Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

Uzimanje lekova u trudnoći

Većina žena je svesna da tokom trudnoće treba da izbegavaju lekove koji nisu neophodni. Ipak, moguće je da će one tokom trudnoće patiti od manjih bolesti kao i svi drugi, a osim toga velika je verovatnoća da će patiti od simptoma povezanih sa trudnoćom, kao što su zatvor ili gorušica. Treba li da se smee i trpe glavobolje, kašalj i prehlade? Ili postoje lekove koji su zapravo sigurni za korišćenje u trudnoći?

Problem sa lekovima koje majka uzima je što oni mogu da pređu kroz placentu i ulaze u krvotok deteta. To se dešava zato što su supstance leka dovoljno male da pređu barijeru placente zajedno sa hranjivim materijama potrebnim za bebin razvoj. Uticaj koji bilo koji lek ima na razvoj deteta zavisi od samog leka i tromesečja trudnoće u kom se lek uzima.

Kako lek utiče na razvoj deteta?

Trimestra trudnoće su često vrlo važna. Neki lekovi mogu da budu opasni ako se uzimaju u prva tri meseca, a bezbedni su u drugom ili trećem trimestru, i obrnuto.

Prvo tromesečje je razdoblje najvećega rizika za dete. To je zato što se u ovoj fazi razvijaju organi deteta. Lekovi uzeti u to vreme mogu da utiču na taj razvoj, što bi moglo dovesti do malformacija ili urođenih mana. Ako je poremećaj vrlo ozbiljan to može da izazove pobačaj.

Tokom drugog tromesečja lekovi mogu da ometaju razvoj bebinog nervnog sistema ili rast deteta, što se ogleda kroz niske porođajne težine. Međutim, uopšteno, stručnjaci veruju da je drugo tromesečje najsigurnije razdoblje trudnoće za uzimanje lekova.

Lekovi uzeti u poslednja tri meseca trudnoće mogu da prouzrokuju komplikacije, kao što su poteškoće sa disanjem za bebu nakon rođenja. To je zato što lek ostaje u telu bebe i nakon rođenja, a novorođenče ne može da se nosi sa lekovima u krvotoku na način na koji majka može.

Lekovi koje majka uzima mogu indirektno da utiču na dete jer ometaju okruženje unutar materice. Neki lekovi mogu da izazovu kontrakcije materice, smanje dotok krvi do bebe, dok drugi mogu možda da prouzrokuju prerani, odložen ili čak duži porođaj, i time svi predstavljaju opasnost za bebu.

Kako znamo koji su lekovi sigurni?

Odgovor je da često ne znamo. Farmaceutske kompanije retko obavljaju klinička ispitivanja ili stvarne studije svojih lekova na trudnicama. Kao rezultat toga, samo nekoliko lekova su zapravo licencirani za korišćenje tokom trudnoće.

Većina informacija o sigurnosti lekova u trudnoći često dolazi od praktičnog iskustva iz medicine tokom vremena. Često, kada je lek u širokoj upotrebi mnogo godina bez prouzrokovanja štetnih učinaka na trudnoću, možemo da zaključimo da nije štetan. Informacije će takođe doći od žena koje su slučajno bile izložene leku tokom trudnoće, a i iz istraživanja na životinjama.

Dakle, za neke lekove se zna da su sigurni, dok se za druge zna da su definitivno štetni. Ali u velikom broju slučajeva nema čvrstih dokaza da se zaključi njihova sigurnost ili rizik. Ovo važi za sve lekove, bilo da su na recept ili u slobodnoj prodaji.

Uzimanja bilo kojeg leka tokom trudnoće ima pro i kontra. Odluka bi, u idealnom slučaju, trebalo biti doneta od strane vašeg lekara, koji će biti u mogućnosti da izvaga prednosti pojedinih lekova za majku od rizika koje isti lek nosi za dete. Ako prednosti prevagnu u odnosu na rizike, onda se lek može dati majci. Ako su rizici za dete preveliki, onda treba tražiti alternativne mogućnosti lečenja. Konačna odluka o uzimanju leka treba da bude vaša.

Šta da preduzmem kako bi sprečila rizik?

Najbolji način da smanjite bilo kakve rizike za bebu je da izbegavate sve nebitne lekove, posebno u prvom tromesečju. Zapamtite: uvek konsultujte svog lekara ili apotekara pre uzimanja bilo kojeg leka tokom trudnoće.Save

Save

Booking.com