Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

problem sa sluhom

             Oštećenje sluha i njegov uticaj na govor 

Često su roditelji oni koji prvi posumnjaju da njihovo dete ima problem sa sluhom.  Najčešće primete da se dete ne okreće ka izvoru zvuka, nema reakciju na iznenadne zvukove ili se ne odaziva na ime. U ovakvim slučajevima je potrebno odvesti dete pedijatru koji će dalje proceniti da li postoji potreba za specijalističkim pregledom i dati druge savete.

Oštećenje sluha kod dece može biti urođeno i stečeno. 

Uzroci oštećenja sluha

Uzroci mogu biti razni:

  • infekcije tokom trudnoće (toksoplazmoza, cytomegalovirus, herpes),
  • pojedini lekovi,
  • prevremeno rođena deca,
  • genetski sindromi, 
  • porodična istorija oštećenja sluha.

Stečena oštećenja sluha

Stečena oštećenja mogu nastati usled:

  • netretirane infekcije srednjeg uha,
  • drugih infekcija( meningitis, boginje),
  • pucanje bubne opne,
  • izlaganje  preteranoj buci,
  • ototoksicni lekovi,
  • bolesti - otoskleroza i druge bolesti. 

Vrste oštećenja sluha

Oštećenje sluha se po mestu nastanka deli na KONDUKTIVNO, SENZORINEURALNO i MEŠOVITO.

Konduktivno oštećenje sluha

Konduktivno oštećenje sluha je posledica bolesti ili poremećaja koji ogrančavaju prenos zvuka  kroz spoljašnje ili srednje uvo, a do srednjeg uha. Na primer, tečnost u srednjem uhu usled prehlade, infekcije uha (otitis media), oštećena bubna opna, ušna mast, prisustvo stranog tela u spoljašnjem uhu, alergije.

Kod dece se najčešće javlja oštećenje sluha usled čestih i ponovljenih infekcija srednjeg uha. 

Oko 70 % dece uzrasta do 6 godina je imalo bar jednom ovu vrstu upale. 

Većina dece prolazi bez posledica, ali se dešava da privremeno oštećenje sluha uspori govornojezički razvoj deteta. 

Senzorineuralno oštećenje sluha

Senzorineuralno oštećenje predstavlja oštećenje unutrašnjeg uha (kada se oštete trepljaste ćelije kohlee koje su zadužene za pretvaranje zvučnih talasa u električne signale) ili pak oštećenje nervnih puteva koji vode od unutrašnjeg uha do mozga.

Ovo su najčešći oblici  trajnog gubitka sluha. U najvećem broju slučajeva se kod dece ovaj vid oštećenja sluha premošćava upotrebom slušnih aparata ili kohlearnog implanta.

Ukoliko postoji porodična istorija oštećenja sluha, ako je  vaše dete prevremeno rođeno, ako je dete imalo česte upale uha, meningitis, povrede glave ili vam se iz bilo kog drugog razloga čini da je sluh deteta ugrožen važno je što ranije izvršiti proveru sluha.

U Srbiji se u nekim porodilištima radi neonatalni skrinig kao prvi test sluha kod novorođenčadi. Ovo je veoma bitno kako bi se na vreme u najranijem uzrastu utvrdilo da li dete ima neko oštećenje i krenulo u rešavanje istog.

Uspešnost rešavanja oštećenja sluha i njegovih posledica na razvoj govora, socijalizacije, kao i opšteg psihofiziološkog sazrevanja je veća ako se sa tretmanom krene u ranom periodu. 


Sluh deteta od rođenja do dve godine

U daljem tekstu su dati primeri očekivanog ponašanja za uzrast od 0-24 meseca pomoću kojih možete proveriti reakciju na zvuk i razvoj govora kod vašeg deteta.

Sluh od 0-4 meseca

  • Budi se ili meškolji na glasane zvukove.
  • Trgne se na glasan zvuk.
  • Reaguje na glas (smeška se ili izgovara grlene glasove)
  • Umiri se na poznati glas.

Sluh od 4-8 meseci

  • Usmerava pogled u pravcu izvora zvuka.
  • Smeje se grleno kada joj se obraćate.
  • Voli igračke koje proizvode zvuk.
  • Počinje da brblja, igra se sa glasom.
  • Plakanjem izražava različite potrebe.

Sluh od 8-14 meseci

  • Sve više brblja, izgovara vokale i spaja ih sa grlenim i usnenim glasovima.
  • Reaguje na svoje ime.
  • Reaguje na promenu intonacije u vašem glasu.
  • Razume jednostavne zahteve.
  • Koristi svoj glas da bi privuklo pažnju.
  • Udvajanje slogova.
  • Pojava prvih reči.

Sluh od 15 do 24 meseci

  • Pokazuje prstićem na predmete i ljude kada ih imenujemo.
  • Zainteresovano je za ljudski glas i govor.
  • Sluša pesmice i kratke priče.
  • Gleda u slikovnicu i prati ono što pričamo.
  • Izvršava jednostavne naloge (donesi lutku, pokaži svetlo…).
  • Imenuje delove tela.
  • Pokazuje i imenuje sve veći broj predmeta i stvari koji ga okružuju.
  • Pojavljuje se fraza od 2 reči. 

Ako na većinu navedenih ponašanja imate negativan odgovor, onda je vreme da se obratite stručnjaku koji će proveriti sluh vašeg deteta. 

Sluh, govor i jezik su međusobno uslovljeni tako da oštećenje sluha dovodi do narušavanja ili pak potpunog odsustva govorne komunikacije. Oštećenje sluha u ranom dečijem uzrastu onemogućava prirodan i spontan razvoj govora i jezika. Što je oštećenje sluha veće patologija govora je veća.

Ispitivanje sluha kod dece vrše otorinolaringolog i surdoaudiolog. Nakon kliničkog pregleda lekar pregleda stanje srednjeg uha, prisustvo zapaljenja, sekreta ili nekih malformacija. Testovi koje se rade su:

  • timpanometrija sa merenjem akusticnog refleksa;
  • audiometrija koja se radi kod dece posle 3 godine i daje nam informacije o perifernom slušnom putu;
  • po potrebi se rade i otoakustička emisija i
  • BERA test – ispitivanje funkcije slušnog živca. Pomoću slušalica puštamo zvukove u uho, a pomoću elektroda prikačenih na čelo, teme i samo uho prikupljamo podatke o brzini protoka nervnog impulsa kroz slušni živac do centralnog  nervnog sistema.

Marija Ranisav, logoped

Marija Ranisav je stručni saradnik portala Demetra. Sva pitanja vezano za razvoj govora vašeg deteta možete joj poslati na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i odgovor ćevam biti poslat u što kraćem roku. Odgovore na dosadašnja pitanja možete pročitati ovde

Booking.com