Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

Policistični jajnici - dijagnoza i lečenje

Imate li sindrom policističnih janika? Nemojte da odgovorite prebrzo, jer je to jedna od najčešće pogrešno donetih dijagnoza kod žena.

Sidrom policistični jajnika se pre zvao Stein-Levinthal sindrom. U 1935. doktori Stein i Levinthal su opisali sindrom koji prate nepravilne i obično retke menstruacije, prekomeran rast malja, te različite stupnjeve neplodnosti. Najopštija definicija je sindrom u kojem ima previše muških tipa (androgenih) hormona koje proizvode jajnici (a ponekad i nadbubrežne žlezde). To prati i poremećaj normalnog hormonskog ciklusa.

Tačan uzrok ovog sindroma je nepoznat, ali čini se da je nasledan. Otprilike jedna od 10 žena u reproduktivnoj dobi ga ima i to je jedan od najčešćih uzroka neplodnosti. Takođe je i najčešće nedijagnostikovana bolest kod žena.

Zabluda o Sindromu policističnih jajnika i novi tretmani

Najjednostavne razmišljanje o sindromu policističnih jajnika u prošlosti je bio koncept neuspešnosti ovulacije: "kapsula" jajnika, iz nekog razloga, imaj problem sa oslobađanjem jajne ćelije. Ova zabluda se dodatno objašnjavala tvrdnjom da se i ostatak ciklusa koči nakupljanjem prekursora hormona, poput testosterona. Resekcija jajnika, hirurški postupak u kojem se deo kapsule jajnika izreže, bio je standardni tretman sve do izuma kontraceptivne pilule koja kontroliše ceo hormonalni ciklus.

Današnji tretman podrazumeva suzbijanje celog ciklus sa kontaceptivnim pilulama sve dok žena nije  spremna za trudnoću. U tom trenutku, izaziva se ovulacija i ne radi se resekcija. Ali, problem sa ovulacijom nije jedina komplikacija sindroma policističnih jajnika.

Problemi povezani sa Sindromom policističnih jajnika

Nedavni napredak u razumevanju ovog poremećaja je osvetlio i druge probleme pored promene u menstrualnom ciklusu i ovulaciji. Na primer, kod žena sa policističnim jajnicima postoji određena sklonost prema fenomenu zvanom insulinska rezistencija. Nije da se luči premalo insulina, već insulin nije dovoljno dobar (ili se samo dobro ne koristi) i nivo šećera u krvi je oslabljen. Zatim telo reaguje tako što proizvodi još više insulina, a dodatni insulin teži da stimuliše druga tkiva koja nisu posebno osetljiva na normalne nivoe insulina. Jedno od tih tkiva su jajnici, koji su stimulisani da proizvode dodatno androgene hormone (testosteron). Dodatni uticaji na druga tkiva uključuju:

  •  Podsticanje zadebljnja krvnih sudova, što uzrokuje povišeni krvni pritisak.
  •  Uticaj na jetru i na metabolizma holesterola, što doprinosi bolestima srca u budućnosti.
  •  Smanjenje globulina, nosioca seksualnih hormona (SHBG), što znači da je manje polnih hormona vezano i zbog toga mogu slobodno da deluju.


"Vezan" testosteron je prilično neaktivan. Slobodan testosteron je ono što uzrokuje klasično muško delovanje hormona: rast kose, akne i ometanje normalne ovulacije i ciklusa. Tako se akumulira veliki broj ranih folikula koji nikad ne sazrevaju. (Inače, jajnik u takvom stanju je spreman i na rubu okidanja,  tako da će preterano odgovoriti na izazivanje ovulacije, tako da postoji veća šansa da se dobiju blizanci ili trojke).

Činioci koji pogoršavaju Sindrom policističnih jajnika

Tipična pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika ima istoriju samo povremenih ovulacija (manje od osam godišnje) i cikluse duže od 35 dana, distribuciju kose kao kod muškarca ili gubitak kose kao kod njih, gojaznost, više cista jajnika, akne i laboratorijske analize koje pokazuju previše testosterona. Ali postoje različiti stupnjevi sindroma i mnoge žene sa sindromom imaju tek problema sa ovog spiska.

Iako je otpornost na insulin nezavisna od telesne težine, prekomerna težina može da pogorša stanje. Većini pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika se savetuje da izgube na težini.

Druge stvari osim sindroma policističnih jajnika takođe mogu da uzrokuju povećanje testosterona. Budući da je ovaj hormon proizveden u nadbubrežnim žlezdama, i poremećaji nadbubrežne žlezde treba da se uzmu u obzir i / ili isključe. Tretman bolesnika sa sindromom policističnih jajnika uključuje i testiranje na dijabetes (šećer u krvi natašte, HbA1c), abnormalne lipide (holesterol, trigliceridi, itd.), i merenje količine insulina (sa odnosom glukoza - insulin).

Tretmani za lečenje


Ciljevi lečenja su: Smanjiti probleme rasta dlaka i akni.

  •  Manipulisanje ciklusa hormonskim putem do ponovno uspostavljene redovne menstruacije.
  •  Ponovno uspostavljanje fertiliteta po uspostavljanju ovulacije (ako je trudnoća željena).


Ako žena sa sindromom policističnih jajnika ne teži ka trudnoći, kontraceptivne pilule će uspešno da stvore veštački ciklus koji će da spreči nepravilno krvarenje i smanji količinu testosterona koji je proizveden od strane jajnika.

Ako žena želi trudnoću, stimulatori ovulacije kao što je Klomifen se mogu koristiti. Neki lekari će za neplodnost dati i agense za senzibilizaciju insulina kao što je metformin (koje uvek ponovo resenzibiliše insulin - drugi način za opisivanje smanjenje insulinske otpornosti).

Ponovno senzibilisani insulin (smanjujući insulin rezistenciju) će značiti smanjenje insulina uz smanjenje svih aspekata sindroma policističnih jajnika. Spironolakton, koji je zapravo diuretik (podstiče izbacivanje tečnosti), takmiči se sa testosteronom na mestima gde testosteron deluje na tkivo. Često se koristi kao dodatna terapija, ali ovaj lek može da poremeti nivoe kalijuma i ima i druge nuspojave, kao i drugi diuretici.

Save

Save

Booking.com