra, predstavila se Snežana Šundić Vardić, autor bloga Mama i dete i urednik portala Alergija i ja. 

Kako i kada početi sa disciplinovanjem?

Kada je moje jednogodišnje dete rušilo stvari sa polica u prodavnici, teško sam mogla odrediti  kako da se postavim prema njegovom lošem ponašanju. Čest odgovor na pitanje „Kada početi sa vaspitanjem?” je „Pa, već ste zakasnili”. Da li je to istina ili laž? 

Od početka, nisam bila sigurna kada je najbolji tajming za određivanje granica,  jer sam se trudila da deci dam određenu vrstu slobode. Ali ta sloboda nije imala vezu sa pravilima i to sam saznavala postepeno, kako sam rasla kao roditelj. Kada je zapravo pravo vreme za uvođenje disciplinskih mera? Izgleda da pravi odgovor leži u pravilima, od prvih rutina uobročavanja i kupanja. 

Roditelji obično misle da je disciplinovanje kažnjavanje, ali svrha reci je – učiti. U ovom periodu dete počinje da se upoznaje sa dobrim i lošim. Disciplina koja se može primeniti na jednogodišnje dete trebalo bi da bude u vezi socijalizacije i učenja granica koje mi postavljamo. Određivanje tih granica je korak broj 1. Iako se one menjaju, vežbanjem rutine i stvaranjem pravila roditelj uči i sebe i dete da ona moraju da postoje. 

Evo nekoliko strategija koje su mi pomogle za osnovne korake disciplinovanja:

Skretanje pažnje

Naš ton glasa kada zabranjujemo detetu nešto za njega će delovati uznemirujuće ili još više radoznalo za branjeni predmet ili ponašanje. Umesto zabrane i vike, mirno i brzo ga pomerite na drugu aktivnost. Na primer, ako se penje na sto, polako ga uzmite i pomerite ga na pod i počnite da mu čitate, golicate ga ili mu dajte neku igračku. Preusmeravanje njegove pažnje ne samo da se brzo završava njegovo loše ponašanje, nego ga i vremenom uči da su neke stvari van granica njegovog ponašanja. 

Ista pravila

Možete misliti da time što samo jednom dozvolimo detetu da uzme keks pre večere neće naškoditi, ali odstupanja od datih pravila samo obeshrabruje i zbunjuje dete sledeći put kada mu to branimo. Važno je uspostaviti pravila i držati ih se čvrsto. Rutina je važna od prvog dana rođenja deteta, jer detetu pruža sigurnost i zaštitu. Tako je i sa pravilima. Ukoliko jedan roditelj dozvoljava nešto, a drugi ne – isti je princip. Slanje različitih poruka frustrira i zbunjuje dete. 

Budite pozitivni

Ako govorimo “ne!” često, dete može namerno početi da radi pogrešne stvari kako bi privuklo pažnju. Kažite “ne” kao naredbu kada se odnosi na nešto što uključuje njegovu sigurnost (rerna, prozor, struja, stepenice…), ali kada ponašanje nije opasno za njega koristite pozitivne rečenice. Na primer, umesto “Nemoj stavljati cipele na sto!”, kažite “Cipele su prljave, a na stolu se drži hrana, pa nije lepo da ga prljamo.” 

Pokazite detetu kako se radi

Detetu je potrebno više gledanja nego slušanja kako bi se pravilno ponašalo. Više prakse nego teorije. Ako je dete suviše grubo sa drugim detetom, demonstrirajte željeno ponašanje. “Hajde da zagrlimo Anu nežno.” i uzmite njegove ruke i vodite ga do nežnog zagrljaja. Ili ako imate poteškoće sa pranjem zuba, napravite rutinu, tako što ćete zajedno prati zube. 

Pažnja

Neka deca se namerno loše ponašaju da bi privukla pažnju. Zbog toga uvek dajte do znanja detetu da ste zadovoljni kad uradi nešto dobro (rutina ulaska u kuću: odlaganje jakne i cipela, pranje ruku). Pokažite još veću pažnju nego kad uradi nesto pogrešno i to će vremenom navoditi dete da radi po pravilima. 

I u najranijem uzrastu deca pokušavaju da ruše pravila i preskaču granice. Tada osvajaju svojim osmesima, bebećim mirisima, nežnim plačem i tužnim okicama, ali kako odrastaju – granice postaju sve veće, pravila ozbiljnija i njihovo rušenje sve teže pada roditeljima. Ako se određena pravila uspostave kao rutina u najranijem uzrastu, suočavanje roditelja sa borbenošću i prkosom u kasnijem periodu deteta biće znatno lakše. 

 Snežana Šundić Vardić, autor bloga Mama i dete i urednik portala Alergija i ja