pitanja u vezi sa razvodom
14 čestih pitanja u vezi sa razvodom

Novi saradnik portala Demetra je Jovana M. Obradović, advokat. Ona je za naše čitaoce odgovorila na najčešća pitanja sa kojima se susreće kada je razvod braka u pitanju.

Najčešća pitanja advokatu o razvodu braka

1.      Želim da se razvedem, ali ne znam odakle i kako da počnem.

Odlučili ste da se razvedete i ne znate kako, kuda, na koju stranu... Kao i u svim drugim sferama i ovde se uvek prvo kreće od one „Dogovor kuću gradi“. Ako je ikako moguće dogovorite se ali o svemu, do detalja, pismeno. Ovo „do detalja“ je naročito važno ako imate maloletnu decu.

Od suštinskog značaja je da se dogovorite sa kim će deca živeti, kada će i koliko drugi roditelj provoditi vremena sa njima i koliko će davati novca na ime izdržavanja dece. Takođe, ako imate imovinu koju ste zajedno sticali, bitno je da se dogovorite šta kome priprada, kako i na koji način ćete je podeliti. U ovakvim sutuacijama zajednički sastavljate Predlog za sporazumni razvod braka, ili angažujete advokata da vam ga sastavi, i podnosite ga nadležnom sudu.

 Nakon što podnesete predlog sudu a imate maloletnu zajedničku decu, pre nego što vas sud pozove dobićete poziv od Centra za socijalni rad, koji će obaviti razgovor sa vama i dostaviti sudu svoje mišljenje.

Ako sud proceni da vaš dogovor nije u najboljem interesu dece može ga urediti i drugačije nego što ste sporazumom predvideli.

Na žalost, najčešće upravo tu, kod dogovora oko dece i podele bračne tekovine, ne može da se postigne dogovor pa se u tom slučaju se pokreće tužba.

2.     Da li je prilikom pokretanja tužbe za razvod braka potreban advokat?

Jedno od čestih pitanja je da li je, prilikom pokretanja tužbe za razvod braka potreban advokat. Odgovor je ne. Možete i sami da napišete tužbu za razvod braka i da je sami podnesete sudu samo se pre toga dobro informišite šta je sve potrebno da navedete, koju dokumentaciju da priložite i kom sudu je potrebno da podnesete tužbu. Ipak, posebno ako imate maloletnu decu, ovo se ne savetuje da radite bez advokata.

3.     Nemam novca da platim advokata, šta da radim?

U ovakvim postupcima svaka strana snosi svoje troškove. U te troškove spadaju troškovi advokata i sudske takse. Ukoliko nemate novca da platite advokata,  a potrebna vam je pravna pomoć možete se obratiti i službi za pružanje besplatne pravne pomoći. Za tako nešto potrebno je da ispunjavate uslove koje je predvideo  Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

4.     Kaže da neće da mi da razvod

Druga česta situacija je kada dođe jedan supružnik i kaže „On/ona je meni rekao/rekla da neće da mi da razvod“.  Niko nikome ne može da „ne da“ razvod. Da bi se brak razveo dovoljna je želja jednog supružnika da se brak razvede, ma šta bio razlog odluke za razvod. Dakle, da su vaši odnosi ozbiljno i trajno poremećeni i da se ne može održati zajednica života.

Takođe, često se dešava da supružnici misle da je bitno dokazati krivicu drugog supružnika za razvod na sudu, ko je šta kome rekao, uradio, da li je neko nekoga prevario i slično. Za sam razvod braka ovo je potpuno nebitno, brak će se svakako razvesti. Jedino bitno je da li imate decu i kako i na koji način da se zaštite njihovi interesi i sve se kreće samo u okviru toga. Sud će vas saslušati ali to ne utiče na odluku o razvodu braka.

5.     Ja sam ih rodila/Ja sam ih izdržavao i imam veća prava, deca su moja

Treća česta situacija koja se čuje „Ja sam ih rodila“ ili „Ja sam ih izdržavao“ od strane roditelja koji time smatraju da imaju veća prava kada su u pitanju deca u odnosu na drugog roditelja. Ma koliko Vi bili posvećeni i smatrali da imate veća prava od onog drugog, nemate. Oba roditelja su ravnopravna u vršenju roditeljskog prava.

Roditelji se mogu, prilikom razvoda braka dogovoriti da roditeljko pravo ubuduće vrše zajedno ili da ta uloga bude poverena jednom roditelju. Neretko jedan roditelj, smatrajući da ima veća prava, ili zbog poremećenih odnosa sa drugim roditeljem, ne dozvoljava bivšem bračnom partneru da viđa dete. Ovakva situacija nikako nije u najboljem interesu deteta, ma koliko jedan roditelj to smatrao, i nema na to pravo.

Sud je jedini koji može svojom odlukom ograničiti ovo pravo i to opet samo ako smatra da to u najboljem interesu deteta. Takođe, sud je taj koji rešava ovakve situacije ako do takvih problema dođe. Nemojte puštati da ovakvi problemi kulminiraju a da se ne obratite sudu da se to reši jer se situacija, pre svega deci i vama, a onda i sudu i advokatima, izuzetno komplikuje.

6.     On/ona ne dozvoljava da se dete viđa sa mojim roditeljima/sestrom/bratom

Na ovakvu vrstu zabrane ni jedan roditelj nema pravo. Dete ima pravo da viđa i održava lične odnose sa srodnicima kao i sa licima za koje ga vezuje posebna bliskost osim ako je to pravo sud ograničio jer je tako u najboljem interesu deteta.

7.     Da li mogu da odvedem dete u inostranstvo da živimo tamo?

Da, ali samo ako se sa tim saglasio drugi roditelj. Čak i kada jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo drugi roditelj se pita oko promene prebivališta deteta, ozbiljnijih medicinskih zahvata koji su potrebni detetu, oko pitanja vezanih za njegovo obrazovanje i oko raspolaganja imovinom deteta koje je velike vrednosti.

Bilo bi i neopravično lišiti drugog roditelja prava da viđa svoje dete, kao i lišiti dete prava da viđa drugog roditelja, time što će dete živeti u inostranstvu a roditelj koji ne živi sa detetom za to nije dao saglasnost.

8.     Od koliko godina deca odlučuju sa kojim roditeljem žele da žive?

Dete koje je navršilo 15. godinu života ima pravo da odlučuje sa kojim roditeljem želi da živi, pod uslovom da je sposobno za rasuđivanje.  Ono što je bitno da znate je da dete od navršene 10. godine života ima pravo da izrazi svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima i da se detetovo mišljenje uzima u obzir.

9.     Ostala sam u drugom stanju vanbračno i nemam osnovnih sredstava za život. Da li imam pravo na neku novčanu nadoknadu od oca deteta?

Da! Majka deteta ima pravo na izdržavanje od oca deteta tri meseca pre porođaja i godinu dana nakon porođaja osim ukoliko bi njen takav zahtev predstavljao očiglednu nepravdu za oca deteta. Šta je „očigledna nepravda“ odlučuje sud u konkretnom slučaju.

10.Koliko bi roditelj sa kojim deca ne žive trebalo da plaća alimentaciju?

Ovo pitanje zavisi od mnogih faktora i konačnu odluku o tome donosi sud od slučaja do slučaja. U ovakvim situacijama je potrebno da razmislite kolike su stvarne potrebe deteta tokom jednog meseca, koliko se izdvaja za njegovu hranu, odeću, obuću, školovanje, vanškolske aktivnosti, da li možda dete ima dodatne izdatke za neko lečenje... Takođe, ova odluka zavisi i od mesečne zarade oba roditelja i vodi se računa i o tome da se ni jedan roditelj ne dovede u nepravičan položaj.

Visina alimentacije može da se odredi u fiksnom ili u procentualnom iznosu. Ako se izdržavanje određuje u procentualnom iznosu ono ne može biti manje od 15% niti veće od 50% redovnih mesečnih primanja roditelja koji daje izdržavanje i to umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Detetu se mora obezbediti jednak nivo životnog standarda kao i roditelju koji daje izdržavanje. Takođe, važna stvar koja bi trebalo da se zna na ovu temu je da se odluka o visini izdržavanja, ako se okolnosti promene, može sudskim putem promeniti.

11.Sagradili smo kuću/kupili stan dok nam je trajao brak ali ja nisam radila i nisam dala novac za to, imam li bilo kakva prava?

Aspolutno da! To što niste radili u toku trajanja braka ne znači da niste imali nikakav doprinos u sticanju. Vi ste verovatno za to vreme, dok je on radio i zarađivao, brinuli o deci i kući i na taj način njemu omogućili da nesmetano obavlja svoj posao i zarađuje za sve vas. Sve što je stečeno od momenta od kako je brak zaključen smatra se zajedničkom bračnom tekovinom.

 Ako je pak, neko od vas dvoje uneo u brak i nešto svoje posebne imovine, i za to ima dokaz, na to nemate pravo ali ako ste doprineli da se ta posebna imovina druge strane uveća tokom trajanja braka, imate pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.

12.Nemam gde da živim sa detetom a on ima dva stana, i stalno govori da će zbog toga da mi oduzme dete jer neću imati gde sa detetom da živim, šta da radim?

Postoji nešto što se zove habitacija ili pravo stanovanja. Ukoliko sud smatra da je u najboljem interesu deteta da jedan roditelj vrši roditeljsko pravo a taj roditelj nema pravo svojine na useljivom stanu dok sa druge strane drugi roditelj ima useljiv stan čiji je vlasnik, roditelj i dete imaju pravo stanovanja u tom stanu do detetog punoletstva. Međutim, ako sve ovo predstavlja očiglednu nepravdu za drugog roditelja onda nema ni ovakvog prava.

Naravno, o svemu ovome odlučuje sud procenjujući sve okolnosti u konkretnom slučaju i naravno, uvek onako kako je u najboljem interesu deteta.

13.Razveli smo se, bivši suprug je po presudi obavezan da daje alimentaciju ali je ne daje. Kako to da rešim?

Nedavanje izdržavanja je sa jedne strane odnos poverilac-dužnik pa se takav problem rešava u izvršnom postupku, a sa druge strane je to krivično delo pa se rešava i u krivičnom postupku. Mnogi ljudi, na žalost, nisu svesni toga da taj novac ne daju bivšem partneru već svojoj deci te često zanemaruju svoju obavezu koja je zbog njenog društvenog značaja regulisana i krivičnim zakonodavstvom.

Ovakav problem nemojte rešavati sami, angažujte advokata ili se obratite službi za besplatnu pravnu pomoć ukoliko nemate novca.

14.Da li sud favorizuje majku u pogledu vršenja roditeljskog prava?

Sud, Centar za socijali rad (koji je obavezno uključen kada su u pitanju maloletna deca) kao i advokati uvek i jedino favorizuju decu i njihove interese. Sve što se radi kada su pitanju porodični odnosi, radi se isključivo onako kako je to u najboljem interesu dece. Nije da se baš ne dešava da sud poveri ocu vršenje roditeljskog prava.

Ni jedan slučaj nije isti, ne postoji ustaljeni šablon po kome se rešavaju pitanja u vezi sa porodičnim odnosima i sve zavisi od mnogo faktora. Zato je u svemu ovome jako važno da u momentu kada donesete odluku o razvodu, zažmurite na momenat na sve nesuglasice sa partnerom, potisnete međusobne probleme i razmislite u deci i o tome šta je to što je za njih najbolje.

Jovani Obradović pitanja vezana za parnice iz porodičnih odnosa i maloletničkih prestupa možete postaviti i putem mejla: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Pročitajte još: