Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

Aleksandra Birta Ilić, psiholog

O tome kako usklađuje privatne i poslovne obaveze, ovaj put nam je pričala Aleksandra Birta Ilić. Ona je mama jednog dečaka i psiholog. Pored toga, vrlo uspešno vodi lični blog i autor je Dnevnika srećnog detinjstva "Naša Avantura".

Čime si se bavila pre rođenja deteta? Kako je izgledao jedan tvoj dan?

Pre deteta sam imala dosta aktivan socijalni život. Puno sam izlazila i putovala. Dugo sam živela sa roditeljima, tako da sam sav novac koji sam zarađivala trošila uglavnom na sebe. Takođe, dosta sam radila na samoobrazovanju: nevladine organizacije, edukacije, radionice, predavanja. Posećivala sam ih, a i sama držala iste. Barem 3x nedeljno sam posećivala teretanu, jer su mi fizičke aktivnosti oduvek bile važne.

Sve u svemu, vreme sam baš konstruktivno koristila za svoj mentalni i fizički razvoj.

Čime se sve baviš trenutno, kada je posao u pitanju?

Završila sam psihologiju i preko 13 godina radim kao psiholog u Službi za zaštitu dece i omladine pri Centru za socijalni rad. Pored toga, već nekih 7 godina vodim blog aleksandrabirta.com – blog o ličnom razvoju i roditeljstvu. Vodim FB stranicu i IG profil vezane za moj blog. Takođe, povremeno radim kao freelance copywriter  za domaće klijente. U junu 2018. godine sam izdala svoje prvo pisano izdanje – Dnevnik srećnog odrastanja “Naša avantura”. U pitanju je riznica ideja za zanimljivo i uspešno roditeljstvo, priručnik prepun korisnih igrica, vežbica, afirmacija i saveta za roditeljstvo.

Kada si počela da radiš nakon porođaja?

Na posao sam morala da se vratim nakon 13 meseci.

Ko čuva dete kada imaš poslovne obaveze?

Dete je nažalost već u 13. mesecu moralo da krene u vrtić. I suprug i ja radimo (oboje pre podne) ,a pomoć bake i deke imamo samo povremeno.

Kako usklađuješ posao koji obavljaš kod kuće sa detetom?

Posao oko bloga, pisanja i prodaje Naše avanture obavljam kad završim sa redovnim poslom u Centru za socijalni rad. Da bih to sve postigla zahvalna sam pre svega na svojim dobrim organizacionim sposobnostima. One mi pomažu da u velikoj meri uštedim vreme. Takođe, imam dobru podelu zaduženja sa suprugom. Od prvog dana je maksimalno uključen u vaspitanje deteta i zadovoljavanje njegovih osnovnih potreba, tako da i tu uštinem koji minut/sat za dodatni posao. Moji roditelji bar jednom nedeljno uzmu sina posle vrtića, i kod njih bude do uveče. Tih par sati onda naravno ne znam šta bih pre da uradim, ali uvek uspem dosta. Ponekad idem na celodnevne terene ili seminare u okviru svog redvnog posla, tako da i tada oni uskaču oko čuvanja.

Dete inače leže dosta kasno, tako da ono “uradiću to kad on zaspi” kod nas nažalost nikad nije postojalo.

Da li stižeš da se baviš kućnim obavezama pored deteta i posla?

Ako ste ovde mislili na čišćenje stana i sl, to je stvar koje sam se ratosiljala nakon porođaja. Imamo mali stan, tako da sebi možemo da priuštimo da svake druge nedelje dođe naša Brankica i sredi nam stan u celosti. Ona je sad već praktično član porodice. Između dva njena dolaska samo malo usisam ili obrišem tamo gde je neophodno. Nameštaj nam je beo, tako da prašina taman lepo izdrži dve nedelje. Redovno peremo sudove, sklanjamo igračke, i sve stvari stavljamo na svoje mesto, jer mi je ta vrsta urednosti jako važna. Međutim, prašina, prljavi prozori i sitne mrvice po podu me nikad nisu puno opterećivali.

Znam da jako puno vodiš računa o tome šta jedete. Kada stižeš da se baviš planiranjem ishrane i spremanjem obroka?

Više ne stižem :) To je bilo lako dok nisam radila, pa posle dok je on i dalje bio beba i sve je jeo. Od kad je ušao u “neću” fazu počeo je baš puno da “izvoljeva” po tom pitanju. Sebi spremam zdrave doručkove veče pre posla, na brzinu pripremim ručak posle posla, a pre trčanja po njega u vrtić. Suprug je na terenu pa jede uglavnom napolju. Trudim se da večeru pripremim kako valja i da svi jedemo zajedno, ali u poslednje vreme je često i preskočimo, jer smo ceo dan po druženjima, igralištima i stanovima, a tamo se desi da jede koješta što vidi kod druge dece, pa se do uveče i zasiti hrane. U vrtiću je oduvek sve jeo, tako da sam sigurna da su bar ta dva obroka prošla valjano.

Vikendom onda preuzimam kontrolu i trudim se da nadoknadim sve. Sva tri glavna obroka pripremam uglavnom ja, osim subotnjeg ribnog ručka koji uglavnom imamo kod mojih roditelja. Ukoliko nigde ne idemo, i užine mu spremam po svojim principima.

Ovo je tema na koju sam posebno osetljiva jer sam veliki zaljubljenik u balansiranu ishranu, tako da ću o njoj uskoro više pričati u okviru novog videa na svom IGTV kanalu.

Obzirom da pratim tvoj rad, znam da imaš želju da jednog dana budeš freelancer. Da li misliš da si na putu da to ostvariš? 

Uveliko grabim ka tom cilju. Sve više dodatno zarađujem od bloga i od prodaje Naše avanture, koje je krenula van svih očekivanja. U planu je još sličnih pisanih izdanja, knjiga i neke edukacije koje ću ponuditi. Kada veći deo toga pokrenem, verujem da će doći i trenutak kada ću mirne savesti moći da dam otkaz na državnom poslu.

Da li ljudi iz tvog okruženja imaju razumevanja za to da ti imaš i deo posla koji obavljaš kod kuće?

Sve ovo ne bih mogla da postignem da nisam imala podršku i razumevanje supruga i svojih roditelja. Od drugarica imam delimično razumevanje, u smislu da zaboravljaju da su mi i to radne obaveze, pa samo gledaju moj redovan posao na kom radno vreme traje kraće od njihovog i onda imaju utisak da su one te koje su više zauzete i nekako se najčešće ja prilagođavanjam njihovim obavezama. Ne zameram im puno na tome, jer mislim da takva postavka stvari ima puno i sa ličnom organizacijom vremena. A ljudi se razlikuju po pitanju veština time managementa.

Šta misliš, da li ti je lakše što radiš primarno jedan kancelarijski posao sa fiksnim radnim vremenom?

Prednosti posla na koji idem svaki dan su pre svega u tome što se puno socijalizujem, svakodnevno komuniciram sa ljudima, razmenjujem iskustva i znanja. Takođe, imam zašto da se svaki dan doterujem i sređujem. Plata nije dovoljna, ali je sigurna i znam da mi svaki mesec sleduje, koliko god radila ili bila na godišnjem odmoru.

Sa druge strane, freelance posao bi mi pružio mogućnost da sama sebi kreiram radno vreme. Imala bih vremena da na miru uživam u doručku koji sam natenane pripremila, da uradim vežbe, relaksaciju i druge stvari za koje ovako nemam mogućnosti. Mislim da su tako i bolje mogućnosti da više budem sa svojim detetom, koje je jadno osuđeno da i preko raspusta svaki dan ide u vrtić, jer nema ko da ga pre podne čuva.

Kada si se prvi put odvojila od deteta na više od 2-3 sata?

To je bilo sa njegovih par meseci. Maltene od početka smo negovali naviku da ga povremeno na par sati ostavimo kod bake i deke, kako bi stigli da obavimo bar delić obaveza koje ovako ne stižemo. Ponekad i samo malo da odmorimo (naročito ja, jer smo nekih 2,5 godine imali veliki problem sa nespavanjem). Dugo nije noću spavao bez mene, jer je sisao do 3. godine i navikao je da zaspi i da se budi uz siku. Prvi put je bez mene prespavao isto negde oko 2,5 godine i to kod moje mame. Sve je naravno proteklo bez problema. To ne praktikujemo često, ali par puta smo ga ostavili na spavanje kod bake i deke da bi otišli u bioskop, na Exit i sl.

Mislim da je ovo jako važno za psihičko stanje roditelja, odmor, ali i detetov razvoj.

Koji savet bi dala mamama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Pripremite se da će sigurno biti teško u početku. U prvih godinu dana se stvori posebna vezanost između majke i bebe. Naviknete da po ceo dan razmišljate o tome da li je beba jela, kakila, šta je obukla. To vam je stvarnost. Odjednom pola dana treba da provedete u nekoj potpuno drugoj stvarnosti. Faliće vam beba, mislićete na nju. Ukoliko krene u vrtić, možda će tu biti i suza oko navikavanja na vrtić, što će vam predstavljati dodatni teret. No, kao i sve ostalo, i ovo je nešto što će proći. A tome puno doprinosi promena vašeg toka razmišljanja. Pa tako npr. meni je baš počelo da prija što mi je na poslu u pozadini napokon išla muzika po mom izboru, a ne Kolibri. Što sam sa ljudima mogla da pričam i o drugim životnim temama, a ne samo o deci i kaki. Što sam ponovo počela da ređam uspehe i da gradim samopouzdanje i u drugim oblastima, a ne samo u roditeljstvu. MI JESMO RODITELJ PRE SVEGA, ALI NISMO SAMO RODITELJ.

Ukoliko vam je spavanje problem kao što je bilo i nama: pitaćete se sigurno kako ćete to izdržati. I po stoti put u roditeljstvu ćete u jednom trenutku samo shvatiti DA IZDRŽAVATE. Ne znate kako, ali i tako neispavani ste raspoloženi na poslu i izgledate odmornije od pola kolega koji nemaju tako malu decu. Jer to je ta magija roditeljstva!

A po pitanju pripreme hrane, čišćenja stana i sl – iznova ćete menjati prioritete. Npr. koliko god mi bila važna ishrana, shvatam da mi je od toga trenutno važnije da on bude napolju (a i on prvi ne želi kući do uveče) i da postignem bar minimum vezan za moju dodatnu zaradu. Jer to ionako sve na kraju trošim na zvrka. Kada je bio beba, napolju smo bili po koji sat, i nisam išla na posao. A i jeo je sve što spremim. Tako da su npr. to neki faktori koji su olakšavali da mi priprema zdrave hrane bude jedan od glavnih prioriteta u toku dana. Neki od vas sigurno imaju decu koja ležu rano, pa onda svaki dan imate par sati za sebe, za pripremu obroka i sl. Koristite to maksimalno i prema svojim obavezama kreirajte prioritete!

Ne zaboravite da gradite i lične ciljeve koji se ne tiču samo dece, a da pritom budete svesni da sa roditeljstvom njihova realizacija traje dosta sporije, uz mnogo prilagođavanja. No, ukoliko ste sigurni da želite njihovo ostvarenje i strpljivo radite na tome, jednog dana ćete u tome sigurno uspeti!

 

 

Booking.com