Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

ADHD

U poslednje vreme se dosta priča o poremećajima pažnje kod dece, kao i pratećoj hiperaktivnosti. Vrlo često možete čuti roditelje da kažu već za svoju bebu da je hiperaktivna.

Deca su od najranijeg uzrasta živahna, radoznala i žele da istražuju svet i to je dobro i zdravo. Nema razloga da dete sputavate, već da ga usmerite i pratite njegove potrebe. Retko je u pitanju hiperaktivnost, posebno ne u ovom obliku u kome se o njoj govori, pre stručnjaci savetuju da se detetu morate posvetiti jedan na jedan, animirati ga igračkama, knjigama, učiti da svoju energiju pravilno koristi. Pokazivanje hiperaktivnosti kod deteta često znači i da samo pokušava da skrene pažnju roditelja na sebe.

Poremećaj pažnje, sa ili bez hiperaktivnosti, kod deteta (ADD/ADHD)

Nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost su katakteristike koje roditelj može primetiti kod svog deteta mnogo pre nego ono krene u školu. Obzirom da deca imaju ubrzan razvoj u predškolskom uzrastu i njihove potrebe i interesovanja se menjaju, nepohodno je da roditelji konsultuju stručnjaka za mišljenje o eventualnom postojanju poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod deteta.

Deca su različita. Njihove ličnosti, temperament i nivo energije ni u istom uzrastu nikada nisu isti. To što dete nema strpljenja da gleda televizijski program ili je nestrpljivo tokom igre nekada nije problem, a i zavisi od uzrasta. Ako roditelj sumnja na poremećaj pažnje, potrebno je da se prvo obrati pedijatru koji će ga dalje uputiti na razgovor kod dečijeg psihologa.

Zdravo jednoipogodišnje dete bi trebalo da ima oko 5 minuta koncentracije za gledanje televizije ili slušanje bajki, a onda bi trebalo da počne da se interesuje za nešto drugo. Ovo nije poremećaj pažnje ni hiperaktivnost, već normalno ponašanje deteta.

U današnje vreme, statistički gledano, u svakom razredu ima jedno dete sa dijagnozom poremećaja ponašanja i hiperaktivnosti (ADHD).

 

Šta kada roditelji ne primećuju ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost) kod deteta?

Nekada roditelji ne primete problem, već se prvo jave problemi u školi. Učitelj je taj koji mora da ima pažnju učenika da bi mogao da predaje i dete koje ima poremećaj pažnje može da ometa celu grupu. Zato učitelj skreće pažnju roditeljima da se obrate psihologu, kako bi rešili problem. Uz saradnju sa dečijim psihologom, neurologom i pedijatrom u razvojnom savetovalištu dete će vremenom prevazići poremećaj pažnje.

 

Najčešći uzroci pojave ADHD kod deteta

  • Pre svega je najvažnije uzeti u obzir porodične odnose i otvoreno razgovarati sa roditeljima kakva je atmosfera u kući;

  • Treba ispitati kakvo je stanje u grupi u vrtiću ili odeljenju i kakav je metod vaspitanja i predavanja vaspitača i učitelja.

  • Iznenadne promene u životu deteta mogu biti uzrok: smrt bliskih osoba, razvod roditelja, preseljenje, gubitak posla jednog od roditelja;

  • Infekcije srednjeg uha koje mogu izazvati problem sa sluhom,

  • Problemi sa vidom ili sluhom deteta zbog kojih ne može da učestvuje sa ostalom aktivnostima i/ili adektvatno prati nastavu.

  • Medicinski poremećaji koji mogu uticati na razvoj i funkcionisanje mozga;

  • Ometenost u razvoju;

  • Anksioznost i depresija.


 

Da li dete ima poremećaj ponašanja?

Psiholog ili lekar će prikupiti sve informacije o ponašanju vašeg deteta i uporediti ga sa simptomima i pokazateljima kako bi mogao da postavi tačnu dijagnozu. Podrazumeva se i da će obaviti razgovor sa detetom, kao i sa roditeljima. Vaspitač ili nastavnik bi trebalo da napismeno daju svoje mišljenje o ponašanju deteta u okruženju, kao i ocenu reakcija u određenim situacijama među decom sličnog uzrasta. Njihova uloga je veoma bitna, jer roditelji nekada prezaštićuju dete i krive okolinu, pa i same nastavnike/vaspitače za ponašanje svog deteta.
Vrlo je važno uzeti u obzir ponašanje deteta u situacijama kada je neophodna samokontrola, kao i u situacijama koje su spontane i bučne (proslave), a zatim i tokom zadataka u kojima je potrebna pažnja i koncentracija. Proverite kako se dete ponaša tokom igranja društvenih igara, kada treba da reši matematički problem ili slaže slagalicu. Većina dece sa ADHD je u stanju da se dobro kontroliše kada je spontana igra ili nije potrebna koncentracija u odnosu na situacije kada je jasno određen model ponašanja i zahteva se rešavanje zadataka.

Psihološko testiranje je korisno kako bi se isključila mogućnost smetnji u razvoju, a može pomoći i da se potvrdi dijagnoza i pravilno doziraju lekovi. Važno je da specijalista dobije odgovore na određena pitanja, kako bi mogao bolje da sagleda sliku i zaključi da li dete zaista ima poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Neki od najvažnijih odgovora su na pitanja:

Koliko često dete ima poremećaj pažnje?

Kako se ponaša?

U kojim situacijama se to dešava?

Kog je uzrasta dete?

Kog je uzrasta bilo dete kada je problem počeo?

Da li se problem pojavljuje periodično ili je konstantan?

Da li ponašanje ometa njegovo druženje sa decom, školske aktivnosti, komunikaciju sa roditeljima ili vannastavne aktivnosti?

Da li dete ima druge slične probleme?

Veoma je važno postaviti pravu dijagnozu, jer u nekim slučajevima se radi o diferencijalnoj dijagnozi, a postoji i niz drugih mentalnih stanja sa nekim od ovih simptoma. Dete ne mora imati ADHD ili ga može imati sa još nekim stanjem. Ispravna dijagnoza rešava zabunu oko problema sa detetom i komunikacijom i omogućava porodici da krene napred u svom životu. Kada se postavi dijagnoza ovog poremećaja, dete će dobijati adekvatnu terapiju i obrazovanje, a porodica i emocionalnu podršku kako bi prebrodili problem.

 

Povezani članci

Booking.com