fbpx
Običaji i proslaveVenčanje

Tradicionalna ili moderna svadba – da li mladenci zaista moraju da biraju?

Pucanje u jabuku, kupovina mlade, okićeno sito puno pšenice i srpska zastava što se vijori na čelu kolone svatova – donedavno se nije mogla zamisliti svadba bez ovih običaja i rituala. Uz unapred utvrđen red simboličnih radnji, venčanje se slavilo od jutra do mraka, a u nekim krajevima zemlje i po nekoliko dana.

Međutim, poslednjih godina se mladenci sve češće odlučuju za „moderan tip“ proslave venčanja. Građansko venčanje u restoranu, žurka do jutra i potpuno odsustvo svadbenih običaja su postali uobičajeni scenario za svadbe.

Dok mlađe generacije insistiraju na svadbama „po novom“, a roditelji „navijaju“ da se običaji ipak ispoštuju, postavlja se pitanje: da li mladenci zaista moraju da biraju između modernog i tradicionalnog svadbenog veselja ili postoji „zlatna sredina“?

Da li je mladenačka sreća u običajima?

Ako pitate stare, nema prave svadbe ni srećnog braka bez pravilno izvedenih običaja. Bogata i u pravom smislu te reči raskošna narodna tradicija čuva čitav niz svadbenih rituala, koji imaju „zadatak“ da testiraju mladence i osiguraju im sreću.

Kod tradicionalne svadbe sve počinje od pozivanja svatova na slavlje buklijom, odnosno okićenom flašom rakije. Pripremni period je skoro podjednako važan kao i sam dan venčanja, jer mladenci i glavni svatovi moraju da obave nekoliko važnih stvari. Primera radi, mladoženjini roditelji treba da kupe zlatnu ogrlicu da daruju nevestu, u nekim delovima zemlje kum kupuje burme, a dever prsten i cipele za mladu.

Barjaktar takođe ima važan zadatak da potraži srpske zastave na prodaju i obezbedi veliku trobojku za čelo svatovske kolone. Njegova je dužnost da barjak na svadbi sačuva od mladinih sestara i drugarica. Pored toga, uglavnom ima još jedno zaduženje, a to je da puca u jabuku koju su prethodno nevestin otac i braća postavili na krov kuće.

U čemu je tajna svih ovih ritualnih radnji? U narodu se nekad verovalo (a donekle su se ta verovanja i danas održala) da je upravo pravilno sprovođenje običaja garancija za bračnu sreću i dug zajednički život. Međutim, to uglavnom podrazumeva celodnevne aktivnosti, pa prava srpska svadba na kojoj se svi običaji poštuju počinje od ranog jutra.

Običaji bez kojih ne može da prođe svadba

Premda se običaji razlikuju od grada do grada i svaka sredina ima nešto “specifično” i svoje, postoje neki svadbeni rituali koji su poznati svima i praktikuju se skoro u celoj zemlji. Jedan od njih je kupovina mlade, kad mladoženja i dever “otkupljuju” nevestu od njene braće. Mnogi mladenci u današnje vreme odlučuju da preskoče ovaj običaj, jer ga smatraju degradirajućim za ženu. Međutim, tamo gde se pravi ravnoteža između želja starih i mladih, odnosno gde se pravi moderna svadba sa “probranim” običajima i gde kupovina mlade ne može da se zaobiđe – uglavnom se napravi dogovor unapred, a običaj sprovede šaljivo – da razgali svatove.

U manjim mestima i dalje nevesta obavezno baca sito na krov. Prethodno na četiri strane baci sadržaj iz sita – bombone, pšenicu, sitan novac, pa čak i kocke šećera. Prema narodnom predanju, ukoliko se sito zadrži na krovu kuće i nevesta će se zadržati u porodici.

svadba-bidermajer-ruže-cipele
Foto: Pexels.com

Prenošenje mlade preko praga uobičajeno je širom sveta, pa i u srpskom folkloru ima svoje mesto. Narodna tradicija čuva verovanje da se u pragovima kuća mogu zavući demoni, pa da nije dobro ni za nevestu, a ni za budući brak da kroči u kuću tako što će nagaziti prag.

Darivanje neveste je nekada podrazumevalo dukate, raskošan nakit, a danas je to uglavnom zlatna ogrlica ili pak svekrva preuzima na sebe kupovinu ili zakup venčanice. Bacanje bidermajera je takođe jedan od rituala koji se retko preskače i na modernim svadbenim veseljima. Simbolika je poznata – mlada baca bidermajer preko glave, a devojka koja ga uhvati je sledeća koja će se udati.

Pored ovih osnovnih, svaki kraj ima i neke posebne običaje, pa je negde svadba bila celodnevno smenjivanje rituala – što testova za mladence, što šaljivih radnji za svatove.

Moderna venčanja – svadbe bez običaja

U urbanim sredinama poslednjih godina sve je manje svadbi na kojima ćete naići na bilo koji od pomenutih običaja. Uglavnom su to mladenci koji sami finansiraju svoj svadbeni dan i žele da se zabave i opuste bez obaveza.

Moderne svadbe bez običaja mogu da počnu i u kasnim večernjim satima, nema svečanog okupljanja svatova, odlaska po mladu, kao ni kupovine i darivanja neveste. Umesto toga, neretko se događa da se budući mladenci zajedno spreme za venčanje, odvezu do restorana da dočekaju goste – gde se i venčaju. Kod ovakvih svadbi se veći značaj pridaje dekoraciji sale, detaljima poput torte i ukrasa za čaše šampanjca, zapravo – svemu onome što će mladencima ulepšati dan i prvi zajednički praznik.

Zlatna sredina – između moderne i tradicionalne svadbe

Nije retkost da mnogim roditeljima moderna svadba “nije po volji”, zbog čega se budući mladenci premišljaju – kako da provedu najznačajniji dan u životu i da li vredi napraviti kompromise? Dok je nekim nevestama simpatično da okite devera, bace sito ili “slučajno” bace bidermajer neudatoj kumi ili sestri, drugima je naporno da u dugoj venčanici celog dana obavljaju “zadatke” i paze da u nečemu ne pogreše.

svadba-torta-mladenci
Foto: Pexels.com

Slično je i sa mladoženjom koji treba da “dogovori cenu” za svoju buduću ženu ili pronađe pobratima, odnosno barjaktara koji dobro puca i može da obori jabuku sa visoke zgrade. Običaj “pucanje u jabuku” nije baš lako sprovesti u velikim gradovima, posebno ako mlada živi u neboderu, na primer.

Da li će i koji običaji dobiti svoje mesto na veselju obično zavisi i od toga ko plaća svadbu. Ako su mlada i mladoženja finansijski nezavisni i sami plaćaju sve troškove, a ne žele običaje – velika je šansa da će prevagnuti da svadba bude po njihovom ukusu. U slučaju da roditelji finansiraju svadbu, verovatno će mladenci morati da pristanu i na neki običaj koji im nije naročito drag.

Na kraju, pronalaženje “zlatne sredine” i organizacija svadbe na kojoj su zadovoljni i mladenci i roditelji, podrazumeva kompromise i selekciju običaja. Za sve koji poštuju tradiciju, običaji nisu samo “dosadne obaveze” već i izvesna sigurnost i prizivanje sreće kojoj se svaki par na početku bračnog života nada.

Srbijanka Stanković

Srbijanka je Aska. Kalinina i Lazareva mama. Zaljubljena u Žmua i život. Jednostavna kad treba. Snažna dok sanja. Raste iznutra. Smeje se spolja. Budna već tri veka. Srbijanka je i diplomirani filolog. Diplomirala je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Urednica je magazina Topličanka, aktivno piše za portale Blacksheep.rs i Lola magazin. Dugogodišnja članica Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Objavila dramu „Ana je čekala“. Piše i stvara u rodnom Prokuplju.

Related Articles