Beba ima uvučenu vilicu

Majka je poslala pitanje vezano za to što beba ima uvučenu vilicu i pita se da li će se to promeniti i da li se može da mu smeta za razvoj govora.

Pitanje: Beba ima uvučenu vilicu

Poštovana Marija,

Molila bih Vas za stručno mišljenje i savet. Naime, moj sin, koji sad već ima 5 meseci, ima uvučenu donju vilicu. U konsultaciji sa pedijatrima mi je rečeno da će se vilica izvući do trećeg-četvrtog meseca. Mi smo sada pri kraju petog meseca, a ja promenu u izgledu njegove vilice ne vidim. Ono što sam čitala i raspitivala se, je da zbog uvucene vilice i jezik uvučen, odnosno nije dobro pozicioniran u usnoj duplji i da zbog toga moze doći do poteškoća u govoru. Da li Vi imate iskustva sa takvim problemom kod dece i da li postoje neke vezbice koje bi pomogle? Bilo kakav savet bi dobrodošao. Unapred neizmerno hvala.

Srdačan pozdrav,

Sonja

Da li se može pomoći bebi da se koriguje vilica? – odgovor logopeda na pitanje „Beba ima uvučenu vilicu“

Poštovana Sonja,
Imam nekoliko pitanja. Da li dete može da se pravilno hrani? Da li jezikom može da obuhvati areolu i pravilno i ritmično isisa mleko? Da li u stanju mirovanja jezik leži u usnoj duplji ili je izbačen? Obzirom da je 5 ( možda već i 6 meseci staro dete) da li ste probali sa čvrstom ishranom?
Ovo su bitni pokazatelji koji nam daju uvid u funkcionisanje givornih organa koji su neophodni za razvoj govora i pravilne artikulacije.

Moguće je da budu ograničeni pokreti jezika, i nepravilan zagrižaj koji će dovesti do izmenjene artikulacije pojedinih glasova.
Svakako bih vas savetovala da do prve godine posetite logopeda, koji će proceniti trenutno stanje i dati vam konkretne savete. 

S poštovanjem,

Marija Ranisav, logoped

Edukativni centar „Prve reči“

Ostala pitanja o razvoju govora možete pročitati OVDE

• Da li beba ima autizam?
• Starije dete i slovo R
• Savet za sina koji govori par reči

Demetrini saveti: Šta može značiti uvučena vilica kod bebe i kako na to uticati

Kada roditelj primeti da beba ima „uvućenu donju vilicu“, to može ukazivati na nekoliko mogućih anatomsko-funkcionalnih situacija i nije uvek samo estetski problem. Razumevanje potencijalnih uzroka i implikacija pomaže da se reaguje pravovremeno i da se bebi pruži podrška u razvoju govora, hranjenja i oralnih funkcija.

Beba ima uvučenu vilicu – mogući uzroci i klinički aspekti:

1. Retrognatija (vilični nesklad):
   1. „Uvučena“ donja vilica može odgovarati pojmu retrognatije, što znači da donja vilica stoji pomalo unazad u odnosu na gornju.
   2. Retrognatija može kod beba da utiče na hranjenje (dojenje ili bočicu), jer položaj donje vilice i jezika može otežavati pravilan sisni pokret i uspostavljanje dobre vakum-sile.
2. Pozicija jezika (glossoptosis):
   1. Kod beba sa malom (retrognatnom) vilicom, jezik može „sedeti“ više pozadi u ustima (nazad prema grlu), što se naziva glossoptosis.
   2. Takva pozicija jezika može uticati na disanje, sisanje i gutanje, a kasnije i na govor.
3. Uticaj na hranjenje:
   1. Kod beba sa uvučenom vilicom mogu se javiti izazovi pri sisanja: nepravilno hvatanje bradavice, smanjena efikasnost hranjenja, dodatni napor prilikom sisanja jer donja vilica i jezik nisu u optimalnom položaju.
   2. Stručnjaci savetuju određene položaje pri hranjenju (na primer položaj u kome je vilica beba pomalo „napred“), kako bi se olakšao rad jezika i omogućio bolji vakuum.
4. Rast vilice tokom vremena:
   1. Kod beba je normalno da se vilica razvija kako rastu, u nekim slučajevima je moguće da će donja vilica „izvući“ tokom prvih meseci života. Marija Ranisav u originalnom tekstu savetuje praćenje razvoja i logopedski pregled pre prve godine.
   2. U težim ili izraženijim slučajevima retrognatije, može biti korisna procena od strane ortodonta ili maksilofacijalnog hirurga, posebno ako je nesklad vilica značajan.
5. Multidisciplinarni pristup:
   1. Važno je da logopedski rad bude deo šireg tima: ortodont (ili ortoped vilica), pedijatar i eventualno drugi stručnjaci mogu dati procenu razvoja vilice i dati preporuke za dalje korake.
   2. Rana intervencija (ili barem praćenje) može pomoći da se spreče kasnije funkcionalne poteškoće u govoru i artikulaciji, jer položaj vilice utiče na mišiće govornog aparata.
6. Kada alarmirati lekara/stručnjake:
   1. Ako beba pokazuje poteškoće pri hranjenju (dugo sisanje, slab vakum, umor, loš napredak na težini), to može biti signal da treba dodatna procena.
   2. Ako jezik stalno stoji nazad, beba otežano diše ili se čuje otežano disanje, potrebno je ispitati i druge moguće anatomske uzroke (npr. glossoptosis).
   3. Pravilni logopedski pregled (najkasnije pre prve godine) može pomoći da se utvrdi da li su potrebni vežbe, stimulacije ili dalje ortodontske/medicinske mere.

Zaključak i preporuke za roditelje

• Pratite razvoj vilice i položaj jezika vaše bebe, ne samo izgled, jer funkcija (hranjenje, disanje, govor) je vrlo važna.
• Uključite logopeda u ranoj fazi – iako fizičke korekcije (poput ortodoncije) možda nisu potrebne odmah, logopedski rad može podržati pravilan razvoj jezika, artikulacije i oralnih mišića.
• Razmotrite konsultaciju sa ortodontom ili maksilofacijalnim stručnjakom ako „uvučenost“ vilice ne evoluira kako bi se očekivalo ili ako postoje drugi problemi (npr. sisanje, disanje).
• Budite strpljivi, jer rast lica kod beba je dinamičan proces, ali pravovremeni nadzor i saradnja sa stručnjacima može napraviti značajnu razliku na duže staze.

_Literatura:

1. _{Zbornik – https://eprints.ugd.edu.mk/9107/1/zbornik.pdf}
2. _{Mattos Lactation: It takes two: Impact of infant oral anatomy on breastfeeding | Jaw}
3. _{Feeding Speach: Feeding Infants with Recessed Jaw or Retrognathia at Breast or with Bottle}
4. _{Cleveland Clinic: Retrognathia}

Odgovor objavljen: 19. maja 2019. godine, ažuriran: 18. novembra 2025. godine