Mikroplastika u hrani – 3 saveta kako da smanjite njen uticaj

O značaju zdrave životne sredine poslednjih godina pričamo sve više, pored čistog vazduha, ono što zaista treba da nas brine jeste i uticaj plastike na planetu, odnosno i koliki uticaj na nas ima mikroplastika u hrani. Često se na spomen problema sa plastikom misli da je to nagomilan otpad tamo negde u okeanu i nekako se nedovoljno pažnje pridaje ovoj temi.

Plastika se troši tokom upotrebe i razbija na male fragmente koji se nazivaju mikroplastika. Dužim stajanjem hrane u plastici ili podgrevanjem u plastici, mikroplastika može da migrira u hranu.

Verovali ili ne, čak 60% proizvedene plastike u svetu se potroši na pakovanje hrane i pića. ^(*1) Zagađenje plastikom nastaje neodrživom upotrebom i odlaganjem plastičnih proizvoda u savremenom društvu koje ugrožava zdravlje ljudi i cele ekosisteme. Pogrešno upravljanje otpadom je glavni izvor zagađenja planete.

10 preporuka za smanjenje zagađenja plastikom su:

1. regulisanje proizvodnje i potrošnje;
2. ekološka pakovanja,
3. povećanje potražnje za recikliranom plastikom;
4. smanjenje upotrebe plastike;
5. korišćenje obnovljive energije za reciklažu;
6. proširena odgovornost proizvođača za otpad;
7. poboljšanja sistema sakupljanja otpada;
8. davanje prioriteta reciklaži;
9. upotreba plastike na biološkoj bazi i biorazgradive plastike; i
10. poboljšanje mogućnosti recikliranja e-otpada.^(*)

Samo u 2015. godini, proizvedeno je 380 miliona tona plastike koja sadrži niz štetnih hemikalija.^(*2) Flaše za vodu i druga pića, plastične posude za čuvanje hrane, konzerve i omoti za skladištenje namirnica su uobičajena pakovanja za hranu koja su potencijalno loša.

Mikroplastika u hrani neće nestati upotrebom platnenih cegera za kupovinu, ako u njih budemo stavljali pavlaku, sok i povrće pakovane u plastičnu ambalažu. Neće pomoći ni priča o tome kako su plastične igračke loš izbor za decu, da bi se prodale preskupe drvene igračke, sve dok ta deca jedu hranu koja sadrži mikroplastiku.

Kako smanjiti količinu mikroplastike u hrani?

1. Ograničite unos visokoobrađene hrane

Potpuno eliminisanje mikroplastike iz hrane niije moguće, ali njeno smanjenje jeste. Povedite računa o tome sa čime dolazite u kontakt i na koji način kupujete, skladištite i pripremate hranu.

Istraživanje^(*3) je pokazalo da prerađena hrana poput flaširanih sokova, vode i sode, konzervirana hrana, sladoled, hamburger, gotova jela i pomfrit mogu da sadrže visok nivo ftalata. Osobe koje konzumiraju velike količine ove hrane imaju visok nivo ftalata u organizmu, a posebno je izraženo kod dece.

Stručnjaci istražuju i koliko nizak nutritivni kvalitet hrane u kombinaciji sa mikroplastikom u hrani može biti odgovoran za različite hronične bolesti, kao što su bolesti srca.

Savet je da birate sveže pojedinačne namirnice u svom izbornom obliku – voće, povrće, žitarice, meso i drugo. Postoje i situacije u kojima ne možete da birate poput one kada kupujete mlečne proizvode, ali i delimično umanjenje upotrebe će imati efekat.

2. Korisite ekološka pakovanja i cegere

• Korisitite pakovanja od ekološki prihvatljivih materijala koji smanjuju mogućnost da dođe do migracije mikroplastike u hranu.
• Na pijaci tražite da vam namirnice pakuju u vaše posude, možete nositi i svoje višekratne sudove poput staklene činije za sir i drugo. Voće i povrće mogu da vam izmere bez kese, a onda da robu odložite u svoj ceger.

• Kod kuće sve odlažite u staklene ili posude od nerđajućeg čelika. Iste posude koristite i kada nosite negde hranu.
• Hranu možete pakovati i u voštane krpice, koje su pogodne za višekratnu upotrebu ili kutije od bambusa.
• Nemojte grejati hranu u mikrotalasnoj u plastičnim posudama ili kesama.
• Uvek koristite staklene ili metalne flaše za vodu.
• Za skladištenje koristite staklene tegle i posude.

3. Staklene boce i boce od nerđajućeg čelika

Kod osoba koje piju isključivo vodu iz plastičnih flaša, izloženost mikroplastici je 2 do 3 puta veća nego kod onih koji je koriste samo povremeno. ^(*4) Razlog tome može biti dugotrajno skladištenje vode u plastičnoj ambalaži koja se čuva u uslovima promenljivih temperatura vazduha. Pri tim fluktuacijama temperature, dolazi do migracije mikroplastike u vodu.

Rešenje je da smanjite upotrebu flaširane vode, a za nošenje vode van doma koristite staklene i boce od nerđajućeg čelika.

Najčešća mikroplastika u hrani

Mikroplastika u hrani je kombinacija hemikalija koje proizvođači pri izradi predmeta namerno dodaju da bi plastika dobila otpornost, fleksibilnost i transparentnost i nečistoća i ostalih supstanci koje se akumiliraju.

Mikroplastika u hrani:

1. Bisfenol A (BPA) – koristi se često kao osnovni oblik plastike i kao plastifikator i izvor za pravljenje polivinilhlorida,
2. Dioksin – nusproizvod herbicida i papirnog beljenja,
3. Ftalati – čine plastiku fleksibilnijom, transparentnijom i izdržljivijom i prisutni su u mnogim vrstama ambalaže za hranu,
4. Polietilen i polipropilen – čine ambalažu laganom i izdržljivom i najčešća su plastika od pouzdanog izvora prisutna u hrani i životnoj sredini.

Zašto je mikroplastika u hrani opasna?

Hormonski poremećaji i mikroplastika u hrani

Mikroplastika su fragmenti u sastavu plastike: plastifikatori, maziva, punila, stabilizatori i drugih hemikalija koje proizvođači koriste da bi plastici dali poželjna svojstva. Stručnjaci su ove hemikalije svrstali u opasne i toksične po zdravlje ljudi. Najmanje 15 različitih hemikalija^(*5) može uticati na poremećaj u radu endokrinog sistema.

Hemikalije koje utiču na poremećaj endokrinog sistema nazivaju se endokrini disruptori. Oni su strukturno slični insulinu, estrogenu i testosteronu i mogua da ometaju njihove prirodne funkcije i dovedu do efekata štetnih po zdravlje, odnosno da izazovu neko od hroničnih stanja.

Mikroplastika u hrani i neplodnost

Izloženost BPA može imati uticaj na neplodnost kod žena i muškaraca, kao i na razvoj policističnih jajnika. BPA se „takmiči“ sa testosteronom i estrogenom za njihove receptore smanjujući količinu hormona dostpunih za reproduktivno zdravlje.^(*6) Studija na životinjama je pokazala da BPA direktno može da utiče na fertilitet kod žene tako što direktno menja ekspresiju gena povezanu sa reprodukcijom, kao i utiče na epigenetsku modifikaciju. Kritičan, a najveći uticaj je tokom začeća, trudnoće, u prvoj godini, detinjstvu i pubertetu.^(*7) Međutim, istraživanja na ljudima su još uvek ograničena, a i razlikuju se među ljudskom populacijom, pa je potrebno izvršiti dodatne studije.

Mikroplastika u hrani i povišen rizik od hroničnih bolesti

Dugotrajno izlaganje mikroplastici ometa endokrini sistem i povećava rizik od bolesti srca i razvoja dijabetesa tip 2. ^(*8) Viši nivo dioksina, ftalata i krvnog pritiska povezan je sa smanjenom glukozom natašte, gojaznošću, pojavom insulinske rezistencije i značajno povećava rizik od pojave dijabetesa tip 2.

Neka novija istraživanja sugerišu da je izlaganje velikoj količini mikroplastike u hrani podjednako rizično za pojavu hroničnih stanja kao i neuravnotežena ishrana.

Mikroplastika u hrani i lošiji imunitet

Studija iz 2020. godine^(*9) je pokazala da preterano izlaganje mikroplastici dovodi do lošeg zdravlja creva i lošijeg imuniteta. Creva igraju veliku ulogu za imunitet i između 70-80% imunih ćelija je u crevima, što znači da svako oštećenje creva dovodi do narušavanja opšteg zdravlja. Izlaganje velikoj količini mikroplastike dovodi do disbalansa crevne mikrobiote i rasta loših bakerija.

Koliko unosimo mikroplastike kroz ishranu?

Mikroplastika je u velikoj količini svuda oko nas. Prosečna osoba u SAD-u kroz hranu godišnje unese 50.000 čestica mikroplastike, a ukoliko pije flaširanu vodu onda je količina povećava na 90.000 čestica, a dodatnih 30.000 čestica unese se udisanjem iz neprehrambenih proizvoda. ^(*10)

Plastika u mikrotalasnoj: Da li je bezbedno stavljati plastiku u mikrotalasnu?

Mikroplastika u hrani – Literatura:

1. ^{PubMed: Solutions and Integrated Strategies for the Control and Mitigation of Plastic and Microplastic Pollution – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31284627/}
2. ^{PubMed: Overview of known plastic packaging-associated chemicals and their hazards – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30463173/}
3. _{Science Direct: Ultra-processed food consumption and exposure to phthalates and bisphenols in the US National Health and Nutrition Examination Survey, 2013–2014 – https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0160412019317416}
4. _{NIH: Human Consumption of Microplastics – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31184127/}
5. _{NIH: Endocrine Disruptors – https://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/endocrine/index.cfm}
6. _{NCBI: Bisphenol-A and Female Infertility: A Possible Role of Gene-Environment Interactions – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC4586663/}
7. _{NCBI: Proceedings of the Summit on Environmental Challenges to Reproductive Health and Fertility: executive summary – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18275883/}
8. _{PubMed: Endocrine-disrupting chemicals, risk of type 2 diabetes, and diabetes-related metabolic traits: A systematic review and meta-analysis – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26119400/}
9. _{PubMed: Immunotoxicity and intestinal effects of nano- and microplastics: a review of the literature – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC7661204/}
10. _{NIH: Human Consumption of Microplastics – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31184127/}

_{Objavljen: 24. februar 2022. godine, ažuriran: 14. decembra 2024. godine}, _{Photo by Magda Ehlers from Pexels}