fbpx
Polno prenosive bolestiZdravlje

3 najčešća pitanja o polno prenosivim infekcijama

Polno prenosive infekcije su uvek bile svojevrstan tabu i koliko god da se u današnje vreme otvorenije priča o seksualnim odnosima i koliko je važno zdravlje, još uvek se svi ne usuđuju da pitaju sve. Ovo su najčešća pitanja o polno prenosivim infekcijama koje pacijentkinje postavljaju ginekolozima.

Pitanja o polno prenosivim infekcijama koja se postavljaju ginekolozima

Svaki razgovor o pozitivnom ili negativnom testu na polno prenosive infekcije često je pod velom stida. Pacijenti, nažalost, često odlažu odlazak kod lekara zbog straha od pozitivnog rezultata, ali i srama koji osećaju. Ovo dovodi do opasnosti od razvoja bolesti i ostavljanja trajnih posledica. Neka od najčešćih pitanja o polno prenosivim infekcijama su:

1.      Da li je zaista potrebno da se testira na polno prenosive infekcije?

Svako ko je imao bilo kakav intimni kontakt sa bilo kojom sluzokožom, bilo da se radi o oralnom, analnom ili vaginalnom kontaktu, trebalo bi da izvrši testiranje. Ukoliko ste radili nešto što se može smatrati seksualnom aktivnošću, verovatno bi bilo dobro da se testirate. Ako nemate seksualne odnose, nema ni potrebe da vršite testiranje.

2.       Koliko često se treba testirati?

Jedno od uobičajenih pitanja je kada bi trebalo da se testirate, odnosno koliko često. Ako ste nedavno imali nezaštićen seksualni odnos ili sumnjate da ste bili izloženi polno prenosivim infekcijama, trebalo bi da izvršite testiranje. Međutim, trebalo bi sačekati bar oko tri nedelje da se testirate kako bi prošao period inkubacije.

Za svaki slučaj, bilo bi dobro da ponovite testiranje i nakon tri, pa još šest meseci. Ako i ti testovi budu negativni, možete smatrati da ste bezbedni.

U ostalim situacijama, odnosno inače, trebalo bi da pratite da li se javlajju neke promene. Seksulano aktivne osobe, starije od 25 godina, trebalo bi da se testiraju na hlamidiju i gonoreju jednom godišnje, ako imaju jednog novog ili više seksualnih partnera godišnje.

Idealno bi bilo da se testirate pre nego što nađete novog seksualnog partnera ili između partnera.

3.       Na koje seksualno prenosive infekcije se treba testirati?

Testovi na sifilis, hepatitis i HIV se sprovode putem uzorka krvi, dok se gonoreja i hlamidija procenjuju testom urina ili uzorkom iz papa testa. Herpes se testira sa aktivne lezije.

Zašto je važno testiranje na polno prenosive infekcije ako imate seksualne odnose?

Pre svega je veoma važno preduzeti preventivne mere i koristiti kondom kao najbolju zaštitu od polno prenosivih infekcija, ukoliko imate seksualne odnose. Kondom ne štiti 100%, ali definitivno značajno smanjuje rizik. Ono što je važno napomenuti kod upotrebe kondoma, on se mora koristiti SVAKI PUT i sve vreme, u suprotnom postoji rizik. Hlamidija, gonoreja i sifilis su i dalje veoma rasprostranjeni. Stoga je blagovremeno otkrivanje bolesti veoma važno.

pitanja o polno prenosivim infekcijama
Pitanja o polno prenosivim infekcijama

Centar za kontrolu bolesti i prevenciju preporučuje da se smanji broj seksualnih partnera i da bi bilo idealno da postoje monogamne veze, kako bi se smanjilo širenje seksualno prenosivih infekcija. Ljudi koji menjaju partnere bi trebalo da povedu računa o tome da koriste kondom kao sredstvo zaštite, ali i da odlaze na redovno testiranje od polno prenosivih infekcija.

Nemojte se ustručavati da se obratite svom lekaru opšte prakse, odnosno ginekologu koji će vas uputiti na koje načine možete besplatno obaviti testiranje. Studentske poliklinike takođe obično imaju uslove za testiranje.

Midas

Tamara Petkovic

Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.

Related Articles

Back to top button