Veomaje važno da postoji saradnja nastavnika sa lekarom ukoliko se javi potreba za trenutnim ili kontinuiranim lečenjem deteta. Pored roditelja ili staratelja deteta koje pohađa školu, nastavnik i lekar imaju zajedničku dužnost da pomognu učeniku da odraste u kompletnu, zdravu ličnost, sposobnu za samostalan život i rad.
Neophodno je da nastavnik (učitelj ili profesor) imaju kontakt sa lekarom. Oni moraju sarađivati i zajedno brinuti o zdravlju učenika. Unapređenje razvoja, rast, fizičko, psihičko i socijalno oblikovanje i sazrevanje čine celinu kada je staranje o deci u pitanju.
Brinući o detetu, ne sme se posmatrati samo onaj simptom koji je najuočljiviji, već kao stručnjaci, i nastavnici moraju dete posmatrati sveobuhvatno. Nastavnik bi nekad, čak pre neko lekar ili školski psiholog, morao poštovati psihičke probleme učenika i voditi računa o socio-ekonomskom položaju pojedinih učenika i njihovih roditelja.
U adolescenskom periodu, deca mnogo teže podnose duševni bol od fizičkog.
Za zdravlje je često nepovoljno da dete u osetljivom adolescenskom periodu doživi životni neuspeh ili neprihvaćenost okoline i društva. Neki, za njega, nerešivi problemi, školski neuspesi, svađe u porodici i zlostavljanje roditelja dovode dete do trajnih i ozbiljnih problema.
Događa se da je nastavnik upravo taj koji prvi primeti probleme u ponašanju učenika.
Onog trenutka kada primeti da učenik ima problem, ili neki simptom obolevanja, mora pozvati roditelje i uputiti ih da dete odvedu lekaru. Takođe, trebalo bi uključiti i školskog psihologa. Ukoliko, iz bilo kog razloga, roditelji u dužem vremenskom periodu nisu raspoloženi za saradnju ili negiraju problem, nastavnik je dužan da o problemu obavesti i nadležnu socijalnu ustanovu.
Ukoliko je reč o povredi ili nekom drugom hitnom slučaju, nakon ukazane prve pomoći, nastavnik će dete odvesti u najbliži dispanzer radi pružanja detetu potrebne medicinske pomoći.
