Name $ScriptID$ Home Page zZblDStL7dLK5wAtgeHrlPUITBORXLhIXD2LdB.4opr.I7

kiss sindrom

U Srbiji se ne zna mnogo o ovom sindromu, ali doktori širom sveta odavno prepoznaju KISS sindrom kao jedan od glavnih uzroka problema sa vratnom regijom novorođenčeta nakon rođenja.

Šta je KISS sindrom?

KISS (Kinematic Imbalance due to Suboccipital Strain – Kinematička neravnoteža usled subokcipitalnih deformacija) sindrom nije bolest već poteškoće i grč u gornjem delu vratnog regiona. Usled ovog problema, mnogi mališani imaju neravnotežu pri pokretu zbog naprezanja gornjeg regiona vrata. Ukoliko se ne leči, ovaj sindrom može dovesti do asimetričnog razvoja kod dece koji uključuje čak i prekid normalnog kretanja, kao i poremećaj u kontori i koordinaciji detetovih pokreta.

Simptomi deteta sa KISS sindromom

  • forsiraju jednu stranu na kojoj spavaju i okreću glavu,
  • teško imaju dobru kontrolu glave (nakon navršena 3 meseca),
  • leži u ekstremno savijenom položaju,
  • spava samo na jednoj strani,
  • manje pomera ruku i nogu na jednoj strani tela,
  • jednostrano lošije razvijen kuk,
  • neispravan položaj stopala i/ili nogu,
  • poremećaji sna, beba se često budi vrišteći iz sna,
  • dete reaguje kada ga neko dodiruje po vratu,
  • asimetrični oblik lica ili glave.

Kod koje dece postoji rizik od KISS sindroma?

Postoje brojni faktori povezani sa KISS sindromom, a koje fizioterapeuti označavaju kao poremećaj sa vratom, tortikolis ili savijena stopala. Najvažnije je da roditelji ne ignorišu ovakve vrste problema jer u kasnijim godinama, kada prođu srednju životnu dob, ovi problemi mogu da dovedu do takvih deformiteta da otežavaju ili čak onemogućavaju kretanje i normalno funkcionisanje.

Najčešći faktori rizika:

Svaki porođaj kada je bebin izlazak u neprirodnom položaju (majka sama ne izgura bebu prvo glavom vaginalno) je izlaganje bebinog vratnog dela traumi i posledicama koje kasnije moraju da se saniraju. Upravo iz ovih razloga, foceps i vakuum su skoro ukinuti, a insistira se da se broj porođaja na carski rez smanji na optimalnih ''medicinski potrebnih'' 10, a najviše 15%.

Postoje dve vrste ovog sindroma – KISS 1 i KISS 2

KISS 1 Sindrom

Karakteristika je da dete preferira da gleda samo u jednu stranu. Na primer gleda isključivo levo ili pravo, čak ni igračkom ga ne možete naterati da okrene glavu u stranu u koju ne želi. Zapravo, beba samo izbegava da radi ono što joj je neprijatno i pokreće glavu do trenutka dok ne oseti otpor ili bol u vratnom delu. Stalno okreću glavu ka jednoj strani, i radije sisaju samo u položaju na toj strani. Majke često pomisle da je problem u određenoj dojci, a zapravo se radi o nepovoljnom položaju koji ne prija novorođenčetu. Kod neke dece se čak može primetiti i asimetrija lica gde jedna strana deluje za nijansu manja od druge strane lica.

Deca koja imaju ovaj tip sindroma uglavnom leže u polukružnom položaju kada ih postavite na bok. Pokušavaju da naprave položaj u obliku slova ''C''. Ukoliko se sa bebom ne vežba, to može dovesti do odloženog motornog razvoja.

KISS 2 Sindrom

Za sindrom tip 2 je karakteristično da su uglavnom hipertonične bebe sa akcentom na izvijanje. Zabacuju glavu unazad i izvijaju se ka pozadi. Najčešće mogu normalno da rotiraju glavu na obe strane, međutim često će imati problem sa savijanjem glave prema napred. Često imaju izraženu netrpeljivost da leže na stomaku, negoduju, plaču, a nekada i zabacuju glavu. Kod ovog tipa sindroma potiljak je nekada zaravnjen i detetu tu prvo opadne kosica. Takođe, postoji povećana sklonost da beba ima grčeve, refluks, prekomerno bljuckanje, balavljenje ili da ima izvesno kašnjenje u razvoju govora.

Lečenje KISS sindroma

Fizioterapuet igra ključnu ulogu i lečenju ovog sindroma, neki od simptoma su tortikolis, skolioza odojčeta ili blokada atlasa. Sindrom pogađa dečake dva puta češće nego devojčice i češći je kod dece rođene carskim rezom. Za sada se KISS sindrom još uvek ne vodi kao zvanična dijagnoza, jer ne postoje potpuna medicinska istraživanja koja podržavaju ovu metodu. Uglavnom se novorođenčad leči isključivo od jednog od problema, a zapravo su svi posledica istog uzroka i problema nastalog na samom rođenju deteta.

Što se ranije počne sa lečenjem i tretmanima kod fizioterapeuta, to se pre vidi poboljšanje i dete nastavlja normalno da se razvija. Nažalost, na našim prostorima, uglavnom je pedijatar taj koji roditeljima skreće pažnju na prvoj kontroli bebe sa mesec dana, a neretko i tek nakon par meseci. Ni to nije kasno, a idealno je da beba krene sa vežbom već prvih dana nakon rođenja, a da se sve ispravi najkasnije do polovine godine, jer je tada potrebno mnogo manje vežbe da bi se ispravio nastao problem.

Booking.com