šta je menopauza, simptomi
Menopauza

Šta je menopauza?

Menopauza je prirodan biološki proces. To je vreme koje predstavlja kraj menstrualnog ciklusa žene. Kada prođe 12 meseci od poslednje menstruacije, smatra se da je žena ušla u menopauzu. Menopauza se događa u četrdesetim i pedesetim godinama, a prosek ulaska u menopauzu je 51-52 godine za žene iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Simptomi menopauze

Postoje brojni simptomi menopauze, kako emocionalni, tako i fizički. Simptomi menopauze su:

  • nepravilni menstrualni ciklusi,

  • vaginalna suvoća,

  • valunzi,

  • opadanje kose,

  • suva koža,

  • gubitak punoće u dojkama,

  • noćno znojenje,

  • problemi sa spavanjem,

  • promene raspoloženja,

  • povećanje telesne težine i usporen metabolizam.

Simptomi se javljaju u periodu pre nego što nastupi menopauza i mogu trajati par meseci, ali i nekoliko godina.

Svaka žena ima različite simptome menopauze.

Danas postoji mnogo vidova hormonskih terapija koje pomažu ženama da što lakše prebrode ovaj period.

Nepravilni ciklusi kao najava menopauze

Jedini simptom koji se javlja kod gotovo svake žene je pojava nepravilnih ciklusa pre nego što nastupi menopauza.

Često se dešava da ciklus prvo preskoči jedan mesec, zatim ga žena ponovo ima par meseci, pa se dogodi da je nekoliko meseci bez ciklusa. Ulaskom u menopauzu se smatra momenat kada prođe 12 meseci od poslednjeg menstrualnog ciklusa.

Kod jednog broja žena se može dogoditi da ciklusi počnu da budu učestaliji nego što bi trebalo. Dešavaju se i produžena krvarenja, koja ne prestaju dok se ne primi hormonska terapija.

VAŽNO: Sve dok ne nastupi menopauzi i povremeno se pojavljuju ciklusi, moguće je da dođe do trudnoće.

Ukoliko se dogodi da imate rizičan seksualni odnos, a ne dobijete menstruaciju, obavezno uradite test za trudnoću. Pročitajte: Trudnoća posle menopauze

Ginekološki pregledi u menopauzi

Posebno je važno da ne preskačete ginekološke preglede u periodu kada počnu da se javljaju simptomi menopauze. Tada postoji povećan rizik od različitih zdravstvenih problema kao posledica promena hormonskog statusa. Takođe je veoma važno da u godinama kada nastupa menopauza redovno obavljate i kompletan godišnji sistematski pregled, koji uključuje i kompletnu krvnu sliku, trigliceride, analizu šećera, ultrazvuk štitne žlezde, mamografiju i proveru krvnog pritiska.

Kada nastupi menopauza, nemojte prestati da odlazite kod ginekologa, već to činite u redovnim intervalima kao i do tada. UVEK se obratite ginekologu ako se pojavi bilo kakvo vaginalno krvarenje nakon što uđete u menopauzu.

Uzroci menopauze

Prirodni pad reproduktivnih hormona

Već u kasnim tridesetim jajnici počinju da proizvode manje estrogena i progesterona i plodnost počinje da opada. Tada postepeno i ciklusi počinju da se menjaju. Kod nekih žena su sve češći, kod nekih ređi, nekada su obilniji ili pak oskudni. To traje sve dok, u proseku, sa 51 godinom jajnici u potpunosti ne prestanu da proizvode jajne ćelije, a menstruacija potpuno izostane.

Histerektomija

Kada se histerektomijom ukloni materica, ali ne i jajnici, onda ne dolazi odmah do menopauze. U tom slučaju više nema menstrualnih ciklusa ni mogućnosti začeća, ali jajnici i dalje proizvode jajne ćelije.

U situacijama kada se uklanjaju i jajnici pri uklanjanju materice, nastupa momentalna menopauza. Verovatno ćete u tom slučaju imati veoma burne simptome, česte valunge i druge znake menopauze jer do nje dolazi trenutno a ne postepeno tokom više godina.

Hemioterapija i radioterapija

Terapije kojima se leči karcinom mogu izazvati privremenu ili trajnu menopauzu. Kako ona može biti privremena, savetuje se obavezna kontrola rađanja tokom ovog perioda. Nakon tretmana se mogu javljati simptomi menopauze kao što su valunzi.

Primarna insuficijencija jajnika

Kod 1 od 100 žena može se dogoditi da do menopauze dođe pre 40 godina. Ovo je preuranjena menopauza. Ona se može javiti zbog primarne insuficijencije jajnika. To znači da vaši jajnici ne proizvode dovoljno reproduktivnih hormona na šta mogu da utiču autoimune bolesti ili genetika. Često je uzrok ove pojave nepoznat. Preporučuje se da ove žene koriste hormonsku terapiju do perioda kada je prirodno da nastupi menopauza kako bi se očuvalo zdravlje. Pre svega je to važno zbog očuvanja kostiju, srca i mozga.

Komplikacije zbog menopauze

Urinarna inkontinencija

Nemogućnost zadržavanja urina je jedan od problema sa kojim se sreću mnoge žene posle porođaja, ali i nakon što uđu u menopauzu. Tkivo vagine i uretre gubi elastično i može doći do česte potrebe za mokrenjem ili čak nevoljnog mokrenja kao posledice kijanja ili smeha. Više o inkontinenciji urina možete pročitati ovde.

Rizik od bolesti srca i krvnih sudova

Da li ste znali? Sve dok je žena u reproduktivnom periodu, veoma je mala šansa da doživi srčani udar. Kada uđe u menopauzu, rizik od srčanog udara je isti kao kod muškaraca.

Kako biste umanjili rizik od srčanog udara, važno je da se zdravo hranite, vodite računa o telesnoj težini i redovno vežbate. Obratite se i lekaru opšte prakse, ako je potrebno da koristite redovnu terapiju za povišen krvni pritisak.

Gojenje

Mnoge žene imaju problem sa povećanjem telesne težine nakon stupanja menopauze. Razlog tome je usporavanje metabolizma. Možda ćete morati da razmislite o tome da redukujete ishranu i da se više krećete i vežbate, kako biste zadržali trenutnu težinu.

Osteoporoza

Prvih godina, nakon što nastupi menopauza, može doći do naglog gubitka gustine kostiju čime se povećava rizik od osteoporoze. Žene su u menopauzi posebno sklone prelomima kostiju, kukova i povredama zglobova.

Seksualna funkcija

Može se dogoditi da imate smanjenu želju za seksualnom aktivnošću (libido). Zbog smanjene elastičnosti i proizvodnje vlage može doći do nelagodnosti i blagog krvarenja tokom odnosa. Ako lubrikant nije dovoljan, postoje i vagitorije koje se mogu koristiti.

Pročitajte još:

Menopauza - postavljanje dijagnoze i terapija

Menopauza ili problem sa štitnom žlezdom

Postmenopauzalno krvarenje

Endometrioza u menopauzi

Trudnoća i menopauza

Photo by rawpixel.com from Pexels
Booking.com