U ovom tekstu:
Dete stalno govori ”NE”
Vaše dete uči sve više i više reči, ali njegova omiljena je „ne“? Ono govori toliko toga sa ovom kratkom reči, a nije sve to loše. Da li to ponašanje zaista ne-ne?
Zašto mala deca vole “ne”?
Ne postoji puno prilika da dete odlučuje za sebe: vi ste ti koji pokupite odeću, kažete mu kad je vreme za pranje ruku, pa čak i isečete u tanjiru ono što jede. Ova malena reč je njegov pokušaj da se potvrdi. “Reći ‘ne’ je prilično moćna stvar”, kaže Betsi Braun, stručnjak za razvoj deteta i ponašanje i autor knjige Samo mi reci šta da kažem.
“Reći ‘ne’ učini da se nešto dogodi, da para izlazi iz tatinih ušiju ili čini da se stvari ne događaju.” Ova mala reč čini da se dete oseća velikim i razumevanje i testiranje njene moći je za vaše dete primarni posao. “Ponekad kažu ‘ne’ i kada znači ‘da’ jer se osećaju tako dobro kad kažu ‘ne'”, smatra Braun.
Razmislite malo o tome: mali ste i čujete “ne” sve vreme od svojih roditelja. Nemoj prste u okvir vrata! Ne sedi na mački! Nemoj da jedeš mehuriće kupke! Nije ni čudo da mogu tako lako da ponove reč koju čuju tako često. Vaše dete oseća moć i hitnost kad mu neko kaže “ne”, i ono je željno da u praksi preuzme vlast na sebe.
FAZA NE – Šta učiniti?
“Pustiti svom dete da govori ne”, kaže Braun. Ona dodaje da je važno za dete da to govori: ako ste ga usmeravali da nešto učini, a ono kaže ‘ne’, ono se prkosi, a ako mu nudite nešto što voli, a ono kaže ‘ne’, reklo je to iznoseći mišljenje. “Kada je njegov izbor, neka je njegov izbor. Ako to nije moguće, ne dajte mu izbor. Nemojte da dajete detetu direktive koje završavaju sa upitnikom”, kaže Braun.
Dakle, ako pitate vaše dete da li želi sok, a on kaže: “ne,” recite: “Dobro. Hvala što si mi rekao.” Ako ste rekli detetu da je vreme za krevet i kaže “ne”, vi kažite: “Šteta. Vreme je.” Ali ako upitate: “Jesi li spreman za krevet?” dete može iskreno odgovoriti na vaše pitanje. Drugim rečima: “Ne pitajte ako ne želite da čujete odgovor”, kaže Braun.
Faza NE! – Imajte na umu
“Izbegavanje reči ‘ne’ [potpuno] ne čini decom lošom, jer ona ne znaju šta to znači ili su svesni moći toga”, kaže Braun. Međutim, prekomerno korišćenje može da oslabi moć “ne”. Takođe, budite oprezni da ne dopustite da “ne” postane “da” ako je vaše dete stalno priča. Prikažite svom detetu da “ne” ima jedan smisao. “Ja uvek preporučujem da roditelji kažu’da’ pre nego što oni kažu ‘ne’. Dajte im informacije”, kaže Braun. Na primer, umesto da se kažete: “Ne skači na kauču,” kažite, “Vidim da želiš da skočiš. Možeš skakati na podu, ali ne na kauču.” “Ponekad kad to čuju to ih zaustavlja, jer je gotovo poziv na borbu”, kaže Braun.
Pročitajte više o samoj reči “da”
A šta ako ne možete podneti da čujete još jedno “ne”? Uzdahnite i posmatrajte to kao znak da vaše dete postaje svoja osoba. “Da li želite da vaše dete ne želi da govori „ne“?” – pita Braun – “Pa, samo ako želite da odrastu neodlučno. Ja brinem za decu koja su uvek usklađena. Želimo da deca prkose, rizikuju i pokušaju nove stvari.”
Objavljen: 6. januara 2013. godine
