Putujte s Pijem - Dragana Vukajlovic Krstovic
Dragana Vukajlović Krstović: Bitno je da vi budete nasmejane i zadovoljne

O preseljenju u drugu državu sa decom i preduzetničkim poslom

Berlin je grad u kome već nekoliko meseci živi Dragana sa suprugom, sedmogodišnjim sinom i ćerkom koja će uskoro napuniti tri godine. Dragana je autorka knjige za decu “Putujte sa Pijem” i dugogodišnja preduzetnica u oblasti onlajn medija.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja dece? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Sa radošću se sećam kako je izgledao moj radni dan pre dece. Opušten jer nema vremenskih ograničenja, kreativniji, produktivniji. Bez problema sam radila i po 12 sati, čak i tokom prve trudnoće. Kako sam postavila sebi da su mi zdravlje i porodica najbitniji, posao je postao nešto što radim kad imam vremena i to je nešto na šta se još uvek navikavam, s obzirom da sam osoba koja voli da radi i stvara. Ali isto tako znam da deca rastu i da ću ponovo imati svoje vreme da pružim svoj maksimum.

Kako sada izgleda vaš posao?

Tokom godina se mnogo toga promenilo te sam pre 7 godina, kad smo dobili starije dete, vodila jedan posećen online medij, uz koji smo kasnije razvili još jedan, uz dodatne projekte. Posle 3-4 godine, tržište se promenilo, nismo imali resurse da ispratimo to stanje, a i volja se tokom godina izgubila, tako da sam ubrzo izašla iz cele priče i počela da radim na novoj ideji - pisanje knjige za decu. Inspiraciju sam dobila uz čitanje knjiga sa svojim detetom, kad sam i shvatila da je kvalitet knjiga prilično opao i da se sve svelo na što šarenije ilustracije bez jasnih pouka same priče. Prvu knjigu sam prilično lako napisala jer smo imali samo sina koji je uveliko išao u vrtić, a drugu knjigu sam završavala dve godine jer sam počela da je pišem tokom druge trudnoće i završila sam je tek kad je i ćerka krenula u vrtić. Fokus mi je jako falio.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

Prvi put sam se porodila 24. januara, a već 31. uveče sam sela da pripremim plate, poreze i doprinose za zaposlene. Nakon prve trudnoće sam se previše trudila da održim posao na nivou, kao da se ništa nije desilo. I to je najveća greška koju sam dosad napravila jer jedino što sam dobila je bila nervoza. Bebi se treba posvetiti, minimum prvih 6 meseci, a za to vreme moja iskrena preporuka je da prepustimo nekome posao (uz minimalno uplitanje ako je neophodno) ili da progutamo knedlu i stavimo posao na mirovanje. Jer stres oko posla, oko bebe, uz nespavanje, je nešto što samo može da škodi, apsolutno ništa dobro ne donosi. Naravno, ovo pričam iz ugla osobe koja želi da deca provode više vremena sa njom nego sa dadiljom. Svako ima pravo da odredi prioritete u svom životu.

Deca su u Srbiji išla u vrtić i kasnije sin u školu. Da li ste pored toga imali pomoć i pomoć baka ili dadilja?

Imala sam plaćenu pomoć nakon prvog meseca od rođenja, prvo na četiri sata pa mi je to bilo malo vremena za sve što sam želela da završim. Pa smo produžili na šest sati, ali mi je to opet bilo nedovoljno jer se povećavaju apetiti za poslom, druženjem, slobodnim vremenom. A onda shvatiš u jednom trenutku da nije poenta da nekoga plaćaš da provodi više vremena sa tvojom decom. Očigledno nisam od onih koji lako žongliraju jer bih htela sve, a ne može sve odjednom. I najteži period je bio dok sam prelamala u sebi šta zaista želim. A onda sam shvatila da su zdravlje i porodica ipak najvažniji. Kad osetim nervozu jer posao posustaje, imam neverovatnu podršku supruga koji mi obezbeđuje vreme samo za mene, kad mogu da se posvetim svojim idejama.

Kako usklađujete posao koji obavljate kod kuće sa decom?

Usklađivanje je uvek zavisilo od više stvari - koliko su mali, koliko sam im ja lično potrebna, da li imam nekoga da ih čuva, koliko mi je potrebno koncentracije da se nešto uradi. Ali uglavnom radim dok ih neko čuva, dok spavaju ili nisu tu. Sina sam nekoliko puta angažovala kao “pomoć” u poslu, na primer, kad smo pakovali i slali pakete knjiga širom Srbije, njemu je to bilo jako zanimljivo. Što su stariji, svakako ću ih više uključivati u posao, da bi shvatili čime se bavim, ali i da bi polako učili o poslu.

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored dece i posla?

Stižem jer volim da nam bude čisto i uredno, koliko je to već moguće pored njih dvoje. Suprug i ja se dopunjavamo, sina uključujemo sve više, a ćerka je dovoljno velika da ume da pokupi za sobom. Uglavnom nam vikend služi za veća sređivanja, što mislim da je pogrešno i težim tome da sve više tokom radne nedelje pomalo sređujem kako bi nam vikendi ostali za druženje, uživanje i opuštanje.

Skoro ste se našli u specifičnoj situaciji, kada ste se porodično preselili u drugu zemlju. Kako ste se snašli u toj situaciji? Da li sada imate neku pomoć u kući ili sa decom?

S obzirom da smo došli taman kad je u Nemačkoj počeo predbožićni haos, imala sam utisak da nikad ništa nećemo uraditi. Međutim, kad su počeli da rade, sve je krenulo bolje nego što sam očekivala. Veoma brzo smo završili sve najvažnije oko papirologije, u čemu nam je dosta pomogla firma u kojoj suprug radi. Našli smo doktore, zubare, i najvažnije - školu i vrtić. Veliku pomoć smo imali i od moje mame koja nam se ubrzo pridružila i za tih mesec dana, koliko je ostala, uspeli smo mnoge stvari da postavimo na svoje mesto. I sve bi bilo idealno jer je sin krenuo u školu i počeo odlično da se uklapa, ćerka je taman završavala sa adaptacijom u vrtiću i onda je sve zaustavljeno zbog virusa. Sad čekamo nastavak jer kad oboje imaju ispunjene delove dana školom i druženjem, nikakva posebna pomoć mi nije potrebna.

Da li je vaš posao takav da ćete moći da ga nastavite i u Berlinu?

Pisanje knjiga i vođenje online dela posla me ne vezuje za neko određeno mesto, ali papirologija da. Zbog toga imam kolege, koje rade u Beogradu i brinu o poslu na lokalnom nivou - vođenje firme, dostava knjiga, odnosi s klijentima…

Pouzdano znam da volite da spremate kolače, pa čak i domaću čokoladu. Da li ste uvek stizali da se bavite spremanjem hrane u kuhinji?

Obožavam da spremam deserte, ali isključivo u malim količinama i zbog toga često uživamo u kvalitetnim domaćim slatkišima. Za goste uglavnom spremam neka običnija jela jer zaista ne umem da pogodim velike količine. I obožavam sve što se pravi s testom, a samo kuvanje generalno doživljavam kao deo života koji nam služi za preživljavanje. Zato suprug voli da kuva i to radi odlično, kad god ima vremena.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Sve ima svoje prednosti i mane pa tako i ovo. Fiksno radno vreme sa sve odlaskom na posao i vraćanjem, prilično je teško s obzirom na vreme koje onda ostaje za provođenje sa decom, dok su ona mala. Fleksibilno radno vreme je mnogo bolje, opet u situaciji dok su deca mala, a njihove potrebe mnogo veće. S tim da je uvek potrebna podrška partnera jer uz zdrav odnos u kući, sve drugo lakše ide.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Za sina se tačno sećam, on je imao tri meseca kad sam otišla na jednu konferenciju, na kojoj sam učestvovala kao voditelj panela. A pamtim po tome jer sam ga dojila, i tačno kad je bilo vreme za njegov obrok, osetila sam to u sebi iako nisam znala koliko je tačno sati. To mi je najlepše sećanje na taj kratki rastanak od nekoliko sati - ta povezanost majke i bebe.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Sa ove distance, sigurna sam da majke više pate zbog razdvojenosti od dece. Kad dete ima odgovarajuću negu, nebitno da li su to bake i deke, dadilja ili vrtić, ono je zasigurno zbrinuto i zadovoljno. Njima vreme prolazi potpuno drugačije nego nama te im je nebitno da li ste odsutni jedan ili 8 sati. Bitno je da im se vratite nasmejane i da imate snage da im se posvetite nakon vremena koje niste proveli zajedno. To je deci najvažnije. Kvalitet, ne kvantitet. I ugađajte sebi jer znate već, zadovoljna majka je najbolja majka.

 

Tekst: Tamara Petković

Fotografije: privatno vlasništvo

Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame - KLIK

Booking.com