fbpx
Blizanačka trudnoćaTrudnoća

Kolika je šansa da dobijem blizance?

Gotovo svako sebi nekada u životu postavi pitanje: “Kolika je šansa da dobijem blizance?” Odgovor na ovo pitanje jeste da i te kako imate šanse da dobijete blizance. Štaviše, šanse su vam sada mnogo veće nego ženama koje su planirale porodicu pre 20 ili 30 godina.

Stopa nataliteta blizanaca porasla je za 76% od 1980. do 2009. godine, sa 18,9 na 33,3 na 1.000 rođenih. Među opštom populacijom na 100 trudnoća dešavaju se tri blizanačke, što je 3% šanse da se vama ona dogodi.

Postoje dve vrste blizanaca – jednojajčani i dvojajčani

Jednojajčani ili identični blizanci potiču iz jedne jajne ćelije koja je oplođena jednim spermatozoidom, koji se nakon toga podelio na dva odvojena embriona u veoma ranoj trudnoći. Ovi blizanci dele dnk i često izgledaju identično. Uvek su deca istog pola. Šanse za jednojajčane blizance su veoma male, samo 3-4 trudnoća od 1000 rođenih beba su jednojajčani blizanci.

Dvojajčani blizanci nastaju kada se oplode dve različite jajne ćelije sa dva spermatozoida. Oni ne dele DNK i u srodstvu su koliko i drugi braća i sestre. Ne moraju biti istog pola, a ne mora da znači ni da će ličiti.

Kako ćete znati razliku da li su blizanci jednojajčani ili dvojajčani?

Misteriju će razrešiti doktor pomoću ultrazvuka, ali verovatno će mu trebati malo vremena, tj. da trudnoća odmakne. Ako svaka beba na primer ima svoju placentu, onda nije moguće reći jesu li jednojajčani ili dvojajčani. Ali, ako su obe bebe u jednoj placenti, onda su lekari sigurni da su u pitanju jednojajčani, identični blizanci.

Ako su bebe različitog pola, dečak i devojčica, onda sigurno ne mogu biti jednojajčani. Zbog čega? Kada se jedna jajna ćelija podeli, ona daje isti genetski materijal za obe bebe, pa u takvom slučaju ne mogu nikako nastati bebe različitog pola.

Kada je veća šansa da dobijem blizance?

Lečenje neplodnosti

Lekari smatraju da je najveći uticaj na nove brojke učinilo lečenje neplodnosti. Šanse za blizanačku trudnoću povećalo je lečenje steriliteta, pre svega. U brojnim tretmanima lekari pokušavaju da stimulišu jajnike žene kako bi u toku jednog meseca umesto jednog, oni proizveli dve, tri ili čak više jajnih ćelija. Na primer, klomifen ili klomid, lek koji se veoma često koristi za stimulisanje ovulacije u slučajevima kada ona izostaje ili da bi se povećale šanse za oplodnju ukoliko muškarac ima loše rezultate spermograma, utiče upravo na ovaj način. Proizvođači klomifena upozoravaju da su blizanci jedna od “nuspojava” tog leka.

šansa da dobijem blizance
Kolika je šansa da dobijem blizance?
Vantelesna oplodnja i šanse za blizanačku trudnoću

Slično je i sa vantelesnom oplodnjom koja povećava šanse za blizanačku trudnoću. Tokom procesa stimulacije jajnika žene, najčešće se dobija između 3 i 13 jajnih ćelija, a nekad i mnogo više. Retko budu oplođene sve, ali se obično dešava da se u laboratoriji dobije na primer pet ili osam embriona. Nakon toga, izabere se nekoliko najkvalitetnijih i obično se u matericu vrate dva ili tri, u zavisnosti od želje buduće majke. Lekari izbegavaju da to bude veći broj jer su višeplodne trudnoće obično rizične.

Starost trudnice

Starost žene koja pokušava da ostane u drugom stanju može imati uticaj na to hoće li se dogoditi jednopolna ili višepolna trudnoća. Naučnici kažu da sa godinama žene imaju mnogo više šanse da dobiju blizance jer njihovo telo uloži mnogo više napora (u prevodu hormona) da pokrene ovulaciju, pa se onda desi i da se oslobode dve jajne ćelije umesto jedne. Više: Trudnoća u 30-im i 40-im godinama

Žena stara 35 godina ima oko 4 puta veće šanse za blizanačku trudnoću nego petnaestogodišnjakinja. Razlog tome su hormonske promene koje se dešavaju kako se žena približava menopauzi.

Prestanak uzimanja kontracepcije

Ako ste neko vreme uzimali antibebi pilule, moguće je da će vaši jajnici tokom prvih par meseci malo burnije reagovati proizvodeći više od jedne jajne ćelije. Pročitajte: Trudnoća posle prestanka uzimanja pilula za kontracepciju

Genetika i šansa da dobijem blizance

Žene u čijoj je porodici već bilo slučajeva blizanaca, imaju drastično veće šanse da se i njima to dogodi. Nasleđe sa očeve strane nema uticaj.

Postoje geni koji kod žena dovode do hiperovulacije (oslobađanja više jajnih ćelija) i ako se to dogodi, šanse za blizanačku trudnoću su veće. Stoga nasledna predispozicija za blizanačku trudnoću zavisi od žene, a ne od muškaraca.

Literatura:
  1. Multiple Pregnancy and Birth: Twins, Triplets, and High-order Multiples – https://www.reproductivefacts.org/globalassets/rf/news-and-publications/bookletsfact-sheets/english-fact-sheets-and-info-booklets/booklet_multiple_pregnancy_and_birth_twins_triplets_and_high-order_multiples.pdf
  2. PubMed: Non-identical monozygotic twins, intermediate twin types, zygosity testing, and the non-random nature of monozygotic twinning: a review – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19363805/
  3. PubMed: Dizygotic twinning – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18024802/Save

Save

Uredništvo

Redakcija portala izveštava o novim događajima, istraživanjima, informacijama. Prenosi vesti i ustupa prostor. Sve vaše sugestije i predloge možete nam poslati na office@demetra.rs

Related Articles