Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

Dijagnoza celijakija

Celijakija - alergija na gluten

 

Kako se postavlja dijagnoza celijakije?

Celijakija se dijagnostikuje na nekoliko načina. Najsigurniji metod je biopsija tankog creva, međutim prvo se obično radi analiza krvi. Ako nijedan od ova dva metoda ne pokaže siguran znak postojanja celijakije, radi se test opterećenja glutenom.

 

Analiza krvi na gluten

Ukoliko se kod osobe sumnja na celijakiju ili se pojave simptomi, obično se prvo radi se test iz krvi.


Najpouzdaniji test iz krvi koji se radi je analiza na antitransglutaminazna antitela (anti-tTG).


Postoji još analiza koje se mogu raditi ali nisu tako rasprostranjene kao ova analiza. U pitanju su analiza antiendomiozijalna antitela (EMA) i antiglijadinska antitela (AGA). AGA antitela se obično rade kod dece do tri godine.

Biopsija tankog creva

Ukoliko se ukaže sumnja da postoji celijakija i test krvi da pozitivan rezultat, da bi se postavila konačna dijagnoza, pristupa se uzimanju uzorka tankog creva putem endoskopa. Tkivo uzeto putem crevne biopsije se potom šalje na histopatološki pregled. Nalaz koji pokaže atrofiju sluzokože tankog creva i povećane intraepitelne limfocite nesumnjivo ukazuje na celijakiju.  

Test opterećenja glutenom

Ukoliko postoji osnovana sumnja da osoba ima problem sa celijakijom (pozitivan nalaz antitela, ali dobar nalaz biopsije tankog creva), pristupa se testu opterećenja. Testiranje se vrši dve godine nakon započete bezglutenske dijete i to tako što se onda uvodi gluten u ishranu, a prema planu gastroenterologa se zatim vrši ponovna biopsija crevnih resica. Ponovno uvođenje glutena se vrši uz pratnju i medicinski nadzor.


Genetski testovi na gluten

Oni mogu doprineti postavljanju dijagnoze, ali je ne mogu potvrditi. Zapravo testiranja gena HLA-DK2 i/ili DK8 služe da se isključi dijagnoza celijakije.


Osobe obolele od celijakije u najmanje 95% slučajeva su nosioci gena HLA-DK2 i/ili DK8. 


Prisustvo ovih gena ne mora nužno dovesti do razvoja celijakije jer se ovi geni nalaze kod oko 25% svetske populacije. Samim tim, svaka četvrta osoba ima rizik od obolevanja od celijakije, ali to ne znači da će ikada tokom života oboleti.

 

Save

Save

Povezani članci

Booking.com