fbpx
Mentalno zdravljeZdravljeZdravstveni problemi

Sezonski afektivni poremećaj (SAD)

Da li ste čuli za sezonski afektivni poremećaj? Radi se o sezonskoj ili zimskoj depresiji koja je poznata i kao SAD (Seasonal  Affective Disorder). Ovaj poremećaj je klasifikovan kao tip depresije.

Šta je sezonski afektivni poremećaj?

Ljudi sa ovim poremećajem doživljavaju promene raspoložena koje su slične depresiji tokom jesenjih i zimskih meseci kada ima manje sunčeve svetlosti, a stanje se poboljšava sa dolaskom proleća. Najteži oblici su tokom decembra i januara.

Ima osoba koji sezonski poremećaj doživljavaju samo tokom leta, ali je to neuporedivo ređa pojava.

Sezonski afektivni poremećaj ne treba previše olako shvatiti jer neke osobe mogu biti ometene u svojoj svakodnevnici. Ovaj poremećaj ima oko 5% stanovnika Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, a češće se javlja kod žena i, generalno, kod ljudi u severnijim zemljama. (*1)

Sezonski afektivni poremećaj je izazvan biohemijskom neravnotežom koja je izazvana kraćim dnevnim svetlom sa manje sunčanih dana tokom zime. Kada se godišnja doba menjaju, ljudi imaju promene u svom unutrašnjem biološkom satu, što može dovesti do toga da teško prate dnevni raspored obaveza.

Ovaj poremećaj se najčešće javlja između 18 i 30 godina, ali se može javiti u svim starosnim grupama ljudi.

sklonost ka negativnom kod depresivnih
Sezonski afektivni poremećaj

Dijagnoza i simptomi – sezonski afektivni poremećaj (SAD)

Najčešći simptomi su: umor, previše spavanja i povećanje telesne težine u zimskim mesecima.

Sezonski afektivni poremećaj – simptomi mogu biti blagi, ali i slični teškoj depresiji:

  • depresivno raspoloženje i stalna tuga,
  • gubitak interesovanja i uživanja u svakodnevnim aktivnostima,
  • promena apetita koja se najčešće manifestuje žudnjom za ugljenim hidratima,
  • previše spavanja,
  • nedostatak energije i povećan umor,
  • povećanje fizičkim aktivnosti u smislu želje da se pomerate što više, da niste u stanju dugo da sedite), grčenje ruke i „lomljenje“ prstiju od nervoze,
  • ili, sa druge strane, usporenost pokreta i govora,
  • osećaj bezvrednosti,
  • teškoće u koncentraciji i donošenju odluka,
  • razmišljanje o smrti i samoubistvu.

Kao i kod drugih poremećaja ponašanja, simptomi ne moraju biti izraženi, a ne moraju ni svi biti prisutni.

Kod postavljanja dijagnoze SAD-a, važno je isključiti mogućnost drugih poremećaja poput hipoglikemije, hipotireoze, mononukleoze i drugih virusnih infekcija.

Lečenje ovog poremećaja

Sezonski afektivni poremećaj se efikasno može lečiti na nekoliko načina: lekovima protiv depresije, terapijom razgovorom i terapijom svetlošću. Simptomi se pobošljavaju promenom godišnjih doba, ali se mogu poboljšati i lečenjem znatno brže. Svetlosna terapija se primenjuje u razgovoru i po preporukama lekara, obzirom da je potrebno izlaganje UV zracima.

Sunčeva svetlost nekada može da pomogne, pa bi bilo dobro da neko vreme dana provodite napolju.

Svakako će pomoći i pravilna ishrana, dovoljno sna, redovne vežbe i druženje sa dragim ljudima.

Vitamin D i sezonski afektivni poremećaj

sezonski afektivni poremećaj
Sezonski afektivni poremećaj

Budući da se mnogi ljudi, zbog kancelarijskog posla i dinamičnog načina života, nedovoljno vremena provode na otvorenom, sve je češći problem sa manjkom vitamina D među populacijom poslovnih ljudi. Suplementacija ovim vitaminom može dovesti do smanjenja simptoma. Poboljšanje je primećeno samo kod jedne polovine pacijenata, dok je kod druge polovine bila efikasnija svetlosna terapija.

Pročitajte:

demetra 23
Sezonski afektivni poremećaj (SAD) 5

Da li se ovaj poremećaj može spečiti?

Ne postoji poremećaj i bolest koje se ne mogu barem ublažiti. Ukoliko imate dokazanu sezonsku depresiju od strane stručnjaka, potrebno je da na vreme, s dolaskom jeseni, probate da koristite terapiju svetlom, odlazak na terapiju ili drugi metod koji se pokazao efikasnim. Ovime ćete ublažiti, a moguće i sprečiti pojavu sezonskog afektivnog poremećaja.

Par saveta kako da predupredite ovaj problem i osećate se bolje:

  • Sezonski afektivni poremećaj uzrokuje loše raspoloženje, ali razmislite o tome da radite neke manje zahtevne zadatke u vreme kada se osećate loše, kako bi poboljšali raspoloženje.
  • Osmislite lične male rituale koji će vam pomoći da uživate u sitnicama svakodnevnice.
  • Nabavite kućnog ljubimca, ako imate mogućnosti ili razmislite o voloniranju u lokalnom prihvatilištu za pse i mačke.
  • Napravite male promene poput zamena dekoracije u kući ili premeštanja nameštaja. Kreativnost i aktivnost mogu učiniti da se osećate da imate svrhu dok uživate u izmenama.
  • Započnite neki hobi. Možda ćete otkriti radost u fizičkoj aktivnosti – vežbanju, trčanju, biciklizmu ili ples, a možda i u nekom hobiju koji zahteva određenu dozu edukacije kao što su dekupaž ili baštovanstvo.
  • Prijavite se da volontirate u lokalnom udruženju. Tako nećete biti usamljeni, a osećaćete se dobro zbog korisnih vrednosti koje ćete pružati drugima.
  • Sredite se. Nošenje odeće u kojoj se osećate prijatno i lepo, uredna frizura ili šminka, mogu učiniti da se osećate mnogo bolje.
  • Photo by Keenan Constance from Pexels
  • Objavljen: 11. oktobra 2021. godine, ažuriran 10. novembra 2022. godine

Izvor
APANIHHarvard Health Publishing

Tamara Petkovic

Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.

Related Articles

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker