Mnogi roditelji su u dilemi da li i kada je važno deci postaviti granice. U ovom članku možete naći odgovore na tu dilemu.
U ovom tekstu:
Deca moraju da imaju postavljene granice
Roditelji se često lako odu u jednu od dve krajnosti – one koji samo zabranjuju i oni kod kojih je sve dozvoljeno. Nijedna ni druga grupa neće učiniti ništa dobro za svoju decu. Ne postoje savršeni roditelji, ali važno je da ulažu trud da disciplinuju i vaspitaju svoju decu. Postavljanje granica je jedan od oblika discipline i veoma ih je važno sprovoditi.
Roditelji često postavljaju granice deci kako bi ih zaštitili od fizičkih, ali i emocionalnih potreba. Pored ovih granica, potrebno je usmeriti ih i gde su granice lepog ponašanja.
Važno je da roditelj zna kako da postavi granicu dozvoljenog, ali i da se ta postavljena linija ne prelazi. Deca koja osećaju ljubav roditelja i imaju njihovu pažnju i prisustvo, biće spremnija da poštuju te granice. Važno je da se uz postavljanje granica potrudite da imate i bar kratko vreme “1 na 1” sa detetom, kada će ono imati svu vašu pažnju i osećaj da nije zanemareno.
Ograničenja će detetu pomoći da razlikuje šta je prihvatljivo, a šta nije dobro ponašanje. Šta može da mu naškodi, a šta ne. Pored toga, dete se postavljanjem granica uči samokontroli.
Zašto je važno deci postaviti granice? Važnost samokontrole
Pođimo od prostog primera: danas se susrećemo sa brojnom decom koja krenu u školu, a nisu naučila da budu mirna na času. Razlog tome je što se nisu naučili samokontroli.
Mala deca žele da odmah dobiju sve što im padne na pamet. Oni ne mogu da razumeju da nešto nije moguće, da za nešto moraju da sačekaju svoj red, za nešto treće da budu stpljivi, a ono četvrto će možda moći da dobiju i odmah. Sve ove faze su važne za učenje, ali je često veoma izazovno dok to i uče.
Ne mora zaista da bude ne
Najvažnije je da ne odustajete od onoga što ste prvobitno rekli.
Ako ste zabranili detetu da se penje na sto, onda je to zabranjeno. Nemojte mu popustiti posle desetog traženja da to uradi. Ako popustite, samo ga učite upornosti, ne vaspitavate ga. Dete će tada misliti da sve što poželi može da dobije ako bude uporno, uključujući i ono što je zabranjeno.
Ako detetu popustite nakon što je imalo tantrume, samo da više ne bi plakalo, time ga učite da samo treba da duže plače i vi ćete mu opet ispuniti želje.
Sa druge strane, važno je da detetu objasnite zašto to nije moguće, ma koliko vam se činilo da je dete malo da razume. Recite mu da ne može u park zato što pada kiša ili da se ne penje na sto jer sto služi da se na njemu jede, na primer. Objasnite mu da postoje objektivni razlozi zašto nešto nije moguće ili dozvoljeno.
Ponudite druge opcije
Kada detetu postavite granicu za nešto, vi mu zašaravo tako dajete do znanja da vam je stalo do njega, da brinete i da vam je dete važno. Dete oseća da ste tu, da pazite i da ga volite bez obzira što mu zabrana nije prijatna, posebno ako mu i obrazložite zašto ste postavili granicu.
Uvek ih prvo upozoravajte pre nego što zabranite, ako se ne radi o nečemu previše opasnom. Deca ne umeju da naglo prekinu aktivnost i loše se nose sa naglim promenama. Važno je i da se držite vremenskih ograničenja koja ste zadali, a ne da sami pomerate limit koji ste prvobitno postavili.
Dete uče iz vašeg primera, ako ste vi dosledni, detetu nekada nije prijatno, ali zna da vam može verovati i da se može osloniti na vas.
Vaspitanje je često veoma naporno i ponekad vam se čini da nema kraja pregovorima, ali rezulati će vredeti u budućnosti. Važnost postavljanja granica je ključna, ali pazite i da dete ima “ventil” negde kako mu ne biste srušili duh u procesu formiranja ličnosti.
Budite sigurni da dete zna da ga volite i kada mu uvodite ograničenja i zabrane.
Pročitajte još:
Objavljen: 10. mart 2020. godine, ažuriran: 4. mart 2024. godine
