Vaspitanje deteta

 

Dok očajnički pokušavate da shvatite zašto vas deca ne slušaju i zašto se ponašaju kako se ponašaju, teško je da se ne zapitate kako je do toga došlo. Stručnjaci kažu da takvi događaji, bilo da su ekscesi, bilo svakodnevne “sitnice”, mogu itekako da poljuljaju roditeljsko samopouzdanje. Oni navode nekoliko grešaka u vaspitanju koje čak i najpametniji roditelji prave:

Nedoslednost

Ako jednom kažete detetu da mu nije dozvoljeno da gleda TV ukoliko ne očisti sobu, ali mu ipak na kraju dozvolite da gleda, samo ćete ga zbuniti. Stručnjaci kažu da svoje odluke morate da ispratite do kraja, svaki put, bez izuzetka. U suprotnom mu šaljete dvosmislenu poruku: “Ponekad mislimo ono što kažemo, a ponekad ne”. Većina dece će u tom slučaju pomisliti da ipak niste skroz ozbiljni u svojoj odluci. Ali ako se budete držali čvrsto svog stava, svaki put, dete će ukapirati da se roditelj ne šali i da mu je pametnije da uradi ono što treba. Ali, isto tako treba da znate da ne smete iz bilo kakvog razloga ni da se našalite oko stvari kojih se nećete držati, kao na primer “Ove godine nema Deda Mraza!”.

 

Uzmite u obzir uzrast deteta

Pre nego što pokušate da disciplinujete dete zbog neke nepoželjne radnje, razmislite o njegovom uzrastu. Kada vaša beba koja je tek počela da jede čvrstu hranu prospe sve iz tanjira, nećete je kazniti. Ako to uradi mališan od tri godine, a onda poriče da je bilo šta prosuo, radi to da vam ugodi, jer vidi da se mrštite. Ali ako vaš školarac pobaca hranu na pod u trpezariji, znate da vam tera inat i da se radi o potpuno nepoželjnom ponašanju.

Ovaj jednostavan primer može se primeniti i na druge situacije. Stručnjaci napominju da bebe i deca do tri godine reaguju na vašu jasnu i glasnu reč “Ne”. Ali, kada to izgovorite, uvek mu ponudite bezbednu alternativu. Ako hoće da ne pipa vrelu rernu, recite “Ne” i ponudite mu igračku. Ignorišite loše ponašanje, a uvek pohvalite dobro.

Za stariju decu, uzrasta do šest godina, važna je doslednost: utvrdite jasna pravila i držite se njih. Ali, ne zaboravite da im treba mnogo vremena da shvate neke stvari za odrasle pa se potrudite da im vrlo detaljno i plastično objasnite zašto moraju da se ponašaju na određeni način i šta će se dogoditi ako odbiju to da urade.

 

Izbegavajte naređenja

“Uzimaj kaput!”

“Peri ruke!”

“Gasi televizor!”

Stroge naredbe koje uključuju povišen ton i žustar govor nisu najbolji način da objasnite detetu šta očekujete od njega. Stručnjaci napominju da se u takvim trenucima dete ukruti i dobija potrebu da pruža otpor. Umesto toga, oni savetuju da kažete “Šta bi obukao da ti ne bude hladno?” ili “Znaš li kako tvoje ruke mogu da postanu čiste?” Kada postavljate pitanja, a ne izdajete komande, pozivate dete da razmišlja za sebe, a ono se ujedno oseća samostalnije i sposobnije, pa će rado sarađivati.

 

Nemojte da brojite do tri

Mnogi roditelji vole da broje do tri kada požuruju dete da obavi neki zadatak. Stručnjaci kažu da to nije loš način da se deca motivišu. Ali ovaj metod ima manu: ako brojite do tri, tu se uvek može provući i 2, 2 ½, 2 ¾... Time govorite detetu da zaista i ne mora da vas posluša prvi put. Ako je to vaš slučaj, verovatno će vam bolje pomoći metoda “Ili-ili”. Pogledajte se oči u oči, a onda recite detetu: “Ili ćeš prestati da bacaš pesak okolo, ili odlazimo iz parka”.

Odlazak u ćoše ne pomaže uvek

Retke su zemlje u kojima ne postoji običaj da se dete disciplinuje slanjem u ćošak na određeno vreme. Psiholozi se slažu da to ponekad može biti korisna metoda ali napominju da je važno znati nekoliko stvari. Najpre, dete mora biti potpuno svesno koje loše ponašanje može dovesti do ovakve kazne. I drugo, treba se držati vremenske odrednice – za svaku godinu vašeg deteta po jedan minut. Ako vaše dete ima pet godina, najduže vreme provedeno u ćošku treba da bude pet minuta.

Ipak, imajte na umu da ova metoda nije uvek efikasna. Kod dece sa snažnom voljom ta metoda izaziva potrebu za borbom snaga i neće pomoći da se dete u budućnosti drugačije ponaša u istoj situaciji. Umesto toga, savetuju da potrošite mnogo više vremena na objašnjavanje zašto je neko ponašanje problematično, kao i na to koje su posledice neželjenog ponašanja. Potrebno je mnogo vremena, ali je to najbolja alternativa ako slanje u ćošak u vašem slučaju ne donosi rezultate.

Naučite lekciju

Lako je roditelju da vikne “Prestani to da radiš!”, “Nemoj to da radiš!”, “To je ružno!”. Te komande zaustavljaju nepoželjnu radnju, ali nemaju nikakvu vaspitnu vrednost, kažu dečji psiholozi. Kada kažete detetu “Nemoj”, ono se pita šta je to što ne treba da uradi, i odmah zatim, šta umesto toga treba da uradi. Umesto toga pokušajte mirno da objasnite detetu šta od njega očekujete. Umesto da viknete “Ne trči po kući”, recite mu mirno: “Molim te, polako hodaj po kući jer ako trčiš možeš da se povrediš”. Možda vam zvuči kao da neće imati efekta, ali vaše dete će tako biti načisto zašto od njega nešto tražite i šta mu poručujete. Učenje je uvek bolja alternativa od nejasnih i žustrih komandi.

Povezani članci

Booking.com