Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

razvoj govora

Šta radi logoped?

Logoped je stručnjak koji procenjuje razvoj govora i jezika, dijagnostikuje govorno-jezičke poremećaje, sprovodi logopedski tretman i vrši edukaciju i savetodavni rad sa porodicom.

 

Kada treba potražiti pomoć logopeda?

Mnogi roditelji se pitaju kada je vreme da njihovo dete progovori, da li dovoljno priča u odnosu na vršnjake, da li u redu da ga samo oni razumeju i da nepravilno izgovara glasove. Tokom govorno-jezičkog razvoja se ponekad uočavaju pogrešan izgovor, gutanje glasova ili reči, brzopletost u izgovaranju ili, na primer, izokretanje glasova u reči.

 

Najčešća pitanja vezana za razvoj govora kod deteta su:

  • Kako treba da se razvijaju govorno–jezičke sposobnosti kod deteta?
  • Šta je dozvoljeno u kom uzrastu, a sta ne?
  • Kada treba da se javi prva reč?
  • Kako mogu pomoći detetu da progovori?

Navešćemo par okvirnih smernica prema uzrastima, kako biste znali šta možete da očekujete od svojih mališana i načine na koje najbolje možete da stimulišete njihov razvoj govora.

 

Razvoj govora od rođenja do prvog rođendana

  • Dete treba podsticati da izgovara samoglasnike A-E-I-O-U i da ih povezuje sa suglasnicima M-T-B-P-G… Spajanjem tih glasova dete izgovara slogove koji podsećaju na prve reči .
  • Oponašajte smeh deteta, plakanje i ostale izraze lica (facijalna ekspresija).
  • Podstičite uspostavljanje kontakta očima i budite u visini detetovog lica kako bi što bolje moglo da vas gleda i vidi pokrete vašeg lica i povezuje sa onim što je čulo i sa emocijama koje se vezuju za datu situaciju.
  • Oponašajte detetovu vokalizaciju i imitirajte ga, igrajte se glasom, njegovom bojom, visinom i brzinom govora. Povisite ton svaki put kada naglašavate pitanje.
  • Podstičite dete na imitaciju akcije kao što je pljeskanje rukama, mahanje, hvatanje predmeta i poljubac.
  • U glasovnoj igri dete vrlo često dolazi do naprednijih reči kombinacijom prvih glasova i slogova.
  • Do osmog meseca bi trebalo da reaguje na glasove, da izgovara nekoliko slogova, da glasno reaguje i kao podsticaj na govor drugih ljudi, tačnije da prođe fazu vokalizacije i gukanja.
  • Uvek se obraćajte detetu i imenujte sve što radite, oblačite, jedete, imenujte ljude u okruzenju, životinje, vremenske prilike, igračke i predmete.
  • Povezujte gestove sa izrazima - kao što je mahanje sa izrazom ”Pa-pa.”

 

Razvoj govora do drugog rođendana

  • Stalno razgovarajte sa detetom i podstičite pokušaje komunikacije.
  • U ovom uzrastu se očekuje prva reč koja ima značenje - kada dete kaze MAMA da znate da vas je imenovalo ili pozvalo.
  • Uvežbavajte onomatopeju kao, na primer: ''mu'' (krava), ''ga, ga'' (guska), ''tu-tu'' (automobil), ''tik-tak'' (sat).
  • Pokazujte slike u slikovnici i vežbajte sa detetom “pokazni gest”. Dete može da pokazuje prstićem slike koje mu pokazujete a potom i da ih imenuje kako bude sazrevao govor.
  • Birajte veće slike živih boja, a bez previše detalja. Najbolje su jednostavne slikovnice sa pojedinačnim životinjama na strani ili predmetom na slici. Pitajte dete ''Gde je koka? Gde je meda?” ili “Šta je to? Da li je to vozić?''. Time ga podstičete da imenuje i pokaže predmet ili biće.
  • Do 21. meseca dete bi trebalo da ima fond od desetak reči i da razume jednostavne naloge, oponaša zvuk koji čuje, da pokazuje ili imenuje nekoliko pojmova iz slikovnice, prepoznaje ljude iz okoline i da ih imenuje.
  • U ovom uzrastu treba da gestom ili rečima izražava svoje potrebe, kada je gladno, žedno ili kada nešto želi da dobije.
  • Do druge godine kada dete postane sposobno da izgovara više reči sa značenjem, počinje te reči i da povezuje i nastaju prve rečenice: ''mama daj'', ''vidi beba'', ''gde je bata''.
  • Tada dete počinje da se služi jednostavnom rečenicom koja u početku nije potpuna, ima gramatičke greške, a često nije ni razumljiva za okolinu.

 

Razvoj govora do dve do četiri godine

  • Obzirom da su roditelji model svom detetu, potrudite im se da uvek razgovarate razgovetno i pravilno. Tepanje maksimalno izbegavajte kao i izraze za jelo ''am, am'' i slično.
  • Za bogaćenje rečnika dete treba da uči da imenuje delove tela i šta se njima radi. Na primer: ''To je moje oko. Njime mogu da te vidim.''
  • Ponavljajte ono što dete govori kako bi ono moglo da shvati da ga razumete.
  • Pitajte dete pitanja koja ostavljaju izbor između dve stvari. Na primer: “Da li želiš bananu ili krušku?”, ”Hoćeš da obučeš suknju ili pantalone?”
  • Učite jednostavne pesmice u kojima će deca samo dovršavati poslednju reč ili dve, a potom pevati celu pesmicu. Tako se uči ritam i pravilan razvoj govora.
  • Treba naučiti dete da smešta poznate stvari u kategorije, na primer, kamion, auto i motor su vozila. Tada dete treba da izdvoji neku stvar i kaže njen naziv i kako se upotrebljava.
  • Pokazujte fotografije poznatih ljudi i mesta i pricajte o tome šta je bilo i šta će se tek dogoditi.
  • Obraćajte se deci jasnim i jednostavnim rečenicama, a zatim i nadograđujte ono što su oni rekli. Tako će postupno proširivati svoj rečnik i povezivati sa rečima koje već koriste, ali u novim rečenicama i drugom kontekstu.
  • Do četvrte godine deca bi trebalo da kombinuju nekoliko reči, najčešće od 4 do 5 reči u rečenici, u obliku proste, ali pravilne rečenice. Najzastupljenije vrste reči u razvoju govora su imenice i glagoli, zatim pridevi, pa zamenice i predlozi.
  • Sa navršene četiri godine, dečiji iskazi su duži, složeniji po strukturi i sadržaju i više podsećaju na govor odraslih.

 

Ovo su samo neke od osnovnih smernica na koje treba obratiti pažnju kod razvoja govora tokom detetovog odsrastanja i osnove koje dete treba da zna. Za odstupanja od ovih osnova bi bilo dobro da se obratite za savet stručnjaku koji će vam dati dodatne smernice ili eventualno predložiti logopedski tretman.

Marija Ranisav, logoped

Stručni saradnik portala Demetra

Sva pitanja joj možete postaviti na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Booking.com