Dosta se o tome priča da se ne javlja kod svih majki istog trenutka materinski instinkt, da je nekada potrebno vreme da se vežete za novorođenče. Ljubomorna sam na bebu ponekad i dodatno se loše osećam zbog toga. Ono što se jednom broju majki dešava je izvestan osećaj napuštenosti. Uz to, porodilja se često oseća zatočeno. Kako da se izborite sa ovim osećanjima?
Kako da majka prestane da oseća ljubomoru i napuštenost?
U vreme kada beba dolazi na svet, svi razmišljaju o pozitivnim stvarima, o tome kako će sve biti potpunije, kako ćete uživati. Spremni ste na one teže stvari koje vas čekaju – porođaj, neispavanost, početne probleme sa dojenjem, bolno nicanje zubića, ali vas uglavnom niko ne upozori kako ćete se možda osećati u nekim trenucima.
Nažalost, roditeljstvo je nekada, ma koliko se čini da ste spremni, potpuni šok. Postoje žene koje se bore sa postporođajnom depresijom, ali i one koje su neposredno nakon porođaja u potpunom šoku i odbijaju da prihvate svoju bebu prvih par sati. Tako se može dogoditi i da osećate ljutnju i ljubomoru. A onda se osećate užasno, jer vam nije jasno kako možete tako da reagujete na malu i bespomoćnu bebu.
Prava je retkost da neko prizna da oseća ljubomoru. Uglavnom se o tome ćuti. Emocije prema bebama su vrlo složene, a kako se o tome slabo govori, istraživanja na ovu temu su veoma štura.
Ljubomorna sam na bebu – šta može biti uzrok tome?
Jedan od razloga zašto ste ljubomorni može biti da ste starije dete za koje majka nije imala dovoljno vremena kada se rodio vaš mlađi brat ili sestra. U tom slučaju, ljubav je oskudna i ne raste sa povećanjem članova porodice.
Drugi uzrok može biti da su roditelji zanemarili sebe kao ličnosti i svoj brak kada su dobili decu. Vi ne želite da se vama dogodi isto i onda podsvesno odbijate da prihvatite bebu, kao mogući izvor narušavanja bračne idile i svog ličnog integriteta jer se plašite da ćete ponoviti isto što su uradili vaši roditelji.
Pročitajte još: Brinem da li me moja beba voli?
Kako da se rešite tih osećanja?
Prvo treba da se suočite sa osećanjima i da ih prihvatite. Time što se trudite da ih potisnete nište nećete postići. Najbolje bi bilo da svoja osećanja zapišete jer je sasvim drugačije kada ih vidite na papiru, umesto da samo razmišljate o njima.
Verovatno se plašite da ćete se zauvek tako osećati. Dodatno stvar pogoršava, ma kako čudno zvučalo, i to ako je partner očaran bebom. Onda mama tek zna da se oseća napušteno, da ima utisak da će beba zauzeti njeno mesto u partnerovim očima.
Suprotna situacija, kada se otac oseća ugroženo zbog bebe je česta, ali se muškarci ne libe da javno pričaju o tome i žale se partnerki, pa se taj problem brže i lakše rešava.
Ukoliko se bilo ko od vas oseća ugroženo dolaskom bebe na svet, pokušajte da zamolite baku, sestru, komšinicu ili pak unajmite dadilju i provedete sami dva sata van kuće. Razgovarajte o problemu kada beba uveče zaspi. Trudite se da veče bude vreme samo za vas. 
Pokušajte i da se ne raspravljate sa sve prebacivanjima tipa:
- Želim da više vremena posvetiš meni?
- Ceo dan sam zatvorena sa detetom, a ti ništa ne radiš..
Rečenice ovog tipa se uglavnom čuju samo kao prebacivanje i retko vode konstruktivnom razgovoru. Uglavnom se nastave svađom i kritikovanjem partnera.
Vi ste i dalje partneri, ljubavnici i prijatelji, a beba će samo učvrstiti i dati vašem odnosu novu dimenziju uz novu ulogu.
Razgovarajte o tome kako da se prilagodite sadašnjim uslovima. Planirajte šetnju i sa bebom, odlazak u kupovinu, gledanje nekog filma porodično, uživanje u ručku, igranje društvenih igara. Pa šta i ako je jednom od vas uvek beba u naručju, to nije razloga da vam ne bude lepo.
