fbpx
AktuelnoVestiŽivite zdravo

Koja krvna grupa je najčešća na svetu i ko su najčešći davaoci krvi?

Svetski dan davalaca krvi se obeležava svake godine 14. juna odlukom Svetske zdravstvene organizacije, a u cilju podizanja svesti o tome koliko je ovo važno. O tome ko su najčešći davaoci krvi i koja krvna grupa je najčešća u svetu možete čitati u ovom članku.

Zašto je važno donirati krv?

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana davala krvi je „Dajte krv, dajte plazmu, delite život, delite često“ i naglašava važnost redovnog davanja krvi i plazme kako bi se omogućile dovoljne zalihe i osiguralo kontinuirano snabdevanje krvlju i krvnim proizvodima za pacijente kojima je ona potrebna.

Transfuzija krvi je neophodna mnogima, počev od porodilje i novorođenčeta, te ljudima nakon nesreća i obolelima od najtežih bolesti. Za palijativne pacijente, takođe je neophodno omogućiti im zalihe krvi kako bi imali bolji kvalitet života u poslednjim mesecima.

Problem je u tome što vrlo često, širom sveta, postoje male zalihe krvi i Crveni krst stalno apeluje na ljude da budu donori. Zanimljiv je podatak da je u Britaniji krajem prošle godine izdato alarmantno upozorenje o niskim zalihama krvi. Zdravstveni sistem Velike Britanije je saopštio da je nedostatak delimično nastao kao posledica nedostatka osoblja koje bi brinulo o ljudima koji daju krv. Izvor: NHS

Ko su najčešći davaoci krvi u svetu?

Kada su u pitanju evropske prilike, statistika je preuzeta sa portala „European Blood Alliance“, a podaci su sa portala Statista. Italija, koja ima skoro 60 miliona stanovnika ima čak 3 miliona davalaca krvi i prva je u Evropi. Sledi je Francuska sa 2,8 miliona davaoca na 67 miliona stanovnika, dok je treća Nemačka – 2,4 miliona davaoca od 82,2 miliona stanovnika.

Procenat davaoca krvi po drzavama

Grčka se može pohvaliti velikim brojem davalaca, dok Velika Britanija ima 1,7 miliona donora, no to je samo 1 osoba na 38 stanovnika.

Na globalnom nivou, veći je problem obezbeđivanje skladištenja i blagovrenog snabdevanja, kao i rukovanja krvlju, nego što je problem u donorima. Čak 40% zaliha krvi se prikuplja u zemljama sa visokim prihodima u kojima živi samo 16% svetske populacije.

Koji je broj davaoca krvi u Srbiji?

Srbiji je potrebno oko 260.000 davaoca krvi ili da 130.000 građana krv da dva puta godišnje, obzirom na oko 6,5 miliona stanovnika, koliko trenutno imamo. Kod nas ne postoji prevelika svest o značaju davanja krvi, pa je ova cifra često teško dostižna i Institut za transfuziju krvi se suočava sa brojnim problemima. Suštinski se može reći da nije stvar u tome da građani ne žele da doniraju krv, već da jednostavno nemaju svest o tome, stoga se mora raditi više na marketingu i promociji ove aktivnosti. Najbolji pokazatelj da ljudi žele da budu humani jesu redovi ispred ovog instituta nakon velike tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi u Beogradu u maju 2023. godine.

Ko može da da krv?

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:

  • Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
  • Teža od 50 kg
  • Telesne temperature manje do 37°C
  • Pulsa između 50 – 100/min
  • Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa
  • Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane
  • Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce
  • Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene
  • Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Krvne grupe: Koja krvna grupa je najčešća?

Postoje 4 različite krvne grupe: A, B, O i AB. Svaka od njih može biti pozitivna i negativna u zavisnosti od Rh faktora koji je prisutan u crvenim krvnim zrncima. Ovo znači da su oni sa O- krvnom grupom univerzalni donori, dok su oni sa krvnom grupom, a osobe koje imaju AB+ krvnu grupu mogu primati krv od bilo koga. U tabeli koja sledi možete videti ko kome može da donira krv.

ko moze da primi krv od koga

Pročitajte: Rh faktor i trudnoća

Koja krvna grupa je najčešća na svetu?

Bez obzira što postoji uverenje da je A+ najčešća krvna grupa na svetu. Kada gledamo celu planetu, to je apsolutno 0+. U samo dve zemlje na svetu (Pakistan i Bangladeš), najčešća krvna grupa je B+. Predstavljeni grafikon pokazuje samo najdominantniju krvnu grupu, pa nije najbolji pokazatelj. Na primer, u Kini i Indiji, veoma je zastupljena krvna grupa B+, ali je 0+ nešto dominantnija. Sa druge strane, u Evropi, procenat krvne grupa A+ je često neznatno viši od 0+ dok je B+ najmanje zastupljena.

Najbolji pokazatelj dominantne krvne grupe je Čile sa 85,5% zastupljenosti 0+ krvne grupe, a slede ga Ekvador sa 75% i Peru sa 70% isto krvne grupe B. Kada je u pitanju krvna grupa A+, najviše ljudi sa ovom krvnom grupom ima u: Jermeniji(46.3%), Norveškoj (41.6%) i na Malti (41.0%). Izvor: WorldpopulationReview

Što se tiče Srbije, podaci pokazuju da ovde oko 35% stanovništva ima A+ krvnu grupu, 32% krvnu grupu 0+, dok 12,5% ima B+ krvnu grupu. Preostalih 20,5% su AB+ krvna grupa i ljudi koji imaju negativan Rh faktor. Izvor: Wikipedia

koja krvna grupa je najcesca
Izvor: Statista

Reklame

Tamara Petkovic

Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.

Related Articles

Back to top button