Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7


Tokom trudnoće, lekari od trudnice traže da uradi najmanje jedan test kojim se utvrđuje eventualno postojanje hromozomskih anomalija. Smatra se da se zahvaljujući Double testu u ovom ranom periodu trudnoće može otkriti gotovo 90 odsto svih naslednih bolesti.

Prvi takav test, screening test prvog tromesečja, koji se najčešće i radi u trudnoći je takozvani Double test. To je kombinovani test – sastoji se od ultrazvučnog pregleda nakon koga sledi vađenje krvi. Dobijeni rezultati se obrađuju tako što im se dodaju individualni parametri kao što su godine i težina trudnice, da li je trudnoća blizanačka, da li je do nje došlo vantelesnom oplodnjom ili prirodno, kao i da li je trudnica pušač.

Dabl test se najčešće radi između 11. i 14. nedelje trudnoće. U to vreme udaljenost između temena i trtice ploda iznosi 45 - 84 mm.

Kako izgleda testiranje?

Trudnica najpre odlazi kod ginekologa koji je pregleda ultrazvučnim aparatom (najčešće preko stomaka). Lekar će utvrditi stanje i položaj placente, pogledati srce, prisustvo nosne kosti koja se kod nekih beba sa anomalijama znatno kasnije formira, izmeriće ukupnu dužinu fetusa i druge mere, i, što je najvažnije, izmeriće debljinu nuhalnog nabora.

Nuhalni nabor, koji se još naziva i nuhalna translucenca (NT) je mesto gde se sakuplja tečnost (limfa) između kože i potkože u predelu vrata fetusa. Kod beba sa hromozomskom anomalijom, ovaj nuhalni nabor može biti znatno deblji nego kod drugih beba. Smatra se da je debljina nuhalnog nabora do 3 mm uredna te da je u tom slučaju rizik od anomalija veoma mali. Nuhalni nabor veći od 3 mm povezuje se sa Daunovim sindromom i drugim hromozomskim aberacijama ili srčanim anomalijama.

Nakon ultrazučnog pregleda sledi vađenje krvi. Poželjno je to obaviti odmah, istog dana kada i ultrazvučni pregled, s obzirom na to da se podaci ultrazvučnog nalaza kombinuju sa testom iz krvi (toleriše se 48 sati zakašnjenja). Test iz krvi obuhvata analizu biohemijskih markera krvi majke i to hormona PAPP-a i βhCG-a.

Kako izgledaju rezultati?

Kao rezultat Double testa dobićete procenjenu verovatnoću da vaša beba pati od Daunovog, Edvardsovog sindroma, ili ima neku drugu hromozomsku anomaliju. Rezultat će biti izražen kao 1 na prema neku brojku, na primer 1:3450. Ovaj rezultat bi značio da u 3450 žena koje imaju rezultate identične vašim, samo jedna beba ima neku anomaliju. Maksimalan rezultat, kao najbolji, bio bi 1:10000. Takođe će vam biti proračunat rizik na osnovu vaše starosne dobi jer je poznato da su hromozomske anomalije znatno učestalije kod starijih trudnica, sa 35 i više godina.

Osim toga, za dva hormona, PAPP-a i βhCG dobićete vrednosti u odnosu na medijanu (vrednost je jedanaka 1). Medijana je prosečna vrednost ovih hormona u krvi kod žena sa zdravim novorođenčetom. Sva odstupanja od te vrednosti izračunavaju se kao umnošci medijane (multiplikovanje medijane, MoM). Najbolji rezultati su oni najbliži 1 MoM.

Koji rezultati su loši?

S obzirom na to da se radi o statističkom testu, čak i rezultati koji izgledaju veoma loše, ne znače automatski da beba ima anomaliju. Oni znače da su među bebama sa takvim rezultatima, anomalije znatno češće.

Rizik na osnovu starosti majke nema nikakav uticaj na zdravlje ploda jer je poznato da žene od na primer 40 godina najčešće imaju jako loš rezultat, ali to ne znači da njihova beba neće biti zdrava. Isto tako, bebe sa Daunovim sindromom, poznato je, rađaju i vrlo mlade majke. Kao i u drugim slučajevima, radi se samo o verovatnoći.

Rizici su veći ukoliko je βhCG povišen (1,8 MoM i više), a istovremeno je PAPP-a snižen (0,4 MoM i niže).

Šta ako su mi rezultati loši?

Najpre, ne treba da paničite! Test govori o verovatnoći, a ne o utvrđenom stanju. Lekar koji vam prati trudnoću najverovatnije će tražiti da uradite dopunski pregled, bilo da je to detaljan ultrazvučni pregled, Triple test (što je slično Double testu, ali se radi u drugom trimestru) ili amniocentezu što je analiza plodove vode.

Save

Save

Save

Booking.com