Kako volim ove prve dane Nove godine. Prepuna euforije bacim se svaki put na pravljenje velelepnih planova. Je l’ ima li boljeg početka od početka godine?
I nisam jedina. Verujem da su retki oni koji nisu čak pripremu dočeka započeli sa „Od Nove godine ću…“.
I onda prođe dan, dva, pet, nedelja, mesec. I planovi zamrli. Neki započeti al’ nedovršeni. Neki odmah sutradan zaboravljeni.
Priznajem, i sama sam u toj grupi. Prečesto.
Pa htedoh ovu da započnem drugačije (naravno!).
Evo jedne kratke liste novogodišnjih odluka osuđenih na propast:
Započinjem dijetu. Promeniću ishranu. Hraniću se zdravije.
Sve to zvuči sjajno, bajno, dok jedete poslednji zalogaj novogodišnje torte ili ruske salate. Naravno da ćete od Nove godine srediti liniju. Aha, čim prođu proslave, slavlja, pa još malo slavlja. I dok se okrenete eto ga polovina godine i pitanje kako obući kupaći.
E pa, pitanje postavljeno sa pola godine kašnjenja.
Ne, ne kažem da odmah sad dignemo ruke i batalimo ovu odluku. Naprotiv. Za početak vežbajmo malo odlučnost tako što nećemo baš svaku glupost ovih dana ubaciti u svoja usta. Ne, nije potrebno probati svaki kolač i pojesti svaku grickalicu.
A nadalje, postavimo sebi pitanje ZAŠTO hoćemo ovo da menjamo. Jer ako imamo odgovor na ovo, imaćemo i motiv, pravi motiv da se pridržavamo novog režima ishrane.
Počeću da vežbam.
A ruku pod ruku sa prethodnim ide i odluka da ćemo početi da vežbamo. Baš sad, od Nove godine.
Statistika, doduše, nije na našoj strani. Naime, kažu da je najveći postotak neiskorišćenih članarina u teretanama i fitnes klubovima baš u januaru.
A razlog je – nerealni ciljevi. Većina revoltirano odluči da će bar 3-4-5 puta nedeljno da vežba. Onako, da se raspadneš od umora. I na kraju, posle prvog treninga, uvek nešto drugo postane bitnije.
Na stranu sjajni izgovori – treba obići rodbinu silnu, popiti kafe sa dragim ljudima, obići ne-znam-ni-ja-šta-ni-koga.
Ali ako ovu odluku donesete na primer 31.januara, i počnete malim koracima (nek bude za početak da vežbate jednom nedeljno), do letnje sezone nema onog ko vam neće zaviditi na liniji i kondiciji.
Prestajem sa pušenjem.
Priznajem, ja nisam pušač. Pa nemam lično iskustvo. Ali gledajući okolinu, nekako ne mogu da zamislim pušače da provedu bilo kakvu proslavu, slavlje, žurku, kafu, a da nemaju upaljenu cigaru. Nekako nema gušta.
I dobro, nije smak sveta ako ne batalite cigare baš 1.januara. Ali, ima tu još 364 dana. Jedan dan može da bude onaj pravi, zar ne? Jer ova odluka se bazira pre svega na odlučnosti i odlučnosti. Sve drugo su samo izgovori.
Počinjem da učim.
Ruku na srce, nema učenika ili studenta koji se ovo nije zakleo. Ja prva, priznajem. Popularni januarski rok je iza ćoška, a svaki iole ozbiljniji ispit se ne sprema preko noći. Stoga, ako planirate da iskoristite prvi rok, ili ste već uveliko u fazi učenja ili pomerite planove za sledeći. Jer brzanjem ne postižete dobre rezultate, a to dovodi do toga da ćete se demoralisati. I dok si rekao keks, ode i sledeći rok.
Stoga, 1.januar iskoristite da napravite konkretne planove. Nema uopštenih „počinjem da učim“, već zapišite koji su vam ciljevi na tom polju ove godine, sledećeg meseca i koji su koraci da to ostvarite.
Formalno, neformalno obrazovanje, studije, kursevi, obuke. Nebitno šta od toga. Sve zahteva konkretno – a držeći se toga, deo po deo, ostvari ćete krajnji cilj (i želju).
Počeću da štedim.
Odluka koja je uvek u top 5, a koja me motiviše da plačem. Uvek.
Lepo to počne. Kažeš sebi da ćeš više štedeti, manje trošiti. A onda nekako se životni planovi upletu u sve to i nekako nikad se ne ostvari.
Pogotovo kad uđemo duboko u januar, posle svih izdataka, proslava, poklona.
A, kao i za prethodno napisano, svaki uopšte određen cilj nema polazište i nema pozitivan ishod. I za ovo treba plan.
Isplanirati mesečni, nedeljni, pa i dnevni buždet, i pokušati da definišemo koje su to potrebe, koje su želje i koje od želja možemo da realizujemo (i šta nam treba za to). I pokušati.
Pa šta na kraju možemo?
Nova godina je još samo jedan dan u našim životima. Novi početak je kad vi odlučite da je.
Definišite ciljeve, odgovorite sami sebi zašto vam je to nešto bitno, i započnite realizaciju istih.
Budite realni, nemojte da tražite „sve odmah i ovde“. Idući korak po korak ka cilju, veća je šansa da ćete ga i postići.
Odlučnost je pola dobijenog. A ostatak je trud. Bez ta dva, sve drugo su mrtva slova na papiru.
I verujte u sebe da to možete.
Milena Kostić
