O značaju zdrave životne sredine poslednjih godina pričamo sve više, pored čistog vazduha, ono što zaista treba da nas brine jeste i uticaj plastike na planetu, odnosno i koliki uticaj na nas ima mikroplastika u hrani. Često se na spomen problema sa plastikom misli da je to nagomilan otpad tamo negde u okeanu i nekako se nedovoljno pažnje pridaje ovoj temi.
U ovom tekstu:
Plastika se troši tokom upotrebe i razbija na male fragmente koji se nazivaju mikroplastika. Dužim stajanjem hrane u plastici ili podgrevanjem u plastici, mikroplastika može da migrira u hranu.
Verovali ili ne, čak 60% proizvedene plastike u svetu se potroši na pakovanje hrane i pića. (*1) Zagađenje plastikom nastaje neodrživom upotrebom i odlaganjem plastičnih proizvoda u savremenom društvu koje ugrožava zdravlje ljudi i cele ekosisteme. Pogrešno upravljanje otpadom je glavni izvor zagađenja planete.
10 preporuka za smanjenje zagađenja plastikom su:
- regulisanje proizvodnje i potrošnje;
- ekološka pakovanja,
- povećanje potražnje za recikliranom plastikom;
- smanjenje upotrebe plastike;
- korišćenje obnovljive energije za reciklažu;
- proširena odgovornost proizvođača za otpad;
- poboljšanja sistema sakupljanja otpada;
- davanje prioriteta reciklaži;
- upotreba plastike na biološkoj bazi i biorazgradive plastike; i
- poboljšanje mogućnosti recikliranja e-otpada.(*)
Samo u 2015. godini, proizvedeno je 380 miliona tona plastike koja sadrži niz štetnih hemikalija.(*2) Flaše za vodu i druga pića, plastične posude za čuvanje hrane, konzerve i omoti za skladištenje namirnica su uobičajena pakovanja za hranu koja su potencijalno loša.
Mikroplastika u hrani neće nestati upotrebom platnenih cegera za kupovinu, ako u njih budemo stavljali pavlaku, sok i povrće pakovane u plastičnu ambalažu. Neće pomoći ni priča o tome kako su plastične igračke loš izbor za decu, da bi se prodale preskupe drvene igračke, sve dok ta deca jedu hranu koja sadrži mikroplastiku.
Kako smanjiti količinu mikroplastike u hrani?
1. Ograničite unos visokoobrađene hrane
Potpuno eliminisanje mikroplastike iz hrane niije moguće, ali njeno smanjenje jeste. Povedite računa o tome sa čime dolazite u kontakt i na koji način kupujete, skladištite i pripremate hranu.
Istraživanje(*3) je pokazalo da prerađena hrana poput flaširanih sokova, vode i sode, konzervirana hrana, sladoled, hamburger, gotova jela i pomfrit mogu da sadrže visok nivo ftalata. Osobe koje konzumiraju velike količine ove hrane imaju visok nivo ftalata u organizmu, a posebno je izraženo kod dece.
Stručnjaci istražuju i koliko nizak nutritivni kvalitet hrane u kombinaciji sa mikroplastikom u hrani može biti odgovoran za različite hronične bolesti, kao što su bolesti srca.
Savet je da birate sveže pojedinačne namirnice u svom izbornom obliku – voće, povrće, žitarice, meso i drugo. Postoje i situacije u kojima ne možete da birate poput one kada kupujete mlečne proizvode, ali i delimično umanjenje upotrebe će imati efekat.
2. Korisite ekološka pakovanja i cegere
- Korisitite pakovanja od ekološki prihvatljivih materijala koji smanjuju mogućnost da dođe do migracije mikroplastike u hranu.
- Na pijaci tražite da vam namirnice pakuju u vaše posude, možete nositi i svoje višekratne sudove poput staklene činije za sir i drugo. Voće i povrće mogu da vam izmere bez kese, a onda da robu odložite u svoj ceger.
- Kod kuće sve odlažite u staklene ili posude od nerđajućeg čelika. Iste posude koristite i kada nosite negde hranu.
- Hranu možete pakovati i u voštane krpice, koje su pogodne za višekratnu upotrebu ili kutije od bambusa.
- Nemojte grejati hranu u mikrotalasnoj u plastičnim posudama ili kesama.
- Uvek koristite staklene ili metalne flaše za vodu.
- Za skladištenje koristite staklene tegle i posude.
3. Staklene boce i boce od nerđajućeg čelika
Kod osoba koje piju isključivo vodu iz plastičnih flaša, izloženost mikroplastici je 2 do 3 puta veća nego kod onih koji je koriste samo povremeno. (*4) Razlog tome može biti dugotrajno skladištenje vode u plastičnoj ambalaži koja se čuva u uslovima promenljivih temperatura vazduha. Pri tim fluktuacijama temperature, dolazi do migracije mikroplastike u vodu.
Rešenje je da smanjite upotrebu flaširane vode, a za nošenje vode van doma koristite staklene i boce od nerđajućeg čelika.
Najčešća mikroplastika u hrani
Mikroplastika u hrani je kombinacija hemikalija koje proizvođači pri izradi predmeta namerno dodaju da bi plastika dobila otpornost, fleksibilnost i transparentnost i nečistoća i ostalih supstanci koje se akumiliraju.
Mikroplastika u hrani:
- Bisfenol A (BPA) – koristi se često kao osnovni oblik plastike i kao plastifikator i izvor za pravljenje polivinilhlorida,
- Dioksin – nusproizvod herbicida i papirnog beljenja,
- Ftalati – čine plastiku fleksibilnijom, transparentnijom i izdržljivijom i prisutni su u mnogim vrstama ambalaže za hranu,
- Polietilen i polipropilen – čine ambalažu laganom i izdržljivom i najčešća su plastika od pouzdanog izvora prisutna u hrani i životnoj sredini.
Zašto je mikroplastika u hrani opasna?
Hormonski poremećaji i mikroplastika u hrani
Mikroplastika su fragmenti u sastavu plastike: plastifikatori, maziva, punila, stabilizatori i drugih hemikalija koje proizvođači koriste da bi plastici dali poželjna svojstva. Stručnjaci su ove hemikalije svrstali u opasne i toksične po zdravlje ljudi. Najmanje 15 različitih hemikalija(*5) može uticati na poremećaj u radu endokrinog sistema.
Hemikalije koje utiču na poremećaj endokrinog sistema nazivaju se endokrini disruptori. Oni su strukturno slični insulinu, estrogenu i testosteronu i mogua da ometaju njihove prirodne funkcije i dovedu do efekata štetnih po zdravlje, odnosno da izazovu neko od hroničnih stanja.
Mikroplastika u hrani i neplodnost
Izloženost BPA može imati uticaj na neplodnost kod žena i muškaraca, kao i na razvoj policističnih jajnika. BPA se “takmiči” sa testosteronom i estrogenom za njihove receptore smanjujući količinu hormona dostpunih za reproduktivno zdravlje.(*6) Studija na životinjama je pokazala da BPA direktno može da utiče na fertilitet kod žene tako što direktno menja ekspresiju gena povezanu sa reprodukcijom, kao i utiče na epigenetsku modifikaciju. Kritičan, a najveći uticaj je tokom začeća, trudnoće, u prvoj godini, detinjstvu i pubertetu.(*7) Međutim, istraživanja na ljudima su još uvek ograničena, a i razlikuju se među ljudskom populacijom, pa je potrebno izvršiti dodatne studije.
Mikroplastika u hrani i povišen rizik od hroničnih bolesti
Dugotrajno izlaganje mikroplastici ometa endokrini sistem i povećava rizik od bolesti srca i razvoja dijabetesa tip 2. (*8) Viši nivo dioksina, ftalata i krvnog pritiska povezan je sa smanjenom glukozom natašte, gojaznošću, pojavom insulinske rezistencije i značajno povećava rizik od pojave dijabetesa tip 2.
Neka novija istraživanja sugerišu da je izlaganje velikoj količini mikroplastike u hrani podjednako rizično za pojavu hroničnih stanja kao i neuravnotežena ishrana.
Mikroplastika u hrani i lošiji imunitet
Studija iz 2020. godine(*9) je pokazala da preterano izlaganje mikroplastici dovodi do lošeg zdravlja creva i lošijeg imuniteta. Creva igraju veliku ulogu za imunitet i između 70-80% imunih ćelija je u crevima, što znači da svako oštećenje creva dovodi do narušavanja opšteg zdravlja. Izlaganje velikoj količini mikroplastike dovodi do disbalansa crevne mikrobiote i rasta loših bakerija.
Koliko unosimo mikroplastike kroz ishranu?
Mikroplastika je u velikoj količini svuda oko nas. Prosečna osoba u SAD-u kroz hranu godišnje unese 50.000 čestica mikroplastike, a ukoliko pije flaširanu vodu onda je količina povećava na 90.000 čestica, a dodatnih 30.000 čestica unese se udisanjem iz neprehrambenih proizvoda. (*10)
Mikroplastika u hrani – Literatura:
- PubMed: Solutions and Integrated Strategies for the Control and Mitigation of Plastic and Microplastic Pollution – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31284627/
- PubMed: Overview of known plastic packaging-associated chemicals and their hazards – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30463173/
- Science Direct: Ultra-processed food consumption and exposure to phthalates and bisphenols in the US National Health and Nutrition Examination Survey, 2013–2014 – https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0160412019317416
- NIH: Human Consumption of Microplastics – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31184127/
- NIH: Endocrine Disruptors – https://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/endocrine/index.cfm
- NCBI: Bisphenol-A and Female Infertility: A Possible Role of Gene-Environment Interactions – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC4586663/
- NCBI: Proceedings of the Summit on Environmental Challenges to Reproductive Health and Fertility: executive summary – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18275883/
- PubMed: Endocrine-disrupting chemicals, risk of type 2 diabetes, and diabetes-related metabolic traits: A systematic review and meta-analysis – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26119400/
- PubMed: Immunotoxicity and intestinal effects of nano- and microplastics: a review of the literature – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC7661204/
- NIH: Human Consumption of Microplastics – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31184127/
Objavljen: 24. februar 2022. godine, ažuriran: 14. decembra 2024. godine, Photo by Magda Ehlers from Pexels
