Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

 

Sve o proteinima

Svakodnevno moramo da unosimo dovoljne količine proteina kako bi naš metabolizam radio na pravi način, a energija i nivo šećera u krvi bili stabilni. Čak i ukoliko mislite da unosite dovoljne količine proteina, pitanje je da li jedete prave vrste?

proteini

 

Šta su proteini?

Proteini se nalaze u svakoj ćeliji našeg organizma i od presudnog su značaja za igradnju mišićne mase, pravilno funkcionisanje neuroloških funkcija, dobro raspoloženje, pomaganje u varenju i pomažu da se uspostavi dobar prirodan balans hormona.

Namirnice bogate proteinima su korisne i za prevenciju gojenja jer su proteini hrana koja nas najbolje zasiti i duže se vare od brzog dejstva ugljenih hidrata. Proteini se svakodnevno troše i iznova su potrebni našem organizmu, pa lako može doći do deficita, ako se redovno ne unose. Odgovorni su za sve u telu – od lepe kože i kose do razvoj antitela koja štite naš imuni sistem.

Proteini se mogu naći u mnogim različitim vrstama hrane: najveći izvor proteina je u jajima, mesu, mleku i ribi, ima ga i u pojedinim biljnim namirnicama, ali u manjoj meri – pasulj i semenje.

Izvor: www.webmd.com

 

Benefiti unosa proteina u organizam

  • Regulišu nivo šećera u krvi – Konzumiranje proteina ima minimalan efekat na nivo glukoze u krvi i usporava apsorpciju šećera tokom obroka. To znači da hrana bogata proteinima može da pomogne u sprečavanju oscilacija šećera u krvi. Na ovaj način se uspešno vrši balans glukoze i prevencija dijabetesa tip 2, uravnoteženi su energija, osećaj sitosti, a sve to utiče i na dobro raspoloženje.

  • Pomažu da se popravi raspoloženje – Određene amino-kiseline iz proteina su potrebne za ravnotežu hormona, kontrolišu raspoloženje i prirodan su lek za anksioznost. Proteini pomažu sintezu hormona dopamina i serotonina koji nam pomažu da imamo pozitivan pogled na svet. Mnogi ljudi kojima nedostaju neke od važnih amino-kiselina počinju da budu ćutljivi, malaksali, pokazuju znake depresije ili anksioznosti. Proteini pomažu i stabilizovanju glukoze u krvi, što takođe sprečava promene raspoloženja i razdražljivost.

  • Odlična koncentracija i lakše učenje – Unos proteina je neophodan da bi enzimi, hormoni i neurotransmiteri potrebni za kognitivne funkcije funkcionisali besprekorno. Generacijama su jaja bila omiljeni doručak koji su roditelji servirali deci i upravo ona su odlična za početak dana, da se detetu obezbedi odlična podloga za boravak i učenje u školi. Mozgu je neophodan stalni dotok amino-kiselina kako bi se održava koncentracija, fokusiranost i nivo energije. Brojne studije su pokazale da se neadekvatnim unosom proteina gubi fokus, učenje i koordinacija trpe, a javlja se i rasejanost, ali kada se neophodne amino-kiseline ponovo uvedu u ishranu, poboljšavaju se i kognitivne i motoričke sposobnosti.

  • Poboljšavaju mišićnu masu – Unos dovoljne količine proteina obezbeđuje da izgradite i održavate zdravu mišićnu masu, podržava tetive, ligamente i ostala telesna tkiva. Kada se smanji unos amino-kiselina u organizmu, vremenom dolazi do atrofije mišića. Proteini su posebno važni ukoliko se bavite fizičkom aktivnošću, tokom trudnoće i u periodu odrastanja.

  • Pomažu da se održava idealna telesna masa – Iako postoje mnoge studije na temu visoko i nisko proteinskih dijeta, koje su dale oprečne rezultate, proteini su svakako korisni kada je smanjenje telesne mase i održavanje idealne telesne mase u pitanju. Studije su pokazale da je redukovana ishrana, propisana od strane stručnog lica uz pažljivo propisane količine proteina koje se unose i adekvatnu fizičku aktivnost najefikasniji način za gubljenje kilograma.

  • Važni su za zdrave kosti – Mnoge studije su pokazale da postoji pozitivna veza između hrane bogate proteinima i boljeg zdravlja kostiju (Izvor: Dietary protein and skeletal health: a review of recent human research). Najčešći problemi sa kostima kod starijih osoba, javljaju se upravo kod onih koji unose nizak nivo proteina dnevno (15-50 grama).

  • Smanjuju rizik od srčanih oboljenja – Neke studije su pokazale da je inverzan odnos između unosa proteina i rizik od srčanih oboljenja kod odraslih, jer visoko-proteinske dijete deluju kao prirodni lek za visok krvni pritisak.

  • Usporavaju starenje i produžuju životni vek – Jedna od ključnih uloga proteina je da pomaže telu da sintetiše glutation, koji se smatra najvažnijim antioksidansom. Nedostatak glutationa doprinosi oksidativnom stresu, koji je ključan u pojavi Parkinskonove bolesti, Alchajmerove bolesti, problema sa jetrom, cistične fibroze, anemije srpastih ćelija i pojave karcinoma. Kod starijih, nedostaci amino-kiselina iz proteina hrane često izazivaju gubitak mišićne mase, a mogu dovesti i do problema očiju (pojava katarakte), srčanih problema i čestih promena raspoloženja.

Booking.com