Febrilni napadi odnosno febrilne konvulzije, u narodnu najpoznatije kao fras kod dece, su uzrokovani iznenadnom promenom telesne temperature deteta.
U ovom tekstu:
Febrilne konvulzije kod dece
VAŽNO: Iako su febrilni napadi veoma uznemirujući za roditelje i sve prisutne, važno je da znate da oni nisu štetni za dete.
Febrilne konvulzije nekada mogu da traju sat vremena, pa čak i duže, ali gotovo nikada ne nanose štetu detetu. Oni ne uzrokuju oštećenje mozga. Kod dece koja imaju klasičan fras bez komplikacija ne postoji povećan rizik od pojave epilepsije. (Izvor: www.rch.org.au)
Simptomi i znaci febrilne konvulzije
Kako izgleda dete tokom febrilnog napada:
- verovatno će ostati bez svesti;
- mišići mogu da mu se ukoče ili trzaju;
- postaće crveno ili plavo u licu.
Napad može da traje nekoliko minuta ili duže, a kada mu se pokreti zaustave, verovatno će uspeti da se osvesti, ali će biti razdražljivo i pospano.
Fras se najčešće događa kada detetu naglo poraste temperatura. Neretko dok roditelji još i ne primete da dete ima temperaturu.
Koliko je febrilna konvulzija česta kod dece?
Kod većine dece, povišena temperatura će samo izazvati manju ili veću nelagodu. Svako dete će drugačije reagovati. Neka deca sa temperaturom preko 39˚C skaču po kući, dok se drugažale na glavobolju i žele da leže već sa 37,2˚C.
Febrilna konvulzija se javlja kod jednog od 30 dece. Stoga znajte da ovo nije retka pojava, ali nije ni tako česta da treba da preterujete u brizi, posebno ako ne postoji genetska predispozicija.
Samo jedno od troje dece koje su nekada imali febrilni napad će imati ponovljene epizode.
Koji su faktori rizika za fras kod dece?
Postoje dva glavna faktora koji povećavaju rizik da dođe do febrilne konvulzije:
- Deca mlađa od 5 godina – uglavnom se fras događa kod dece uzrasta između 6 meseci i 5 godina, sa najvećim rizikom od 12 do 18 meseci.
- Nasledni faktor – deca koja u porodičnoj istoriji imaju osobe koje su nekada doživele fras zbog povišene temperature. Istraživanja su pokazala da postoji nekoliko gena koji su povezani sa ovom podložnošću. (Izvor: Klinika Mejo)
Šta uraditi ako dete ima febrilni napad?
Ne možete ništa preduzeti ako dete ima napad. Ne možete učiniti da on prestane ili ga skratiti na bilo koji način. Važno je da ostanete smireni i ne paničite. Šta možete, odnosno ne treba da radite:
- Postavite dete na meku podlogu tako da leži na boku ili na leđima.
- Posmatrajte sve vreme dete i pazite na svaki pokret kako biste kasnije mogli da opišete lekaru. Ne bi bilo loše da snimite video zapis, ma koliko vam se činilo bizarnim, kako bi lekar mogao da stekne jasnu sliku.
- Pogledajte na sat kada napad počne, da biste posle znali koliko je trajao.
- Ne sputavajte dete, ne pokušavajte da ga smirite i obuzdate.
- Ne stavljajte detetu ništa u usta, uključujući i svoje prste, jer se neće gušiti i gutati jezik tokom febrilnih konvulzija.
- NIKADA sami ne stavljajte dete koje ima fras u kadu sa hladnijom vodom da mu smanjite temperaturu.
Kada treba otići kod lekara zbog febrilne konvulzije?
Ukoliko je napad trajao kraće od 5 minuta, a dete vam deluje dobro, osim što je isrpljeno, pregled treba zakazati što pre, ali ne morate tog trenutka kretati u bolnicu ili kod lekara. Ako je, recimo, noć u pitanju ili ste veoma udaljeni.
Ako je napad bio kraći od 5 minuta, a dete se pre napada osećalo loše, odvedite ga kod lekara u dom zdravlja ili najbližu bolnicu. Dete vodite samo ako postoje dve odrasle osobe – jedna koja u automobilu pazi na dete i druga koja vozi. Nema potrebe da previše brzo vozite jer par minuta neće napraviti razliku kada je detetovo zdravlje u pitanju.
Kada treba da zovete hitnu pomoć ako dete ima fras?
Postoje slučajevi u kojima treba pozvati hitnu pomoć bez odlaganja:
- kada dete ima napad prvi put;
- ako napad traje duže od pet minuta;
- ako se dete ne budi nakon što je napad prestao,
- ako dete izgleda veoma bolesno nakon što je napad prestao.
Ako detetov napad traje dugo, moguće je da će lekari predložiti da neko vreme ostanete na praćenju u bolnici. Nemojte paničiti i pomišljati da lekari sumnjaju na ozbiljniju bolest. Ovo je uglavnom standardna procedura kako bi se utvrdio uzrok visoke temperature i da lekari mogu da posmatraju kako se dete oporavlja.
Šta kada se vratite kući sa detetom posle febrilnog napada?
Verovatno će vas lekar poslati kući nakon što je utvrdio da se radi o uobičajenom febrilnom napadu bez drugih problema. Dete će prvog dana verovatno biti malo razdražljivo, ali to će ga za dan ili dva proći.
Vi trebate nastaviti da se ponašate uobičajeno. Uspavajte dete kao i inače, neka spava u svom krevetu. Nemojte brinuti oko toga šta ćete ako dete dobije napad ponovo, da ga možda nećete čuti i slično. Vrlo je verovatno da se napad neće ponavljati. Svakako se podrazumeva da ćete bolesno dete obilaziti tokom noći nekoliko puta.
Većina dece nema ponovljene febrilne napade, ali čak i ako se to događa, ne bi trebalo da ima dugoročne zdravstvene probleme. Nakon šeste godine se više neće ponavljati. Važno je da obavite sve potrebne analize i budete u kontaktu sa svojim pedijatrom.
Briga zbog temperature kod dece koja su sklona febrilnim konvulzijama
Ako je dete sklono konvulzijama, vi nećete sprečiti febrilni napad time što ćete preterivati sa dozama paracetamola i brufena.
Važno je da zapamtite da vi ne možete učiniti ništa da se napad ne dogodi, kao i da ni u kom slučaju niste krivi što je do napada došlo.
Da li su febrilni napadi povezani sa epilepsijom?
Ne! Deca sa epilepsijom napade dobijaju i kada nemaju temperaturu. Dete koje dobije fras za vreme temperature, nema znake epilepsije. Deca koje imaju ponavljane febrilne napade nemaju povećan rizik od epilepsije.
Literatura:
- Anita S. Nathan, MD; Kids Health for Nemours, Oct 2018.
- Mayo Clinic Staff, Diseases conditions, Febrile seizure – symptoms and causes, June 18, 2018.
- Febrile seizures fact sheet. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. Accessed Dec. 4, 2017.
- The Royal Children’s Hospital Melbourne, Febrile seizure, Aug 2019.
Photo by MART PRODUCTION from Pexels
Objavljen: 9. januar 2021. godine, ažuriran: 1. januar 2024. godine
