Prestanite da loše koristite vreme

Čini vam se da u toku dana ništa ne stižete i jasno vam je da loše koristite vreme. Ono vam izmiče, a da ni deo onoga što ste planirali niste uspeli da postignete. Često se priča o „tajm menadžmentu“, ali u praksi retko ko primenjuje sve što je o tome čuo.

Svi imamo na raspolaganju 24 sata u toku dana i te fraza „on/a ima vremena“ nema značaja. Razlika jeste u obavezama, ali i u tome koliko smo vremena u toku dana potrošili, a da zapravo ne znamo na šta tačno. Spremili smo neke smernice pomoću kojih ćete postati efikasniji i manje gubiti vreme u toku dana.

Kako da bolje iskoristite svoje vreme?

Nekada se čini bespotrebnim, ali za početak je zaista neophodno da sagledate svoje ciljeve. Možete ih staviti na papir, u aplikaciju telefona ili pak samo presložiti u svojoj glavi, ali morate znati da li želite da više vremena posvetite poslu, prijateljima, deci, edukaciji, vežbanju, hobiju. Kada budete shvatili šta želite, raščlanite sve na manje zadatke koji će svakodnevno oduzimati malo vremena ili pak jednom nedeljno malo više i tako ćete moći da ih uklopite lakše u svoj život.

Morate znati šta želite i čemu težite da biste mogli da napravite bilo kakve promene u životu.

Koliko vam vremena treba za aktivnosti?

Da li ste nekada pratili koliko vam vremena treba za pranje veša, raspremanje sudova ili brisanje prašine u toku nedelje? Često znamo da nam je za tuširanje potrebno 5 minuta, kao i da ćemo u pripremi torte provesti dva sata, ali ne bi bilo loše da ostala vremena izmerite. Kada budete znali koliko vremena trošite na koju aktivnost, biće vam lakše i da ga planirate.

Sa druge strane sami dodelite vreme aktivnostima koje želite da uvrstite, a sada ne stižete poput čitanja knjige, na primer.

Teško je planirati vreme kada imate decu mlađeg uzrasta kod kuće, jer oni će učiniti da nekada aktivnost za koju vam treba par minuta potraje nekoliko puta duže. Samim tim što će prekidati, želeti da učestvuju ili ćete i njih morati da držite u jednoj ruci, stvari će trajati duže, što opet ne znači da od njih odmah treba da odustanete.

Kako da postavite prioritete?

Podelite obaveze u grupe. Najlakše je da ih podelite na:

• HITNO i VAŽNO,
• hitno, ali nije važno,
• nije hitno, ali je važno,
• nije ni hitno ni važno.

Važno je da što manje stvari bude u kategoriji „hitno i važno“ jer je to ono što uzrokuje stres kada se nagomilava. Kada neko dobro upravlja vremenom onda se najviše obaveza nalazi pod „nije hitno, ali je važno“.

Važno je planiranje kako da koristite vreme

Kada shvatite koliko vremena na šta trošite i šta su prioriteti, bacite se na planiranje. Budite fleksibilni i potrudite se da plan naginje onome što vama više odgovara. Na primer, neko želi da za sebe ima vreme čim se ujutru probudi, nekome više prija u toku dana, a postoje i oni kojima je veče vreme za opuštanje.

Rasporedite, na primer, sređivanje kuće na prostorije po danima i manje periode ili pak na više sati jednog dana. Sve u skladu sa vašim mogućnostima i željama.

Pišite

Kada pravite plan ili ste ga već napravili – PIŠITE. Nije važno da li ćete zapisivati u svesku ili aplikaciju u mobilnom telefonu. Postoje brojne aplikacije za andriod telefone koje mogu biti vaš lični planer koji vam je uvek pri ruci.

Neka prioritet budu teži zadaci

Čuvena rečenica Marka Tvena se citira decenijama, i verovatno nema ko je ne zna: „Ako je vaš posao da  pojedete žabu, najbolje da to uradite odmah ujutru. A ako je vaš posao da pojedete dve žabe, najbolje da pojedete prvo onu veću.“  Zapravo, ako imate težak zadatak, prvo obavite njega i sklonite ga sa puta tokom ostatka dana.

Da li vredi uloženog vremena?

Razmislite da li vam slike velikih ciljeva koje imate u glavi pomažu da stignete do tamo. Ako vas motiviše da nastavite, znači da je vredno, ako vam se i dalje ne obavlja zadatak, onda možda taj cilj i ne želite dovoljno.

Sa druge strane, ako na poslu provodite dodatni sat koji niko od vas nije tražio, razmislite šta ste mogli u toku tih sat vremena da uradite, kako ste mogli da iskoristite vreme – možda da odete sa nekim na kafu, na trening ili se prošetate sa detetom.

Prestanite da loše koristite vreme i nemojte kasniti sa početkom dana i posla

Ako planirate da ustanete u 7 sati, tada i ustanite. Ako planirate početak radnog vremena u 8 sati, nemojte počinjati u 8.12, čak i ako ne ugrožavate nikako kašnjenjem. Samim tim što odložite start dana i unapred napravite ustupak, velika je verovatnoća da ćete ceo dan kaskati i nećete moći da postignete ono što ste planirali. Ukoliko vam ne odgovara plan, uvek možete da ga promenite i drugačije koristite vreme, ali je važno da ne kasnite sa realizacijom planiranog.

Samo počnite!

Nekada ćete imati potrebu da stvari odlažete. Pronađite način da se samo pokrenete i barem jedan deo uradite, nakon toga će vam biti lakše da napredujete i dalje, radovaćete se rezultatima i to će vas dodatno gurati napred. Razlog tome je što to često motivacija dolazi iz vašeg ponašanja i rezultata, a ne obrnuto.

Kako da postavite prioritete? Svaki minut je važan

Kada se ukaže situacija da imate 15 minuta pre nego što negde krenete, možda vam neće delovati dugo da nešto uradite, pa ćete je provesti na društvenim mrežama i surfovanjem internetom. Međutim, četiri puta po 15 minuta tokom dana je već ceo sat produktivnosti za koji ste mogli mnogo toga da postignete.  Razmslite o tome koliko se rasplinjujete na nebitne stvari tokom dana i kako koristite vreme.

Ukoliko ne možete da se oduprete korišćenju društvenih mreža ili drugih aplikacija, jednostavno ih izbrišite sa telefona ili postavite vremensko ograničenje korišćenja u toku dana.

Uvek koristite pauzu za ručak

Jedna od najčešćih zamki, bilo da radite od kuće ili na poslu, jeste da ne koristite pauzu za ručak. Ovako tokom celog dana radite, ali sve sporije kako dan odmiče i sa većom verovatnoćom da napravite grešku. Iskoristite svoju pauzu za ručak tako što ćete se potpuno udaljiti od posla. Nakon tih 30 minuta radićete mnogo efikasnije i očas posla nadoknaditi izgubljeno.

Nemojte da koristite vreme samo za posao 

Poenta cele priče nije da se fokusirate samo na posao ili eventualno druge zadatke, već da taj deo obavljate efikasno, ali da imate i deo dana koji korisite za zabavu, druženje i odmor.

Najčešći problem je što kod većine ljudi u neefikasnosti zbog izostanka planiranja dobar deo dana ode na nešto što ne znaju ni sami gde, a onda mesecima odlažu da odu na kafu sa prijateljem, jer navodno nemaju vremena. I zaista ga nemaju, ali samo zato što ne vide gde gube vreme.

Pročitajte: Problem sa koncentracijom – šta ubija koncentraciju?

_{Objavljen: 28. avgusta 2021. godine, ažuriran: 14. maja 2024. godine}

_{Photo by Angela Roma, Ketut Subiyanto from Pexels}