SIDS – Sindrom iznenadne smrti novorođenčeta
Upozoravamo vas da ovaj članak sadrži i neke uznemirujuće informacije, ali da je pisan u edukativne svrhe i nema razloga za paniku i brigu po automatizmu.
27.11.2025
17:11
Dete ne izgovara glas K i L
Čitateljka se obratila za savet jer dete ne izgovara glas K i L, a povremeno i zamuckuje.
Dete ne izgovara glas K i L - Foto: Canva & Demetra
Čitateljka se obratila za savet jer dete ne izgovara glas K i L, a povremeno i zamuckuje.
U ovom tekstu
Pitanje – Dete ne izgovara glas K i L:
Poštovani,
Devojčica ima dve godine i ne zna da kaže slova K i L. Jednostavno slovo K skroz izostavi iz reči, a slovo L preraste u V, priča sve, sklapa rečenice, ali kad hoće nešto da kaže na brzinu malo zamuca, da li treba da potražimo stručnu pomoć. Hvala unapred
Jovana
Odgovor logopeda: Dete ne izgovara glas K i L
Poštovana Jovana,
Dete sa 2 godine bi trebalo da izgovara glas K, u svim pozicijama u reči. Tako da bih Vas savetovala da joj skrenete pažnju na taj glas vežbajući izgovor reči koje prvo počinju tim glasom a potom i reči koje sadrže glas K u sredini ili kraju. Naglašavajte ga dok izgovarate i neka Vas dete gleda da bi imalo potvrdu vizuelnim putem. Ako ne uspete za par nedelja da vidite pomak u detetovom izgovoru obratite se logopedu koji će Vam svakako dati vežbice za dati glas i pomoći da prevaziđete ovaj problem.
Dete ne izgovara glas K i L – Foto: Canva & Demetra
Što se tice glasa L, ne opterećujte se. U razvoju se L očekuje kasnije tako da je sasvim logično da ga menja glasom V. Hoću reći očekivano je i normalno.
Ako ne preraste u grčenje mišića lica, vrata i gubljenja vazduha, ne vodi se kao mucanje. Tako da samo pratite razvoj Vaše devojčice i ako bude još nekih pitanja slobodno pozovite ili pišite.
Pozdrav,
Marija Ranisav, logoped
Ostala pitanja o razvoju govora možete pročitati OVDE
Odgovor na pitanje “Dete ne izgovara glas K i L” objavljen: 19. maj 2017. godine
Još Demetrinih saveta: Razvoj govora, moguće teškoće i kada potražiti pomoć
Šta znači kada dete ne izgovara glasove K i/ili L?
- Postoji poremećaj poznat kao dislalija – dislalija označava teškoće u izgovoru pojedinih glasova (omisija, zamena, iskrivljenje). Kod dece sa dislalijom, glasovi mogu biti izostavljeni (omisija), zamenjeni drugim glasovima (supstitucija) ili izgovarani nepravilno (distorzija).
- Razlozi za dislaliju mogu biti različiti: funkcionalni (nedovoljno razvijena motorika govora, nedovoljna kontrola jezika i usne duplje, loš govor-model u okruženju), ali i anatomski (nepravilnosti vilice, podjezične resice, strukturalne razlike u govornom aparatu, problemi sa sluhom) – logopedi najčešće ispituju sve ove aspekte.
- Iako je normalno da neka deca kasnije savladaju određene glasove, pravilo je da sve glasove maternjeg jezika pravilno izgovaraju obično do polaska u školu ili malo pre toga (u zavisnosti od normi) – ako glasovi koji su prema uzrastu „trebalo da budu naučeni“ nedostaju ili su zamenjeni, to može biti znak da trebate stručnu intervenciju.
Kada je teškoću realno uzeti za ozbiljno?
Prema literaturi i praksi stručnjaka:
- Ako dete, i nakon nekoliko meseci redovnog podsticanja i modelovanja govora kod kuće, ne pokazuje napredak u izgovoru glasova koje je ranije trebalo da savlada, npr. glas K u svim pozicijama reči ili glas L – to može ukazivati na dislaliju.
- Ako uz nemogućnost izgovora tijek govora uključuje zamuckivanje, neprirodnu tenziju u govornim organima, ili dete izbegava da govori – to su dodatni alarmi.
- Ako je uz problem sa izgovorom primetna i neka od strukturalnih karakteristika (problemi sa zubima, nepcom, resicom ispod jezika, položajem jezika ili vilice) – tada se savetuje dodatna ortodontska / logopedska / pedijatrijska procena.
Zašto je važno reagovati na vreme
- Dislalija, ako ostane neadekvatno tretirana, može otežati detetu jezičko-glasovnu inteligenciju, kasnije i pisanje i čitanje: dete može prilikom prelaska u školu imati problema sa pismenošću, izgovorom slova, pravopisom, jer je „unutrašnji jezik“ glasovno-fonološki neuređen.
- Može uticati i na samopouzdanje deteta i društvenu komunikaciju: dete koje ne govori jasno, koje ga vršnjaci ne razumeju, može izbegavati razgovor i povlačiti se.
- Rano prepoznavanje i rad logopeda (ili stručnog tima) može značajno pomoći, uz adaptirane vežbe i vežbanje u igri, dete može relativno brzo savladati propuštene glasove i razviti pravilnu artikulaciju.
- Ne pritiskajte dete da ponavlja reči na silu – podstičite govor prirodno, kroz igru, priče, opušten razgovor. Stručnjaci savetuju da deci govorimo jasno i sporije, ne prekoravamo ih nego da pre nego ispravimo – ponudimo ispravan model: dete kaže npr. „ata“, vi: „Tata!“
- Bodrite dete kad god pokuša da ponovi glas, bez obzira koliko to neizvestno zvučalo – pozitivna atmosfera pomaže da dete ne razvije strah od govora.
- Vodite računa o zvučnoj sredini i govornom modelu: sami izgovarajte glasove pravilno, izgovarajte polako, jasno; izbegavajte “tepanje” ili menjanje glasova pred detetom – deca često usvajaju govor okoline.
- Ako dete ima fizičke ili anatomske karakteristike koje mogu uticati na govor (npr. kratak frenulum, nepravilnosti u vilici/podneblju, česte ušne infekcije) – zatražite pregled specijaliste (pedijatra, ortodonta, otorinolaringologa).
Dete ne izgovara glas K i L: Kada je vreme za logopeda?
Prema praksama govorno-jezičkih terapeuta:
- Ako sa 3–4 godine dete još ne izgovara glasove koje bi prema rasporedima razvoja trebalo da savlada, preporučuje se konsultacija sa logopedom.
- Ako postoji supstitucija ili izostavljanje glasova i nakon godina kada većina dece govori jasno (npr. oko 5–6 godina), svakako je vreme za profesionalni tretman.
Rezime
Nepravilnosti u izgovoru glasova K i L – naročito ako traju duže, nesmene se spontano ispraviti ili su praćene zamenama i izostavljanjem – mogu biti znak dislalije. Iako kod nekih dece sa dovoljno stimulacije govor spontano napreduje, važno je pratiti razvoj i, ako treba, potražiti pomoć logopeda ili relevantnog stručnjaka. Rano prepoznavanje problema i blag rad, bez pritiska, uz dobar govor-model i podršku kod kuće, čine razliku.
Tagovi:
