Kako do srećnog starenja i do boljeg zdravlja u poznim godinama? Ovo je i te kako moguće postići. Više puta smo pisali o tome da starenje ne znači nužno loše zdravstveno stanje i loš kvalitet života, ali su neke promene sasvim normalne, kada je naše telo u pitanju. Dosta toga ima, na šta pojedinac može da utiče i što može da predupredi kako bi kvalitetno živeo u kasnijim godinama.
Zdrav stil života nije ništa novo, o njemu i njegovom uticaju stalno se priča. Ipak, čini se ne dovoljno, jer su ljudi koji vode računa o ishrani i zdravijem životu u velikoj manjini.
U ovom tekstu:
Kako do srećnog starenja i do boljeg zdravlja
Nikada nije kasno da počnete da vodite računa o zdravim navikama i preduzmete korake da poboljšate svoje zdravlje. Male promene načina života mogu da imaju veliki uticaj na hronične bolesti kao što su dijabetes i hipertenzija. Usvajanje nekih od ovih navika može učiniti da budete srećniji i zdraviji.
1. Dobro izbalansirana ishrana
Raznovrsna dobro balansirana ishrana je srž zdravlja. Pored toga, ishrana ima uticaj i na raspoloženje. Ne treba isključivati ni jednu grupu namirnica, čak i ako imate neko zdravstveno stanje, već ih treba prilagoditi.
Najbolji tip ishrane prema većini istraživanja je upravo mediteranski koji obiluje maslinovim uljem, orašastim plodovima, semenkama, voćem, povrćem, žitaricama celog zrna, mahunarkama, jajima i ribom. Ima malo crvenog mesa, punomasne mlečne proizvode i minumum prerađene hrane.
2. Ne smemo zaboraviti fizičku aktivnost
Fizička aktivnost je neminovna da biste ostali zdravi i u formi. To ne podrazumeva da morate da imate intenzivne treninge, ali je minimum dovoljno kretanja tokom dana i nedelje.
Vežbanje ima brojne benefite i ublažava mnoge efekte starenja. Ono pomaže da budete pokretni, smanjuje rizik od pada i poboljšava raspoloženje da se manje osećate anksiozno i depresivno. Pored toga, vežbanje je dobro za koncentraciju i kognitivnu sposobnost mozga. Bolje je da vežbate bilo šta i da se dovoljno krećete, nego da ne vežbate ništa. Jačanje mišića se preporučuje dva puta nedeljno, ali i aerobne aktivnosti 150 minuta nedeljno.
Osobe koje redovno vežbaju snižavaju rizik od bolesti srca, dijabetesa, visokog pritiska, osteoporoze, raka dojke i debelog creva. Izvor: MedlinePlus
3. Ostanite u kontaktu sa porodicom i prijateljima
Oržavanje kontakata sa ljudima iz okruženja je korak do srećnog starenja. Viši nivo društvene aktivnosti obično sa sobom nosi pozitivno raspoloženje, manje negativnih osećanja, a zahteva i više fizičke aktivnosti. Ukoliko živite daleko od poznanika i porodice, pokušajte da se povežete sa ljudima iz zajednice. Možda u komšiluku imate osobe sa kojima biste mogli da se družite, u mesnoj zajednici, teretani, na različitim volonterskim aktivnostima ili ukoliko krenete na neki hobi poput plesa ili učenja jezika.
4. Korak do srećnog starenja: Spavanje je neophodno vašem telu
Osobe od 65 i više godina bi trebalo da spavaju između 7 i 8 sati, s tim da je to individualno i može varirati od osobe do osobe. Starenje može da dovede do toga da postanete pospaniji u ranijim večernjim satima, a da se budite ranije ujutru. Ovo nije neobično i ne morate ništa da menjate sve dok nemate problem sa izrazitom nesanicom. Ukoliko imate većih problema sa spavanjem, obratite se lekaru, kako bi dobili adekvatnu terapiju. Možda će vam lekar samo savetovao da probate sa intenzivnijom fizičkom aktivnošću, kao prvom etapom u borbi protiv nesanice. Preintenzivne vežbe takođe mogu da ometaju zdrav san.
5. Ograničite unos alkohola
Ako razmišljate kako do boljeg zdravlja, konzumiranje alkohola treba ograničiti maksimalno na jedno piće dnevno za žene i 2 pića za muškarce. S tim da su novija istraživanja pokazala da je bolje da i muškarci alkohol smanje na 1 piće dnevno. Izvor: DGA
6. Prestanite da pušite
Bespredmetno je pričati o tome koliko je pušenje štetno po zdravlje i da ćete smanjiti rizik od različitih bolesti, ako što pre prestanete. Ni elektronske cigarete, cigarete sa uljem i vejpovi nisu u potpunosti bezopasni.
7. Ne zaboravite na preventivne preglede
Preventivni pregledi prosto nemaju alternativu. Obično je problem da se odlučite da krenete, ali nakon što uđete u sistem, čak i u Srbiji i dočekate svoj red, posle će ići lakše i brže. Ovo podrazumeva i odlazak kod stomatologa i oftamologa, kao i kod drugih specijalista. Imajte na umu da je ključ lečenja upravo u otkrivanju rane faze bolesti. Kada su u pitanju hronična stanja, redovna terapija je neophodna, kao i kontrole prema savetima lekara.
8. Do boljeg zdravlja: Ne preskačite terapiju
Terapiju niste dobili bez razloga, te samim tim i ne treba da je prekidate kada vi procenite da je to potrebno. Konsultujte se sa lekarom oko eventualne korekcije ili izmene terapije, ali je nemojte prekidati na svoju ruku.
9. Ne zanemarujte zdravlje svojih zuba
Da biste zaštitili zdravlje svojih zuba i desni, potrebno je da redovno održavate higijenu i perete zube najmanje dva puta dnevno mekom četkicom i pastom za zube sa fluorom. Pored toga redovno čistite protezu, koristite zubni konac, a idealno je i irigator za ispiranje usne duplje i desni. Dobra higijena će sprečiti da dođe do upale u usnoj duplji, a može sprečiti i probleme sa dijabetesom i bolestima srca.
10. Razgovarajte o seksualnom životu sa lekarom
Ako imate problem sa libidom ili izostankom seksualne funkcije, razgovarajte i sa lekarom o tome. Nije retkost da ovi problemi postoje, posebno kako godine prolaze. Sa druge strane, sada postoje brojna pomagala i terapije koje mogu da pomognu da se prevaziđe ovaj problem. Lekar će vas možda posavetovati da se obratite seksualnom terapeutu ili vas poslati kod lekara specijaliste kako bi se otkrio problem i preduzele mere za rešavanje.
Postoje neki znaci upozorenja koja ne bi trebalo da ignorišete
Nekada prosto nije sve stvar lošeg raspoloženja, depresije, umora, kao ni starenja. Ako se osećate depresivno, nemate energiju ili želju za životom, potrebno je da se obratite lekaru. Neki od znakova da zakažete pregled su i: bolovi ili pritisak u predelu grudnog koša, kratak dah, iznenadna vrtoglavica i malaksalost, gubitak ravnoteže, problemu u govoru i gutanju, preterano znojenje, iznenadni gubitak vida i pojava zamagljenog vida, veliki otoci, nagli gubitak težine, produženo stanje konfuzije i rane koje sporo zarastaju.
Objavljen: 28. novembar 2023. godine, ažuriran: 12. januar 2025. godine
