Pitanje: Dete ne da svoje stvari
Dobar dan! Zovem se Katarina, imam 29 godina, u braku sam tri godine i imamo sina koji ima 22 meseca! Trudim se od novorođenčeta da bude uređeno dete te je tako već u 20.15 u krevetu, i najmanji papirić baca u kantu za đubre, svoj prljav veš sam stavlja u korpu, sam piški povuče vodu opere ruke obriše ih, skida jaknu kad se vratimo iz šetnje, svoje patike odlaže u cipelar…
Jednom rečju izuzetno samostalno dete čak ima običaj kada mu se ponudi pomoć da naglašava JA SAM, JA SAM. Još uvek ne sklapa rečenice, hoću da kažem da nemamo komunikaciju tipa: ja pitam on odgovara i obrnuto, ali je u poslednja dva meseca postao jako sebičan što se tiše deljenja igračaka i svojih i tuđih, neće da podeli pa to je! Toliko sam ga složenih radnji naučila da mi je prosto nemoguće da ovo ne mogu da mu usadim, kao da ne mogu da doprem do njega!
Pokušavala sam sa objašnjenjima “Neće drug odneti igračku kući samo će se poigrati dok je ovde”, ili strožijim tonom “Ne otimaj to nije lepo”. Ma ne vredi! To je počelo da me frustrira pa se svaki dan pitam koliko ce to trajati, a da li bi možda trebalo da čekam da počnemo da komuniciramo kako bi mu to objasnila?
U iščekivanju vašeg odgovora unapred sam Vam zahvalna! Katarina.
Odgovor psihoterapeuta: Dete neće da deli stvari
Poštovana Katarina,
Ja takođe zastupam stav da je veoma važno dete učiti da bude što samostalnije jer ga tako na kvalitetan način pripremate za život i sve pohvale na dosadašnjim uspesima! Faza kroz koju trenutno prolazi(te) je veoma česta kod dece i to ne treba da Vas brine. Objašnjenja koja upućujemo deci su uvek dobrodošla bez obzira na njihove trenutne kapacitete da nam na verbalnim putem odgovore.
Potrebno je da budete istrajni i uporni u objašnjenjima. To nije kratak proces, ali će se vremenom trud isplatiti. Imajte u vidu i da time što čuva igračke samo za sebe ispituje Vaše reakcije i granice – šta sme, a šta ne.
Niste naveli da li dete ide u jaslice? Boravak u grupi je višestruko značajan za decu, pa čak i u kontekstu “problema” koji Vas muči. Deca jedna od drugih uče kako da se ponašaju i u skladu sa tim shvate da će imati svoje mesto u grupnoj ugri ukoliko dele igračke sa drugima. Dobrodošlo pomagalo je izmišljanje uprošćenih priča u kojima je glavni junak ostao sam jer nije hteo ništa da deli sa drugima.
Deca se često vezuju za neke njima posebne igračke. Iako su često u očima odraslih to “samo” igračke, za dete mogu predstavljati objekat sigurnosti. Zato se npr. prilikom adaptacije u vrtićima odobrava da dete ponese neku igračku koja mu je važna.U toj situaciji ne treba po svaku cenu insistirati da da nešto svoje. Ono što možete pokušati sa Vašim detetom je da ga učite kompromisu.
Npr. ako ne želi da se odvoje od nekog autića (koji je njumu veoma važan), ponudite da svom drugu/ drugarici da medu (igračku kojom se ređe igra). Takođe možete podsticati i drugu decu da prave “razmenu” u igri. Deci su “slađe” tuđe igračke. Kada imaju opciju da umesto samo daju i nešto dobiju za uzvrat, to lakše prihvataju.
Sve najbolje! S poštovanjem,
Maja Antonić, psihoterapeut
