glad, prejedanje, želja za grickanjem
Glad ili potreba za grickanjem?

Da li znamo da napravimo razliku između gladi i potrebe za grickanjem?

Često se dešava da pomešamo glad sa apetitom, i obrnuto. Da li vam se dešavalo da dođete do frižidera, uzmete nešto da pojedete, a nakon nekog vremena shvatite da niste ni bili gladni?

To je normalna pojava. Naime, često se dešava da pogrešno tumačimo ono što zapravo osećamo. I to ne samo kada je u pitanju hrana.

Glad predstavlja našu fiziološku potrebu za hranom, dok je potreba za grickanjem psihološke prirode i predstavlja želju za hranom.

Naše telo nam šalje znake kada je u pitanju glad. To je najčešće krčanje creva, ali i slabost usled normalnog pada šećera koji usledi 3.5-4h nakon obroka.

Ukoliko apetit ne mešamo sa osećajem gladi, on zapravo i nije loš. Sa dobrim apetitom unećemo u telo sve potrebne nutrijente. Problem može nastati onda kada ne umemo da prepoznamo i odvojimo osećaj potrebe i osećaj želje za hranom. To se dešava kada ne možemo da prestanemo sa jelom iako smo siti, već nas apetit navodi da uzmemo još hrane.

Sa slabim apetitom ćemo morati da upotrebimo veliku volju i, pod osećajem gladi, pojedemo ono što nam je potrebno i time damo organizmu dovoljno energije za svakodnevne izazove. Ni jedno ni drugo nije dobro, a idealno je ako smo negde na sredini.

Vežbanje utiče na glad i apetit tako što smanjuje stres i napetost i samim tim ćemo imati manje potrebe za grickalicama i slatkišima. U toku vežbanja se koristi energija uskladištena u vidu masti, održavajući nivo glukoze u krvi, što čini da ne osećamo glad. Vežbanje daje duži osećaj sitosti jer usporava prolazak hrane kroz sistem organa za varenje.

Kako možemo držati apetit pod kontrolom?

  • Ako jedemo sporije i duže žvaćemo hranu, informacija da smo siti ima dovoljno vremena da dođe do mozga.
  • Ukoliko jedemo nutritivno bogatu hranu osećaj sitosti će nam duže trajati.
  • Pre jela bilo bi dobro da odredimo količinu hrane koju ćemo pojesti.
  • Ukoliko biramo šta ćemo jesti pre nego što osetimo glad. Pod osećajem gladi obično biramo ono što je najbže, što najčešće ne bude dobar izbor.
  • Ako jedemo hranu iz manjih tanjira, mozak će biti zavaran i zadovoljan, a mi ćemo izbeći prejedanje.

Šta utiče na apetit?

Razni faktori kao što je uticaj spoljašnje sredine.

Kada je hladno vreme imamo potrebu da unosimo više hrane, dok po vrućinama najčešće leti nemamo apetit.

Stres takođe može uticati u velikoj meri i voditi do jednog ili drugog ekstrema.

Smanjen apetit može još da se smanji kao posledica bolesti, pa je često potrebno da iskoristimo svu snagu volje kako bismo jeli i brže ozdravili.

Emocije su veoma značajan segment našeg života i u određenoj meri utiču i na apetit. Taj uticaj može biti u oba smera.

U kojoj meri ćemo dozvoliti da apetit diktira vreme, vrstu i količinu jela zavisi samo od nas i naše svesnosti zbog čega nešto radimo.

Umerenost je ključ koji otvara vrata uravnosteženog života. U redu je da nekada dozovlimo da nam potreba za grickanjem prevlada realne potrebe za hranom sve dok mi imamo kontrolu i znamo da uspostavimo granice.

Marina Ilić

Marina Ilić,
Fitnes trener i savetnik za ishranu i suplementaciju. Po formalnom obrazovanju građevinski inženjer. Mama dvoje dece, svoju aktivnu svakodnevnicu i zdrav način života deli na Instagramu, na profilu @marina.fit.mom okupljajući mame koje interesuje kako da uključe zdrave navike u svoj gust raspored. Ljubav prema fitnesu gaji još od osnove škole, a temom zdrave ishrane počinje da se interesuje u svojoj prvoj trudnoći. Najviše od svega je raduje da sa ženama razmenjuje dobru energiju i pomaže im na njihovom putu ka cilju. Možete je pratiti na youtube kanalu Marina Fit Mom.
Booking.com