O svojoj misiji da pomogne ugroženima uz redovan posao, hobi i ulogu majke

Naše društvo je danas takvo da se najviše priča o negativnim stvarima i ljudima čije je ponašanje loše. U međuvremenu, istinski heroji su diskretni, oni svoju misiju obavljaju, a da ne požele da se o tome javno priča niti se time hvale. Tamara Pandža je pre tri godine započela svoju akciju pomoći ugroženim porodica pod nazivom “Tamara Pandža i prijatelji”.

Ona je do sada organizovala veliki broj akcija. Najbrojnija je bila ona u kojoj su skupljani paketi za čak osamdesetoro dece. Nažalost, pošto se time bavi sama, uz nesebičnu pomoć porodice i prijatelja, broj stalnih porodica kojima pomaže je morala da smanji. Akcije su redovne tri puta godišnje, za novu godinu, Uskrs i početak školske godine i skoncentrisana je na dvadesetpetoro dece. Mimo toga, neki njeni prijatelji šalju pomoć i drugoj deci, te taj broj ukupno nikada nije manji od 50. Organizovane su i druge brojne akcije plaćanja računa za struju, spremanja za maturu, pelena i drugog.

Ne samo da im pruža materijalnu pomoć, već se Tamara Pandža trudi da ih posavetuje da se obrate lekaru, psihologu i drugim ustanovama. U stalnom je kontaktu sa porodicama i trudi se da im pomogne na njihovom putu oporavka i napredovanja.

Tamara je takođe i zaposlena u knjigovodstvu, a pre svega je mama šestogodišnjeg Pavla. O tome kako se organizuje i šta savetuje drugim majkama koje treba da se vrate na posao, pričala je za portal Demetra.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja deteta? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Naravno da nisam. Totalno drugačiji je pristup bio tada. Mada, moram priznati da ga se i ne sećam.

S obzirom da radim u porodičnoj firmi, gde su se radno vreme, slobodni dani i odmor prilagođavali prema mojim potrebama i tada i sad, kad imam dete, zapravo najveća razlika je bila vratiti se na posao posle dve godine i skoncentrisati se na njega. Fizički se odvojiš od deteta prvi put i treba da se navikneš da ga sad neko drugi pazi dok si na poslu. Poprilično stresan prelaz. Bar za mene.

Gde ste trenutno poslovno angažovani?

Radim u porodičnoj firmi koja se bavi knjigovodstvenim uslugama.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

Počela sam da radim kad mi je sin imao 15 meseci. U tom periodu su ga čuvali baba i deda.

Da li vam dete idu u predškolsku ustanovu ili ga neko čuva kada radite?

Moj sin ide u predškolsku ustanovu od svoje druge godine. Moram priznati da je zadovoljstvo njegovog odlaska i boravka u vrtiću raslo sa njegovim godinama. Evo upravo doživljava vrhunac slave i radosti pred sam kraj boravka u istom. To tako obično biva. Gotovo sam se bespotrebno sekirala oko adaptacije.

Kako usklađujete posao koji obavljate kod kuće sa detetom?

Kako imam mogućnost da povremeno obavljam posao i od kuće (prednost porodične firme i savremene tehnologije) često za vreme njegovih prehlada to i radim. On se navikao na to, ali naravno ima dana kad je to lakše izvesti,a ima i onih drugih kad on naprosto traži ili je neophodno više pažnje, nege i druženja.

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored deteta i posla?

Uh, poprilično lako pitanje. Ali nije lako odgovoriti. Biću iskrena. Ne stižem koliko bi trebala ili koliko bi morala. Imam povremenu pomoć žene kojoj se ne mogu dovoljno zahvaliti koliko mi znači.

Da li stižete da se bavite i spremanjem obroka?

Imam srećnu životnu okolnost u kojoj samo povremeno kuvam. Za svakodnevne ručkove je zaslužna svekrva. Tako ja mogu da se posvetim nekim drugim aktivnostima između ostalog i dodatnim hobi-poslom.

Tamara je pre par meseci započela hobi, koji joj je ujedno i izvor dodatne zarade, ali i nastavak humanitarnog rada, povremeno. Ona pravi drveni nakit koji prodaje. Trenutno pravi ogrlice koje kupci plaćaju slanjem SMS poruka za pomoć devojci koju čeka komplikovana operacija.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Ja mislim da fiksno radno vreme od 9-17 h gubi bitku u odnosu na fleksibilno. Ako uzmemo u obzir da većina ljudi danas zapravo radi non-stop ili razmišlja o poslu, pravi planove, izveštaje, popunjava tabele i van radnog vremena, zapravo shvatamo da fiksno radno vreme gde kad staviš ključ u bravu do sutra si završio sa poslom, ne postoji.

Uvek bi birala fleksibilno. Posao mora da se završi u roku, a da li će se rad podeliti na jednake ili nejednake delove po danima to je za mene prednost.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Prvo odvajanje je i bilo tad kad sam počela da radim kad je imao 15 meseci. Čuvali su ga baba i deda pa taj prelaz njemu nije bio stresan. Meni jeste još uvek sam ga bila dojila uveče i ujutru pa me je taj osećaj u stvari „varao“ da ostavljam bebu, zapravo je bio dečkić.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Ono što bih svim majkama i svim budućim majkama mogla da poručim, a da nije samo savet vezan za povratak na posao nego univerzalan savet vezan za sve izazove, slatke i gorke muke roditeljstva je da ne razmišljaju mnogo unapred. Mi žene smo sklone tome. Opterećujemo se unapred. Pa tako navučemo tonu misli i briga koje nas samo zaplaše,zbune i istraumiraju. Totalno bespotrebno. 

Život nas nosi i sve funkcioniše tako da se zaista na sve promene naviknemo,prilagodimo im se i idemo dalje,u nove pobede,nove nivoe i prepreke.

Tekst: Tamara Petković

Fotografije: privatno vlasništvo

Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame – KLIK