mirjana manojlović, zaposlena žena
Mirjana Manojlović: Psihoterapija je normalna stvar

O usklađivanju preduzetništva i gajenja ćerke koja ne ide u vrtić

Majka petogodišnje devojčice i preduzetnica koja je poznata po neodoljivim ručno pravljenim trakama za kosu za bebe, koje krase mnoge fotografije devojčica je Mirjana Manojlović, gošća portala Demetra.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja deteta? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Zaista mi treba koji momenat da se uopšte setim. Recimo da je bio potpuno drugačiji, podrazumevao je rano ustajanje, odlazak na posao, rad u kancelariji. A kada je reč o samom radu, uvek dajem sebe u ono što radim, zato je i bilo najlogičnije da radim za sebe.

Koliko je ambiciozno biti preduzetnik koji radi samostalno danas u Srbiji? Da li je to moguće pored deteta?

Generalno je ambiciozno biti preduzetnik, ne oslanjati se ni na kakvu sigurnost i izvesnost, biti "one man show", gurati svoju priču, pa dok još nabrojimo: žena, mama malog deteta koje ne ide u vrtić, koja radi od kuće, onda mislim da dobijate kompletniju sliku koliko jeste i ambiciozno i komplikovano. Ali nećete verovati, moguće je. I lepo je. Možda i najbitniju ulogu igra podrška partnera da ono što ste isplanirali može da se istera do kraja. Svakako onog trenutka kada ste neophodni detetu iz nekog razloga, sve vezano za posao ide na pauzu.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

U trudnoći sam radila sve dok sam fizički mogla, tada sam i svoj blog pokrenula. 

Period posle porođaja mi je u nekoj izmaglici koju pamtim kao težak i depresivan period. Relativno rano sam počela da prihvatam freelance poslove (web design, UI) koje sam radila od kuće, možda oko trećeg bebinog meseca. Onda kada postoji taj ustaljeni ritam kada beba spava, a kada je budna, onda je moguće organizovati se. Moja je prvu noć prespavala sa 10 meseci, čisto da ne bude zablude. Jednostavno naučite da funkcionišete tako u tim intervalima. 

E veći problem je nastao kada je beba postala svesnija i kada je sve više zahtevala moju pažnju. Mislim da je to bilo oko 6. meseca ili malo kasnije, slagaću vas. Tada je postajalo meni kao majci nemoguće da se koncentrišem i radim na složenijim pojektima pored bebe pa sam rešila da prestanem da uzimam poslove. Jedan sam čak morala kompletno da otkažem. 

Pomoć bake nismo želeli da koristimo. Jednostavno nam je oboma prioritet bila beba i da ne propustimo ništa iz njenog svakodnevnog učenja i napredovanja.

Kada je napunila godinu dana pokrenula sam “Frrćoklu” u kojoj i danas radim.

Da li vam dete idu u predškolsku ustanovu ili ga neko čuva kada radite? 

Ćerka ima 5 godina i ne ide u vrtić, pokušavali smo u dve različite ustanove, ali je privikavanje tada (sa oko 18 meseci) teško išlo, a još bi se otežavalo time što je stalno bila bolesna. U jednom trenutku odlučili smo da nam je najbitnije da nam je dete zdravo. Sada već vidimo da je itekako spremna za kolektiv i radujemo se da krene u predškolsko. 

Kada je reč o baka servisu, baka (koja živi blizu) je uvek rada da je pričuva, ali uglavnom ne koristimo baka servis. 

U jednom periodu smo imali plan da je baka čuva a da ja odlazim u iznajmljen studio da radim, međutim to odvajanje i sve vezano za organizaciju toga mi je toliko crplo energiju da sam zaključila da to trenutno ne može da funkcioniše, pa smo se reorganizovali. Dakle, vratila se na rad od kuće.

Uvek je tata čuva kada ja radim, a ona često i sedi  pored mene dok radim. Totalno se navikla na ono što radim, sada je već velika, svi smo u nekoj simbiozi i sve dobro funkcioniše sem što nam je ritam malo više noćni nego dnevni. Eto neka poruka mamama, zaista bude lakše kako dete raste, lakše može da se radi od kuće.

Kako usklađujete posao koji obavljate kod kuće sa detetom?

Ustajem pre nje jedno sat, dva i to vreme mi je najdragocenije da budem sama sa sobom. Preko dana gledam da se posvetim njoj i njenim potrebama,  a kada se tata vrati sa posla onda počinjem da radim. Često prvo prošetamo svi zajedno pa nakon toga radim. Jasno vam je da se moj posao protegne do kasno u noć.

Imam veliku sreću da imam neobično vrednog muža, koji radi sve po kući, skoro pa opsesivno-kompulzivni poremećaj, tako da sam oslobođena od dosta "kućnih poslova" a pogotovu kada je neki period sa više posla, pa bukvalno ne stignem da izađem iz sobe "radionice".

Tu stupa na snagu ona podrška partnera koju gore spomenuh. Ne moramo ni da se dogovaramo on je tamo gde god je potreban, bilo da je to generalka, spremanje večere ili igranje sa detetom, kako bih ja mogla da završim poslove. To je zlata vredno.

Da li stižete da se bavite i spremanjem obroka?

Možda je nekima čudno ali ja kuvam ručak (skoro) svaki dan. Nikako da naučim da planiram ručkove za dva tri dana. Doručak se podrazumeva. Obično svi jedemo različite stvari za doručak, to nekad oduzima trunku više vremena. Muž često sprema večeru, vikendom doručak. 

To spremanje ručka mi se uklapa u onaj deo dana kad ne radim pa mi nije problem. Zapravo srećna sam što radim od kuće i zbog toga. Volim da kuvam i sve spremim brzo, skraćujem procese kuvanja gde mogu, rerna je moj dobar drug. 

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Svi smo različiti pa je logično da ono što je meni ok nije nekoj drugoj majci. Meni je taj trenutak kad natenane ustajemo ćerka i ja, grlimo se i ne žurimo nigde nijedan dan- život iz snova. Fiksno radno vreme sigurno ima neke prednosti al evo ja ne mogu da se setim nijedne.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Ovo pitanje bi moglo da otvori novu zanimljivu temu- kako sam se otrgla iz jednog lošeg perioda kada sam se zamrsila u mamećoj svakodnevici i osećala se zaista psihički loše.

Da odgovorim na pitanje: ćerka i ja smo se razdvojile na duže samo dva puta kada smo pokušavali da ona prespava kod babe i da se navikne malo na razdvojenost. To nije donelo nikakav rezultat nažalost, a mislim da su tati još teže nego detetu i meni pale te dve "probe". Ona je jednostavno taj tip deteta, vezana je mnogo za nas, a i mi za nju. 

 

E u svemu tome ja sam počinjala da se osećam nekako kao da tonem, anksioznost se povećavala, imala sam i zdravstvene probleme, bilo mi je potrebno vreme za sebe, neka aktivnost koja nije dečija, nešto što će me vratiti u normalu, gde ću vreme provesti sa odraslim ljudima u odraslim razgovorima. (Sada zaista sažimam sve što mi se događalo u jednu rečenicu, nadam se da možete da me razumete, to bi zahtevalo poseban tekst.)

 U tom nekom periodu pojavio se na mrežama poziv za jedan hor (Kristine Kovač) i ja sam se prijavila na audiciju. Obožavala sam da pevam, i mnogo sam se radovala da tamo izbacim svu ustajalu energiju, trebao mi je ventil od ponavljajuće svakodnevice i kuće iz koje nisam izlazila. E to je bila prekretnica nakon koje sam ponovo počela da se osećam kao ona stara ja. Posle toga krenula sam na mentorski program (Sonje Dakić) (koji se takođe pojavio u pravo vreme) na kojem sam učila zaista mnogo o biznisu ali i životu, uradila neke neverovatne stvari zahvaljući toj edukaciji i krenula sam na psihoterapiju koja skoro da mi je spasla život. 

Imala sam veliku sreću da sam na tom putu imala odličnu drugaricu koja me je dizala kada padam i preporučila odličnu psihoterapeutkinju.

Bez celog tog razvojnog puta same sebe, jednog mentalnog uzdizanja, razumevanja, osvešćivanja, ja sada ne bih ovako lako funkcionisala (u istim onim uslovima kao i ranije). Jednostavno sve gledam drugum, boljim, izbalansiranim očima.

Ali opet ću se vratiti na ono sa početka, da nije bilo podrške partnera koji je čuvao dete dok ja pevam/učim/ idem na terapiju, teško da bih bila ovde gde sam.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Izgleda da nisam najbolja osoba za to, pogotovu ako se misli na fiksno radno vreme, kancelariju i tu veliku promenu. Kada je reč o radu od kuće, onda onako kako vama prija i kako je moguće, tako će biti. Najbolje postepeno.

Želim svakako da poručim mamama da se ne plaše da pričaju o svojim problemima, da ih ohrabrim i da proširim svest da je psihoterapija normalna i često neophodna stvar da razreše ono kroz šta prolaze. Da  ponovo osete duševni mir.

Da se ne plaše da traže pomoć, da će kada progovore o svom strahu/problemu, biti iznenađene kada čuju koliko žena u okruženju prolazi kroz isti ili sličan period. Tražite preporuku, kucajte na vrata i otvoriće se. Ako vam je potreban ventil, setite se koje aktivnosti volite, šta ste više radile pre deteta, šta je ono što vas puni pozitivnom energijom? Kad je mama u balansu, sve stvari dolaze na svoje mesto, tako mi se čini iz sopstvenog iskustva.

 

Tekst: Tamara Petković
Fotografije: privatna arhiva

Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame - KLIK

 

Booking.com